Старчевачка култура

Старе балканске културе у неолиту 4500. п.н.е.

Старчевачка култура је средњонеолитска култура која се распростирала на централном Балкану. Име је добила по локалитету Старчево, мешовитом насељу града Панчева.

Прва ископавања на локалитету Старчево, који се налази на левој обали Дунава, вршио је 1939. године Миодраг Грбић. Средином педесетих година XX века, истраживања су вршили Милутин Гарашанин као и Драга Гарашанин. Пронађене су доста грубе керамичке посуде, али и керамика осликана са геометријским орнаментима, као и антропоморфне фигурине рађене од печене земље. Пронађена су и оруђа од камена и костију. Датирање налаза није сасвим поуздано, али се узима да покривају период петог миленијума пре нове ере.

Старчевачка култура се често проширује налазима са других локалитета са Балкана и средње Европе, па се често користи назив Старчево-Кереш-Криш, по налазиштима у Мађарској и Румунији. Овај назив означава јединство три блиске културе: старчевачке, керешке и кришке културе које су обухватале велико подручје данашње југоисточне Мађарске, Србије и Румуније.

Старчевачка култура доноси почетке сталног насељавања становништва и стационарне пољопривреде (пшеница, јечам и просо) и узгајања стоке (овце/козе и говеда), док су лов и риболов мање заступљени.

Старчевачку културу сменила је винчанска култура.

Литература

• Robert W. Ehrich: Starčevo Revisited. In V. Markotic (Ed.) Ancient Europe and the Mediterranean, 1977.
• Joni L. Manson: Starcevo Pottery and Neolithic Development in the Central Balkans. In William K. Barnett and John W. Hoopes (Editors) The Emergence Of Pottery: Technology and Innovation in Ancient Societies, 1995.
• Andrew Sherratt: Economy and society in prehistoric Europe: Changing perspectives, 1997
• Draga Garašanin: Starčevačka kultura, 1954.
• Милутин Гарашанин: Праисторија на тлу Србије, 1973.