Језичак — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 7: | Ред 7: | ||
Најзад, језичак може да буде и '''ваздушни''', који се јавња код [[флаута|флауте]], [[фрула|фруле]] и сродних инструмената, где се образује на улазном отвору цеви ([[флаута]]) или на прорезу (тзв. гласници) испод отвора ([[флаута|блок-флаута]], [[фрула]]),а до треперења долази услед дељења ваздушног млаза на тзв. ''усни'' (одатле и назив ''лабијални инструменти'' [''[[латински језик|лат.]]'' labea = усна]. Неке од свирала на [[оргуље|оргуљама]], осим већ описаног, дејствују и на овај начин. |
Најзад, језичак може да буде и '''ваздушни''', који се јавња код [[флаута|флауте]], [[фрула|фруле]] и сродних инструмената, где се образује на улазном отвору цеви ([[флаута]]) или на прорезу (тзв. гласници) испод отвора ([[флаута|блок-флаута]], [[фрула]]),а до треперења долази услед дељења ваздушног млаза на тзв. ''усни'' (одатле и назив ''лабијални инструменти'' [''[[латински језик|лат.]]'' labea = усна]. Неке од свирала на [[оргуље|оргуљама]], осим већ описаног, дејствују и на овај начин. |
||
[[Category:Музички појмови]] |
|||
[[en:reed (music)]] |
[[en:reed (music)]] |
||
Верзија на датум 10. децембар 2004. у 00:02
Код дрвених дувачких инструмената еластично тело чије треперење, под приливом сабијеног ваздуха, ствара звучне вибрације. Могу да га чине истањени листићи трске, и то два, на једном крају заједно увезана, док је други слободан за треперење (тзв. двоструки језичак - као код обое, фагота, зурле итд.) или само један листић, положен преко улазног отвора цеви и такође увезан или причвршћен обручем на доњем крају (тзв. прост или једноструки језичак - код кларинета или саксофона).
Језичак може да буде и металан, као код редовне хармонике или код усне хармонике, а такође и код хармонијума и неких оргуљских свирала.
Код лимених дувача улогу језичка имају саме усне свирача, као еластично живо ткиво (тзв. опнени језичак).
Најзад, језичак може да буде и ваздушни, који се јавња код флауте, фруле и сродних инструмената, где се образује на улазном отвору цеви (флаута) или на прорезу (тзв. гласници) испод отвора (блок-флаута, фрула),а до треперења долази услед дељења ваздушног млаза на тзв. усни (одатле и назив лабијални инструменти [лат. labea = усна]. Неке од свирала на оргуљама, осим већ описаног, дејствују и на овај начин.