Дијарбакир — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2+) (Робот: промењено hy:Դիարբեքիր у hy:Տիգրանակերտ (Աղձնիք) |
м r2.7.1) (Робот: измењено hy:Դիարբեքիր |
||
| Ред 78: | Ред 78: | ||
[[gag:Diyarbakır]] |
[[gag:Diyarbakır]] |
||
[[he:דיארבקיר]] |
[[he:דיארבקיר]] |
||
[[hy:Դիարբեքիր]] |
|||
[[hy:Տիգրանակերտ (Աղձնիք)]] |
|||
[[os:Диярбакыр]] |
[[os:Диярбакыр]] |
||
[[it:Diyarbakır]] |
[[it:Diyarbakır]] |
||
Верзија на датум 21. јануар 2013. у 10:40
| Дијарбакир | |
|---|---|
 Поглед на Дијарбакир | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Турска |
| Покрајина | Дијарбакир |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2009. | 614.310 (процена) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 37° 58′ 55″ С; 40° 12′ 38″ И / 37.9819° С; 40.2106° И |
| Апс. висина | 676 m |
  Дијарбакир Дијарбакир на карти Турске | |
Дијарбакир (тур. Diyarbakır, кур. ئامهد, Amed) је град у Турској у вилајету Дијарбакир. Према процени из 2009. у граду је живело 614.310 становника, већином Курда[1] и зато се сматра за незваничну престоницу турског Курдистана[2].
Дијарбакир се налази на обалама реке Тигар.
Име града потиче из арапског језика у коме значи „имање племена Бекр“.[3][4].
У току Првог светског рата побијена је већина градских Јермена и Асираца на захтев гувернера Дијарбакира, др Мехмеда Решида.[5][6] Број становника града је 1930их био око 30.000, али се после тога нагло увећао приливом људи из околних руралних подручја која су стално угрожена турско-курдским сукобом.
Становништво
Према процени, у граду је 2009. живело 614.310 становника.
| 1990. | 2000. |
|---|---|
| 373.810 | 545.963 |
Референце
- ^ Distribution of Kurdish People, GlobalSecurity.org
- ^ Gunter, Michael M. (април 2004). „Why Kurdish Statehood is Unlikely”. Middle East Policy: 106. „As some have noted, Turkey's road to the EU lies through Diyarbakir (the unofficial capital of Turkish Kurdistan)”
- ^ Fadhil H. Khudeda / College of Arts/ Dohuk University
- ^ Turkey - Southeastern Anatolia P 621
- ^ Peter Balakian, The Burning Tigris(New York: Harper Collins Publishing, 2003), 164.
- ^ David Gaunt, Massacres, Resistance, Protectors (Piscataway: Gorgias Press, 2006), 295.
