Жива ограда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Комбинована жива ограда - доњи спрат чине жбунасте врсте док је горњи спрат формиран од крошњи високог дрвећа.
Заштитна ограда поред пута - жива ограда у шкотском селу Меклур званично је најдужа и највиша жива ограда на свету. формирана искључиво од стабала букве достиже висину од 30 м, а дугачка је око ½ км. [1] Орезује се само до висине на којој би могла да омета саобраћај.
Ниска ограда која одваја простор за роштиљ од остатка окућнице.
Ограда формирана од неколико врста: Фотинија, (Photinia fraseri) - црвенолисна форма, Мирта (Myrtus communis) и Јапанска курика (Euonymus japonicus) и њена форма златножутог лишћа.
Резана ограда од тисе (Taxus baccata) украшена топијарним формама. Врт Хатфилд Хауса (Hatfield House), Енглеска, Уједињено Краљевство.
Лавиринт "исцртан" бордуром од шимшира. Дворац Лоучењ, Бохемија, Чешка
Три основна облика резаних живих ограда: А. Правоугаони, Б. Трапезасти и Ц. Овални. Трапезасти облик је најбољи, јер на тај начин сунчева светлост допире до свих делова ограде и крошње се равномерно развијају.

Жива ограда (живица) је ограда формирана од биљака. За живу ограду најчешће се користе жбунасте врсте, али се може формирати и од пузавица (када се мора користити потпора од чврстих материјала – дрвета, метала, бетона и сл.) и неких врста дрвећа. [2]

Живе ограде су најједноставнији облик топијара. Прве записе о употреби живих ограда у вртовима налазимо у делима Плинија Млађег који описује врт са стазама оивиченим бордурама од резаног биља. [3]

Функције живе ограде[уреди]

  • Заштитна функција је основна функција живе ограде - да огради парцелу, разграничи поједине делове унутар врта и заклони простор од погледа.


  • Естетска је друга важна функција. Лепа и негована жива ограда, добро одржаван травњак и неколико детаља могу бити довољни да се добије пријатан кутак за одмор и опуштање.


  • Еколошка, односно санитарно-хигијенска је трећа, подједнако битна функција. Правилно формирана жива ограда може битно побољшати микроклиму у непосредној околини. Високе и густе живе ограде праве хлад, ублажавају ударе ветра, спречавају продирање дима и прашине са улице и сл.[2][4]

Врсте живих ограда[уреди]

Основна подела живих ограда је на:

Зимзелене ограде су популарне јер остају зелене током целе године, али и листопадне имају своје предности. Углавном су јефтиније, а током вегетације се мењају, уносећи динамику у простор. Посебно су ефектне ограде формиране од цветнодекоративних врста.


Према броју врста од којих се формирају деле се на:

  • Формиране од једне врсте, које су најчешће и
  • Комбиноване, формиране од различитих форми исте врсте (на пример форме различите боје листа) или различитих врста (на пример са различитим периодима цветања). Могу се правити и комбинације лишћара и четинара.


Према начину одржавања жива ограда може бити:

Резане ограде могу се обликовати геометријски или могу имати компликованије облике. Што је облик сложенији захтева више неге и одржавања. Слободнорастуће једноставније су за одржавање, али захтевају више простора.


Према ширини ограде могу бити:

  • једноредне или
  • вишередне(дворедне, троредне итд).


Према висини ограде могу бити

  • ниске (до 50 цм),
  • полувисоке (50 до 200 цм) или
  • високе (изнад 200 цм). [2][4]

Одабир ограде[уреди]

Каква ће се ограда одабрати зависи првенствено од простора на ком се сади, односно од намене, изгледа и локације објекта поред кога се сади.

  • Приватни – стамбени објекти захтевају изолованост и приватност. Зато су око оваквих објеката пожељне полувисоке или високе, густе живе ограде, често дворедне или комбиноване са високим дрвећем. Овакве ограде стварају не само физичку и еколошку већ и психолошку баријеру. Да ли ће ограда бити резана или слободнорастућа зависи од величине парцеле, архитектуре самог објекта, окружења у ком се објекат налази и сл. Ниске ограде могу се применити ради одвајања појединих делова окућнице – гаражног дела, терасе и сл. а бордуре ради одвајања цветњака, повртњака, ароматичног врта и тд.


  • Јавне – пословне објекте, као и репрезентативне делове градског простора најчешће је потребно истаћи. Зато су пожељне ниске ограде које усмеравају ка објекту, не заклањају од погледа али ипак стварају физичку и психолошку баријеру. Естетски овакве ограде представљају предњи план композиције објекат – зелена површина. Како се овакви објекти у већини случајева налазе у урбаном градском језгру примереније су формалне резане живе ограде. Посебно су ефектне бордуре око и унутар цветњака.


  • Индустријске објекте и прометне саобраћајнице потребно је изоловати високим живим оградама комбинованим са високим дрвећем, како би се околина заштитила од аерозагађења или сами објекти од удара ветра, снежних наноса и сл. Како су ове ограде високе и по неколико метара и обично се саде дуж или око великих површина, одржавање резаних би изискивало превелика финансијска улагања. Зато су на оваквим местима примереније слободнорастуће живе ограде. [2][4][5]

Одабир биљних врста[уреди]

  • Први услов за одабир врста је да ли биљка подноси орезивање, што је најважније знати код формирања резаних живих ограда. За слободнорастуће ограде могу се користити готово све жбунасте врсте.
  • Други услов је жељена висина ограде, када одабир зависи од висине самих врста.[4][5][6]

Ограде висине до 50 цм

Четинарске врсте


Зимзелени лишћари


Листопадне врсте

  • Тумбергова жутика (Berberis thunbergii) – изужетан ефекат постиже се када се комбинује са црвенолисном формом ’Atropurpurea’
  • Јапанска дуња (Chaenomeles japonica)
  • Сиријска ружа (Hibiscus syriacus)


Ограде висине 50-200 цм

Четинарске врсте

  • Пачемпреси (Chamaecyparis sp.)
  • Тује (Thuja sp.) – вероватно најпопуларније четинарске врсте за формирање живих ограда.


Зимзелени лишћари


Листопадне врсте

  • Глог (Crataegus monogyna)
  • Форзиција (Forsythia europaea)
  • Керија (Kerria japonica)
  • Калина (Ligustrum vulgare) – Вероватно најпопуларнија и најјефтинија жива ограда.
  • Руже (Rosa sp.) – жбунасте руже немају конкуренцију код формирања слободнорастућих живих ограда.
  • Суручице (Spiraea sp.)


Ограде висине преко 200 цм

Четинарске врсте

  • Пачемпреси (Chamaecyparis sp.)
  • Гигантска туја (Thuja gigantea)
  • Тиса (Taxus baccata) – спада у четинарске врсте најотпорније према орезивању.


Зимзелени лишћари

  • Ватрени трн (Pyracantha coccinea) – густа крошња и трновите гране стварају непробојне слободнорастуће ограде, али му не смета ни орезивање.


Листопадне врсте

Референце[уреди]

  1. ^ World's Tallest Hedge
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Hrvatska enciklopedija
  3. ^ Krstić, Aleksandra (1964). Vrtna umetnost : istorijski pregled. 41. Beograd: Umetnička akademija. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Буха, Милица (2005). Четинари, живе ограде и „Зелене скулптуре“. Живети са природом. 96. Ниш: Филм Публик Арт. ISBN 978-86-85463-02-0. 
  5. 5,0 5,1 Travnjaci i ukrasno grmlje. Moj vrt - moja radost. 144. Ljubljana ; Zagreb: Mladinska knjiga,. 1988. 
  6. ^ Вукићевић, Емилија (2005). Декоративна дендрологија. 781 (2 изд.). Београд: Привредно финансијски водич. 

Литература[уреди]

  • Вукићевић, Емилија (2005). Декоративна дендрологија. 781 (2 изд.). Београд: Привредно финансијски водич. 
  • Travnjaci i ukrasno grmlje. Moj vrt - moja radost. 144. Ljubljana ; Zagreb: Mladinska knjiga,. 1988. 
  • Буха, Милица (2005). Четинари, живе ограде и „Зелене скулптуре“. Живети са природом. 96. Ниш: Филм Публик Арт. ISBN 978-86-85463-02-0. 
  • Krstić, Aleksandra (1964). Vrtna umetnost : istorijski pregled. 41. Beograd: Umetnička akademija. 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]