Старчевачка култура

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Старчевачка култура
Starcevo culture-sr.png
Подручје простирања Старчевачке културе
Географија
Регија Средња Европа, Балкан
Главни локалитет Старчево
Друштво
Друштвено уређење сакупљачко-земљорадничко
Период
Историјско доба неолит
Настанак 5300. п. н. е.
Престанак 4400. п. н. е.
Претходници и наследници
  Претходиле су: Наследиле су:
Култура Лепенског Вира Винчанска култура
Портал Археологија

Старчевачка култура (међународним називом Starčevo-Körös-Criş комплекс) је средњонеолитска култура која се распростирала на централном Балкану током 4. и 5. миленијума п. н. е. Име је добила по локалитету Старчево, мешовитом насељу града Панчева.

Настанак, порекло[уреди]

Старе балканске културе у неолиту 4500. п. н. е.

Старчевачка култура има анатолијско порекло.[1] Настала је на местима где је раније постојала мезолитска култура Лепенског Вира, али не наставља у потпуности њену традицију у антрополошком и културолошком смислу.

Опсег ширења Старчевачке културе показују налази са локалитета широм Балкана и средње Европе, па је тачније користити назив Старчево-Кереш-Криш, по најважнијим налазиштима у Србији, у Мађарској и Румунији, пошто овај назив означава јединство три блиске културе: старчевачке, керешке и кришке културе које су обухватале велико подручје данашње југоисточне Мађарске, Србије и Румуније.

Старчевачка култура доноси почетке сталног насељавања становништва и пољопривреде (гајење пшенице, јечма и проса) и узгајања стоке (овце/козе и говеда), док су лов и риболов мање заступљени.

Друштвено уређење[уреди]

Основна делатност ове културе била је пољопривреда (земљорадничка, сточарска), сакупљање плодова, лов и риболов. Становали су у глиненим кућама углавном поред великих река: Дунава, Саве и Мораве. Пронађени предмети су грубо кухињско посуђе и разни други предмети израђени од полираног камена. Новим таласом придошлица из Анадолије ову културу заменила је винчанска култура.[2][3]

Историја истраживања[уреди]

Прва ископавања на локалитету Старчево, који се налази на левој обали Дунава, вршио је 1939. године Миодраг Грбић. Средином педесетих година XX века, истраживања су вршили Милутин Гарашанин као и Драга Гарашанин. Пронађене су доста грубе керамичке посуде, али и керамика осликана са геометријским орнаментима, као и антропоморфне фигурине рађене од печене земље. Пронађена су и оруђа од камена и костију. Датирање налаза није сасвим поуздано, али се узима да покривају период петог миленијума пре нове ере.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Robert W. Ehrich: „Starčevo Revisited“. In V. Markotic (Ed.) Ancient Europe and the Mediterranean, 1977.
  • Joni L. Manson: „Starčevo Pottery and Neolithic Development in the Central Balkans“. In William K. Barnett and John W. Hoopes (Editors) The Emergence Of Pottery: Technology and Innovation in Ancient Societies, 1995.
  • Andrew Sherratt: Economy and society in prehistoric Europe: Changing perspectives, 1997.
  • Draga Garašanin: Starčevačka kultura, 1954.
  • Милутин Гарашанин: Праисторија на тлу Србије, 1973.

Спољашње везе[уреди]