Обични граб — разлика између измена
мНема описа измене |
м разне исправке; козметичке измене |
||
| Ред 13: | Ред 13: | ||
| binomial_authority = -{L.}- |
| binomial_authority = -{L.}- |
||
}} |
}} |
||
[[ |
[[Датотека:Carpinus_betulus_all.jpg|мини|десно|250п|<center>''-{Carpinus betulus}-'': A-мушке ресе, -{B}--женске ресе, -{C}--скупине плодова, -{D}--орашица са приперком, -{E}--орашица, -{F}--семе, -{G}--клијавци.]] |
||
'''Граб''' (-{''Carpinus betulus'' L.}-) назив рода од римског назива, а епитет врсте ''betulus'' = [[брезa|брезин]], због сродности са њом. У народу се још назива и бели граб (за разлику од [[црни граб|црног граба]] -{''Ostrya carpinifolia'' Scop.}-), белограбица, белограб, габар, габер, габр... <ref name = dragi>Симоновић, Д. (1959): Ботанички речник, имена биљака. Српска академија наука - посебна издања, књига -{CCCXVIII}-</ref>. |
'''Граб''' (-{''Carpinus betulus'' L.}-) назив рода од римског назива, а епитет врсте ''betulus'' = [[брезa|брезин]], због сродности са њом. У народу се још назива и бели граб (за разлику од [[црни граб|црног граба]] -{''Ostrya carpinifolia'' Scop.}-), белограбица, белограб, габар, габер, габр... <ref name = dragi>Симоновић, Д. (1959): Ботанички речник, имена биљака. Српска академија наука - посебна издања, књига -{CCCXVIII}-</ref>. |
||
==Опис врсте== |
== Опис врсте == |
||
Листопадно [[дрво]] средње величине са конусном круном која у старости постаје изразито засвођена и округла, често је са кривудавим гранама. Висина 10-20 (25) -{m}-, ширина круне 7-12 (16/18) -{m}-, прсни пречник до 70 -{cm}-. Дебло је често са жљебовима, а [[кора]] глатка и светлосива. Младе гранчице мрке, сјајне, понекад длакаве, витке. Пупољци вретенасти, зашиљени, 5-8 mm дуги, са бројним, по ободу трепавичастим љуспама црвеномрке боје, голи. Годишњи прираст 35 -{cm}- у вис и 25-30 -{cm}- у ширину. [[Корен]] се шири претежно радијално и хоризонтално до дубине 1,4 -{m}-, велики проценат жиличастих коренова је у површинском слоју. |
Листопадно [[дрво]] средње величине са конусном круном која у старости постаје изразито засвођена и округла, често је са кривудавим гранама. Висина 10-20 (25) -{m}-, ширина круне 7-12 (16/18) -{m}-, прсни пречник до 70 -{cm}-. Дебло је често са жљебовима, а [[кора]] глатка и светлосива. Младе гранчице мрке, сјајне, понекад длакаве, витке. Пупољци вретенасти, зашиљени, 5-8 mm дуги, са бројним, по ободу трепавичастим љуспама црвеномрке боје, голи. Годишњи прираст 35 -{cm}- у вис и 25-30 -{cm}- у ширину. [[Корен]] се шири претежно радијално и хоризонтално до дубине 1,4 -{m}-, велики проценат жиличастих коренова је у површинском слоју. |
||
| Ред 33: | Ред 33: | ||
</gallery> |
</gallery> |
||
==Ареал== |
== Ареал == |
||
Високо [[листопадно дрво]] западне и јужне [[Европа|Европе]], југозападне [[Азија|Азије]] и [[Кавказ]]а. Код нас је веома распрострањена врста која ретко прави чисте састојине, али улази као [[едификатор]] у већи број мезофилних шумских заједница у низинском и брдском појасу<ref name = ema/>. |
Високо [[листопадно дрво]] западне и јужне [[Европа|Европе]], југозападне [[Азија|Азије]] и [[Кавказ]]а. Код нас је веома распрострањена врста која ретко прави чисте састојине, али улази као [[едификатор]] у већи број мезофилних шумских заједница у низинском и брдском појасу<ref name = ema/>. |
||
==Биоеколошке карактеристике== |
== Биоеколошке карактеристике == |
||
Подноси и директну осунчаност и сенку. Отпоран је према мразу па може да успева и на мразиштима. Расте на влажним, до умерено влажним, дубоким [[земљиште|земљиштима]] од киселих до [[алкално земљиште|алкалних]] (изразито [[кисело земљиште]] му не одговара); може да се развија и на [[песковито земљиште|песковитим]] и [[глиновито земљиште|глиновитим земљиштима]] ако нису претерано сиромашна, толерише висок ниво [[подземне воде|подземних вода]], и кратка плављења, али не и забарена земљишта. Осетљив на ремећење – пресадњу. Толерантан на [[ветар]] и припеку, топлољубив је, живи до 150 година, у почетку је спорог раста. |
Подноси и директну осунчаност и сенку. Отпоран је према мразу па може да успева и на мразиштима. Расте на влажним, до умерено влажним, дубоким [[земљиште|земљиштима]] од киселих до [[алкално земљиште|алкалних]] (изразито [[кисело земљиште]] му не одговара); може да се развија и на [[песковито земљиште|песковитим]] и [[глиновито земљиште|глиновитим земљиштима]] ако нису претерано сиромашна, толерише висок ниво [[подземне воде|подземних вода]], и кратка плављења, али не и забарена земљишта. Осетљив на ремећење – пресадњу. Толерантан на [[ветар]] и припеку, топлољубив је, живи до 150 година, у почетку је спорог раста. |
||
==Примена== |
== Примена == |
||
