Докетизам — разлика између измена
м r2.7.1) (Робот уклања: ro:Docetism |
м r2.7.1) (Робот додаје: sh:Doketizam |
||
Ред 54: | Ред 54: | ||
[[simple:Docetism]] |
[[simple:Docetism]] |
||
[[sk:Doketizmus]] |
[[sk:Doketizmus]] |
||
[[sh:Doketizam]] |
|||
[[fi:Doketismi]] |
[[fi:Doketismi]] |
||
[[sv:Doketism]] |
[[sv:Doketism]] |
Верзија на датум 27. мај 2011. у 15:15
Докетизам (грч: δοκειν - привид) је филозофско учење о привидности материје. У хришћанству се односи на веровање да је Христово тело било само привид и да је он суштински био духовно биће ("биће светлости").
Ово учење су заступали гностици докети из апостолског времена, по којима је Христово тело било само привид (грч: κατα το δοκειν), па су и само распеће и смрт на крсту били привидни. Докетизам подразумева и друкчије схватање оваплоћења (инкарнације), као и другачије тумачење израза "Логос је постао тело". Против докетског схватања борили су се још Апостоли, а нарочито Св. Апостол Јован, у својим посланицама (1 Јн. 4,2-3; 2 Јн. 7).
Израз докети (лат: Docetae, гр: Doketai) се први пут јавља у писму Серапиона Антиохијског (190-203) цркви Рососа, поводом читања гностичког "Јеванђеља по Петру".[1]
Докетизам се по правилу не јавља самостално, већ је део ширег, гностичког учења о супротности духа и тела и поимања спасења као ослобађања од окова материје.[2] Ово становиште потиче из дубоке древности, а поникло је из мисли да је узрок сваког зла материја. Касније се ово учење јавља код богумила и катара.
Нека врста докетизма се јавља и у Курану: "Али они га нису убили; они га нису разапели, њима се то само тако показало... Они га сигурно нису убили, већ је њега Бог уздигао к себи: Бог је моћан и праведан." (Куран 4:157)