Карл Шмит Ротлуф — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот: додато ja:カール・シュミット=ロットルフ
м r2.7.3) (Робот: додато sh:Karl Schmidt-Rottluff
Ред 53: Ред 53:
[[pt:Karl Schmidt-Rottluff]]
[[pt:Karl Schmidt-Rottluff]]
[[ru:Шмидт-Ротлуф, Карл]]
[[ru:Шмидт-Ротлуф, Карл]]
[[sh:Karl Schmidt-Rottluff]]
[[fi:Karl Schmidt-Rottluff]]
[[fi:Karl Schmidt-Rottluff]]
[[sv:Karl Schmidt-Rottluff]]
[[sv:Karl Schmidt-Rottluff]]

Верзија на датум 8. август 2012. у 16:10

Карл Шмит-Ротлуф
Датум рођења(1884-12-01)1. децембар 1884.
Место рођењаРотлуф, Кемниц
Датум смрти10. август 1976.(1976-08-10) (91 год.)
Место смртиБерлин

Карл Шмит-Ротлуф (нем. Karl Schmidt-Rotluff, Ротлуф, Кемниц, 1884Берлин, 1976) је био немачки сликар и графичар један од главних представника експресионизма. Године 1905. у Дрездену уметничку групу Мост.

Датотека:Stamps of Germany (Berlin) 1984, MiNr 728.jpg
Поштанска марка 1984. Сунцокрети на тамној позадини

Биографија

Карл Шмит рођен је у месту Ротлуф код Кемница и од 1905. године прозвао се Шмит- Ротлуф. Седмог јуна 1905. године основао је у Дрездену уметничку групу Мост („Die Brücke“) са студентима архитектуре Ернст Лудвиг Кирхнером, Фрицом Блејем и Ерихом Хенкелом. Новембра исте године организовао је изложбу групе у Лајпцигу.

У почетку је Карл Шмит Ротлуф био под утицајем импресионизма. За мотиве је узимао северонемачке и скандинавске пејзаже. Године 1911. преселио се у Берлин. У то време су велики простор у његовим делима заузеле геометријске форме. Нацисти су 1937. године конфисковали 608 радова Шмит Ротлуфа из музеја и означили их као дегенерисану уметност (Entarten Kunst). После Другог светског рата постао је 1947. професор на Академији ликовних уметности у Берлину. Посветио се са посебним афинитетом мотивима као што су зимски пејзажи и, у каснијој фази, акварелима светлих боја.

Карактеристике

Под утицајем дела Винсента ван Гога, Емила Нолдеа и фовиста одликује се његово сликарство (пре свега пејзажи, актови, портрети и друге фигуралне слике) снажним, непреломљеним бојама без директне повезаности са предметом, као и једноставним угластим облицима. Тврде ивице дају печат његовим дрворезима (са пре свега религиозним темама), које су саздане на јаким црно-белим супротностима.