Синајска архиепископија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот уклања: frp:Égllése ortodoxe du Sinayi (strongly connected to sr:Манастир Свете Катарине)
Нема описа измене
Ред 45: Ред 45:
Данас, на челу Синајске архиепископије се налази високопреосвећени [[Архиепископ синајски Дамјан|Дамјан (Самартзис)]] са титулом ''„архиепископ синајски, фарански и раифски“''. Он је истовремено и [[игуман]] манастира [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]].
Данас, на челу Синајске архиепископије се налази високопреосвећени [[Архиепископ синајски Дамјан|Дамјан (Самартзис)]] са титулом ''„архиепископ синајски, фарански и раифски“''. Он је истовремено и [[игуман]] манастира [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]].


Синајска црква се састоји из манастира [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]] на [[Синај]]у и многих [[Подворје|подворја]]. Три подворја се налазе у [[Египат|Египту]], а 14 је ван њега: 9 у [[Грчка|Грчкој]], 3 на [[Кипар|Кипру]], 1 у [[Либан]]у и 1 у [[Турска|Турској]] ([[Истамбул]]). Највеће подворје је подворје ''„Џувани“'' на [[Кипар|Кипру]], из којег су потицали многи синајски архиепископи. У [[19. вијек|19.]] и почетком [[20. вијек]]а постојала су такође подворја у [[Бесарабија|Бесарабији]] и [[Руска Империја|Руској Империји]] — у [[Кијев]]у и [[Тбилиси]]ју.
Синајска црква се састоји из манастира [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]] на [[Синај]]у и многих [[Подворје|подворја]]. Три подворја се налазе у [[Египат|Египту]], а 14 је ван њега: 9 у [[Грчка|Грчкој]], 3 на [[Кипар|Кипру]], 1 у [[Либан]]у и 1 у [[Турска|Турској]] ([[Истанбул]]). Највеће подворје је подворје ''„Џувани“'' на [[Кипар|Кипру]], из којег су потицали многи синајски архиепископи. У [[19. вијек|19.]] и почетком [[20. вијек]]а постојала су такође подворја у [[Бесарабија|Бесарабији]] и [[Руска Империја|Руској Империји]] — у [[Кијев]]у и [[Тбилиси]]ју.


Синајска архиепископија има укупно 900 чланова (подаци из [[1986]]).
Синајска архиепископија има укупно 900 чланова (подаци из [[1986]]).

Верзија на датум 18. април 2012. у 20:52

Синајска архиепископија
Основни подаци
Киријархална цркваЈерусалимска православна црква
Аутономија640 — де факто
1575 — од Цариградске патријаршије
Канонско признањеКанонски призната
ПредстојатељАрхиепископ синајски Дамјан
СједиштеМанастир Свете Катарине
Канонска јурисдикцијаМанастир Свете Катарине
КалендарЈулијански календар
[[1] Званични веб-сајт]
Статистика
Епархија1
Манастира1 (+5 скитова)
Вјерникаоко 900

Синајска архиепископија је аутономна црква под јурисдикцијом Јерусалимске православне цркве.

Историја

О древности Синајске архиепикопије говоре материјални Халкидонског сабора гдје се у „чину митрополије и архиепископије апостолског престола Светог Града“ на 24. мјесту спомиње архиепископија „Синајске горе“. Пети васељенски сабор је убројао Синајску архиепископију у ранг аутокефалних цркава, због привилегија које је дао император Јустинијан манастиру Свете Катарине. Године 681, када је епископ фарански био лишен катедре због јереси монотелитизма, епископска катедра је била пренесена у манастир Свете Катарине и њен игуман је постао епископ Фарана, а касније под његову јурисдикцију је прешла и епархија Рајто (Раифа). Почетком 8. вијека, сви хришћани Синајског полуострва су се налазили под јурисдикцијом синајског архиепископа.

Рукоположење синајског архиепископа од 7. вијека врши јерусалимски патријарх, чије се име увијек прво спомиње на богослужењима. Манастир Свете Катарине је потпао под његову јурисдикцију 640. године након освајања Египта од стране муслимана што је довело до потешкоћа у међусобним односима са Цариградском патријаршијом. Званично је аутономија од Цариградске патријаршије била добијена тек 1575, а потврђена 1782. године.

Устројство

Данас, на челу Синајске архиепископије се налази високопреосвећени Дамјан (Самартзис) са титулом „архиепископ синајски, фарански и раифски“. Он је истовремено и игуман манастира Свете Катарине.

Синајска црква се састоји из манастира Свете Катарине на Синају и многих подворја. Три подворја се налазе у Египту, а 14 је ван њега: 9 у Грчкој, 3 на Кипру, 1 у Либану и 1 у Турској (Истанбул). Највеће подворје је подворје „Џувани“ на Кипру, из којег су потицали многи синајски архиепископи. У 19. и почетком 20. вијека постојала су такође подворја у Бесарабији и Руској Империји — у Кијеву и Тбилисију.

Синајска архиепископија има укупно 900 чланова (подаци из 1986).

Види још

Спољашње везе