Гајгер—Милеров бројач — разлика између измена
м Разне исправке |
м r2.7.1) (Робот: додато et:Geigeri loendur |
||
Ред 23: | Ред 23: | ||
[[da:Geigertæller]] |
[[da:Geigertæller]] |
||
[[de:Zählrohr]] |
[[de:Zählrohr]] |
||
[[et:Geigeri loendur]] |
|||
[[en:Geiger counter]] |
[[en:Geiger counter]] |
||
[[es:Contador Geiger]] |
[[es:Contador Geiger]] |
Верзија на датум 28. март 2012. у 19:49
Гајгеров бројач, или чешће називан Гајгер- Милеров бројач, је тип детектора честица који мери јонизујуће честице, најчешће алфа и бета.
Опис и принцип
Сензор је Гајгер- Милерова цев, у којој се налази инертни гас (најчешће хелијум, неон или аргон), која проводи струју када честица или фотон радијације тренутно омогуће да гас постане проводник. Цев појачава ову проводност каскадним ефектом и на излазу даје тренутни импулс, који је затим исписан на дисплеју у виду игле или лампице.
Модерни инструменти могу да региструју радиоактивност у распону интензитета од неколико редова величина. Неки Гајгер бројачи могу да региструју и гама радијацију, мада осетљивост је обично мања за гама радијацију високих енергија него код других детектора. Уређај који се чешће користи за детекцију гама зрачења је натријум- јод сцинцилаторни детектор.
Постоје и разни типови алфа и бета детектора мада и даље предњачи Гајгеров бројач, пре свега због ниске цене и велике снаге.
Једна варијанта овог бројача се користи и за детекцију неутрона, с тим што се у цеви налази бор-три флурид, гас заједно са пластичним модератором, како би се неутрони успорили. Овим се ствара гама радијација у унутрашњости детектора која се затим детектује.