Својим лишћем граб поправља земљиште. Дрво граба је тврдо и жилаво, тешко се цепа. Има разноврсну примену у [[занатство|занатству]], а за [[огрев]] је одлично. Граб има јаку изданичку снагу из пања и жила. |
Својим лишћем граб поправља земљиште. Дрво граба је тврдо и жилаво, тешко се цепа. Има разноврсну примену у [[занатство|занатству]], а за [[огрев]] је одлично. Граб има јаку изданичку снагу из пања и жила. |
||
Врло отпоран на интензивно орезивање и брзо се враћа на претходну форму па може успешно да се употребљава за веома ефектне и дуготрајне [[жива ограда|живе ограде]] различите висине као и [[топијарија|топијарне форме]]. При изградњи већих група и масива у [[зелени простори|зеленим просторима]] може да се користи као дрво другог реда ([[подстојна врста]]). |
Врло отпоран на интензивно орезивање и брзо се враћа на претходну форму па може успешно да се употребљава за веома ефектне и дуготрајне [[жива ограда|живе ограде]] различите висине као и [[топијарија|топијарне форме]]. При изградњи већих група и масива у [[зелени простори|зеленим просторима]] може да се користи као дрво другог реда ([[подстојна врста]]). |
||
==Референце== |
== Референце == |
||
{{Reflist|2}} |
{{Reflist|2}} |
||
| ⚫ | |||
== Спољашње везе == |
|||
| ⚫ | |||
[[Категорија:Дендрологија]] |
[[Категорија:Дендрологија]] |
||
Верзија на датум 3. март 2013. у 14:00
| Граб | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | Carpinus
|
| Биномно име | |
| Carpinus betulus L.
| |
Граб (Carpinus betulus L.) назив рода од римског назива, а епитет врсте betulus = брезин, због сродности са њом. У народу се још назива и бели граб (за разлику од црног граба Ostrya carpinifolia Scop.), белограбица, белограб, габар, габер, габр... [1].
Опис врсте
Листопадно дрво средње величине са конусном круном која у старости постаје изразито засвођена и округла, често је са кривудавим гранама. Висина 10-20 (25) m, ширина круне 7-12 (16/18) m, прсни пречник до 70 cm. Дебло је често са жљебовима, а кора глатка и светлосива. Младе гранчице мрке, сјајне, понекад длакаве, витке. Пупољци вретенасти, зашиљени, 5-8 mm дуги, са бројним, по ободу трепавичастим љуспама црвеномрке боје, голи. Годишњи прираст 35 cm у вис и 25-30 cm у ширину. Корен се шири претежно радијално и хоризонтално до дубине 1,4 m, велики проценат жиличастих коренова је у површинском слоју.
Листови наизменични, јајасти до издужено јајасти, 5-10 cm дуги и 3-6 cm широки, зашиљени, при основи срцасти или заобљени, са 10-15 пари бочних нерава, светлозелени. Лисна петељка 8-15 mm дуга, маљава. Јесења боја бљештаво жута, листови често остају на гранама до наредног пролећа.
Једнодома биљка са мушким и женским цветовима у неупадљивим ресама. Цветови се појављују за време листања. Мушке ресе 4-6 cm дуге и 1 cm широке; женске цилиндричне, до 2 cm дуге.
Плодови су мале орашице са трорежњевитим приперцима у светлозеленим висећим издуженим, густим гроздовима до 15 cm дугим и до 6 cm широким, у октобру[2][3].
-
Дебло са жљебовима, и глатка светлосива кора. -
Хоризонтално ширење корена типично за граб. -
Јесењи колорит граба. -
Дрво. -
Топијарне форме од граба (Eyrignac Manor - Велика Британија).
Ареал
Високо листопадно дрво западне и јужне Европе, југозападне Азије и Кавказа. Код нас је веома распрострањена врста која ретко прави чисте састојине, али улази као едификатор у већи број мезофилних шумских заједница у низинском и брдском појасу[3].
Биоеколошке карактеристике
Подноси и директну осунчаност и сенку. Отпоран је према мразу па може да успева и на мразиштима. Расте на влажним, до умерено влажним, дубоким земљиштима од киселих до алкалних (изразито кисело земљиште му не одговара); може да се развија и на песковитим и глиновитим земљиштима ако нису претерано сиромашна, толерише висок ниво подземних вода, и кратка плављења, али не и забарена земљишта. Осетљив на ремећење – пресадњу. Толерантан на ветар и припеку, топлољубив је, живи до 150 година, у почетку је спорог раста.
Примена
Својим лишћем граб поправља земљиште. Дрво граба је тврдо и жилаво, тешко се цепа. Има разноврсну примену у занатству, а за огрев је одлично. Граб има јаку изданичку снагу из пања и жила.
Врло отпоран на интензивно орезивање и брзо се враћа на претходну форму па може успешно да се употребљава за веома ефектне и дуготрајне живе ограде различите висине као и топијарне форме. При изградњи већих група и масива у зеленим просторима може да се користи као дрво другог реда (подстојна врста).
Референце
- ^ Симоновић, Д. (1959): Ботанички речник, имена биљака. Српска академија наука - посебна издања, књига CCCXVIII
- ^ Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд
- ^ а б Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд
