Рзав — разлика између измена
м разне исправке |
м Bot: Migrating 8 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q2060975 (translate me) |
||
Ред 41: | Ред 41: | ||
[[Категорија:Ријеке Републике Српске]] |
[[Категорија:Ријеке Републике Српске]] |
||
[[Категорија:Општина Вишеград]] |
[[Категорија:Општина Вишеград]] |
||
[[bs:Rzav]] |
|||
[[de:Rzav]] |
|||
[[en:Rzav (Zlatibor)]] |
|||
[[fr:Rzav (Zlatibor)]] |
|||
[[hr:Rzav]] |
|||
[[mk:Рзав (река)]] |
|||
[[no:Rzav i Zlatibor]] |
|||
[[nn:Rzav i Zlatibor]] |
Верзија на датум 8. март 2013. у 20:12
Рзав | |
---|---|
Опште информације | |
Слив | Црноморски |
Водоток | |
Ушће | Дрина |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Србија, БиХ |
Област | Српска |
Насеља | Вишеград |
Притоке | Јадар и Тишћа |
Река на Викимедијиној остави |
Рзав је река у Србији и Босни и Херцеговини (Република Српска). Настаје на подручју националног парка Тара спајањем Белог и Црног Рзава код села Доње Вардиште, на свом путу до коначног одредишта - ушћа у Дрину које се налази у Вишеграду. Пролази кроз много клисура и кањона, изузетне пејзаже које карактеришу високе и стрме хридине сиво-белих тонова по којима расте четинарско растиње. Читавим током Рзава ишла је некада стара пруга коју су градили Аустријанци и која је када је саграђена била ремек-дело инжењерства. Сматра се да су стотине радника, углавном странаца, аустријских заробљеника, оставили своје животе у рзавским стенама бушећи тунеле.
2004. године је покренута иницијатива за обновом чувеног ћире који би ишао од Мокре Горе преко Котромана, Вардишта, Добруна и Вишеграда. Радови на обнови шина и целокупне пруге су завршени а ускоро се очекује и пролазак ћире продуженом маршутом уз Рзав. Пре изградње ХЕ Перућац, Рзав је био једна од најбогатијих река рибом које би долазиле с пролећем да се мресте у њему.
Река Рзав тече и поред Добруна, старог средњовековног утврђеног града, који је био веома значајан трговачки центар на овом најзначајнијем караванском путу од Медитерана до централног Балкана. У другој половини 14. века саграђен је манастир Добрун који и данас постоји. Специфичан је по фрескама из 14. века на којима су приказани српски владари и чланови ктиторске породице, а такође и по изузетно вредној збирци икона и црквеног мобилијара од којих неки примерци датирају још из 13. века.
Види још