Национални парк Тара

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили планину, погледајте чланак Тара.
За другу употребу, погледајте страницу Тара.
Национални парк Тара
IUCN категорија II (национални парк)
Tara jezero Djurici.jpg
Тара
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Тара
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Тара
Локација  Србија
Најближи град Бајина Башта
Координате 43°50′52″N 19°27′57″E / 43.84778° СГШ; 19.46583° ИГД / 43.84778; 19.46583Координате: 43°50′52″N 19°27′57″E / 43.84778° СГШ; 19.46583° ИГД / 43.84778; 19.46583
Површина 22.000 ha
Основано 1981. године
Управљачко тијело Србија
Панчићева оморика је терцијерна реликтна врста дрвећа и ендемит Балканског полуострва и због тога се сматра живим фосилом европске и балканске флоре. Свако појединачно дрво сматра се спомеником природе

Национални парк Тара је основан 13. јула 1981. године, обухвата највећи део масива планине Таре и површину од 24.991,82 ha, налази се на територији општине Бајина Башта, у западном делу Републике Србије.[1]

Географски опис и положај[уреди]

Национални парк Тара покрива највећи део масива планине Таре, која припада делу старовлашких планина. Масив Таре сачињавају следеће предеоне целине: Калуђерске баре, Тара, Алушке планине, Црни врх и Звијезда. Површина јој је 183 км², а дужина 50 км и ширина 22 км. Просечна надморска висина је 1.200 м, а највиши врх Козји рид достиже 1.591 м. Подручје Националног парка Тара се налази између 43о52’ и 44о02’ северне географске ширине и 19о15’ и 19о38’ источне географске дужине.

Границе[уреди]

Границе Националног парка Тара са југозападне, западне, северозападне и северне границе подударају са границама планине Тара, источна је повучена више према планини, да би се избегла насеља, док је јужна граница условљена административним (општинским) границама тако да се цела површина Националног парка налази на територији општине Бајина Башта.[2]

Зонирање[уреди]

Намена површина подручја Националног парка условљена је зонирањем подручја према степенима заштите и то:

I зона заштите[уреди]

Обухвата површину од 3.323,92ha или 13,35% од укупне површине Националног парка:

  • природни резервати
  • непокретна културна добра
  • природни мемеоријални споменици, споменици природе

II зона заштите[уреди]

Обухвата површину од 8.514,39 ха, или 34,07% од укупне површине Националног парка и у њу спадају:

  • заштитне шуме око I зоне заштите
  • парк-шуме
  • огледна поља, научно-истраживачка поља
  • семенске састојине
  • ловно-узгојни резервати
  • ловно-научни резервати

III зона заштите[уреди]

Обухвата 13.153,1 ха, или 52,58% од укупне површине Националног парка и то:

  • друштвене шуме ван I и II степена заштите и мањи део приватних шума
  • пољопривредне површине
  • грађевинско подручје туристичких центара: Калудерске баре, Рачанска Шљивовица, Соколина, Митровац, Ослуша, викенд зона Крња Јела-Метаљка, Заовине и Јасиковице засеок села Солотуша.

Шире подручје око граница Националног парка представља његову заштитну зону чија површина износи 37.584 ха.

Биљни свет Националног парка[уреди]

Биљни свет Таре
Животињски свет Таре

На простору ширег подручја националног парка расте преко 1100 биљних врста, што представља готово трећину укупне флоре Србије. До сада је истраживањима забележено:

  • 96 врста лишајева
  • 171 врста маховина
  • 30 врста папрати
  • 7 врста голосеменица
  • 950 врста скривеносеменица

Животињски свет Националног парка[уреди]

Разноврсна станишта на простору Таре представљају дом за велики број врста животиња. Велика разноврсност животињског света условљена је историјским збивањима на овој планини, као и низом еколошких фактора који су погодовали опстанку многих врста које су данас угрожене и ретке, не само на нашим просторима, већ у Европи и свету.

Културно историјско наслеђе[уреди]

На простору Националног парка Тара и околине, налазе се два утврђена непокретна добра (манастир Рача и локалитет „Мраморје” у Перућцу), која подлежу специјалном режиму заштите. Поред ових добара, на истом простору су и непокретна културна добра која се у служби заштите воде као евидентирана и која би требало да буду заштићена кроз просторни план Националног парка Тара.

Насеља и људи[уреди]

У границама Националног парка Тара налазе се насеља са стално насељеним становништвом. То су село Јагоштица, село Растиште, засеок Јасиковице (село Солотуша) и засеок Чокићи (село Рача). Села на Тари су разбијена брдско-планинска села "старовлашког типа" заснована на крчевинама између шумских комплекса. Простиру се на територији Парка од 410 м.н.в до 1.000 м.н.в. Јагоштица и Растиште су села која су целокупном површином у границама Националног парка.

Најинтересантнији ендемореликтни представник националног парка Тара је Панчићева оморика која је на овој локацији све од Терцијара, коју је иначе пронашао и описао Јосиф Панчић. На Тари су присутни јела, смрча, бор, али и листопади као што су јасика, јавор, бреза, буква. На Тари је такође регистровано 53 врста сисара и 153 врста птица. Под посебном заштитом су медвед, дивокоза и срна.

Тару је захватио велики пожар августа 2012. године, ватрена стихија је трајала деветнаест дана.[3] Изгорело је 170 хектара шуме.

Туризам[уреди]

Тара видиковац Козија стена
Језеро Перућац

Главна турситичка атракција Таре су Калуђерске Баре на северу, близу Бајине Баште и Митровца на југу. Хотели Бели Бор и Оморика, као и други мањи, налазе се на Калуђерским Барама, док се у Митровцу налази истоимени рекреативни хотел за децу.

До националног парка може се доћи директним путем Бајина Башта - Калуђерске Баре, путем Перућац - Митровац и путем Кремна - Калуђерске Баре. Дринска клисура, која је саставни део парка, може се обићи чамцем. Локалне занатске радионице праве разне рукотворине од вуне, млечне производе, клековачу, шљивовицу и мед а посебно боров мед.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Nacionalni park Tara”. Yuta. Приступљено 15. фебруар 2017. 
  2. „Nacionalni park Tara”. Zanimljive destinacije. Приступљено 15. фебруар 2017. 
  3. Траг: После великог жара - Тара (РТС, 10. октобар 2012), Приступљено 15. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]