Синајска архиепископија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 11: Ред 11:
| Аутокефалност =
| Аутокефалност =
| Канонско признање 1 =
| Канонско признање 1 =
| Аутономија = [[640]] — де факто <br /> [[1575]] — од [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]]
| Аутономија = [[640]] — фактички <br /> [[1575]] — од [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]]
| Канонско признање 2 = Канонски призната
| Канонско признање 2 = Канонски призната
| Предстојатељ = Архиепископ синајски [[Архиепископ синајски Дамјан|Дамјан]]
| Предстојатељ = Архиепископ синајски [[Архиепископ синајски Дамјан|Дамјан]]
Ред 21: Ред 21:
| Богослужбени језик = [[Грчки језик]]
| Богослужбени језик = [[Грчки језик]]
| Календар = [[Јулијански календар]]
| Календар = [[Јулијански календар]]
| Епископа = 1
| Архијереја = 1
| Епархија = 1
| Епархија = 1
| Манастира = 1 манастир и 5 скитова
| Школа =
| Храмова =
| Школа = 1
| Вјерника = око 900
| Вјерника = око 900
| Званична страница = [http://www.sinaimonastery.com/ www.sinaimonastery.com]
| Званична страница = [http://www.sinaimonastery.com/ www.sinaimonastery.com]

Верзија на датум 14. април 2013. у 23:33

Синајска архиепископија
Основни подаци
Киријархална цркваЈерусалимска православна црква
Аутономија640 — фактички
1575 — од Цариградске патријаршије
Канонско признањеКанонски призната
ПредстојатељАрхиепископ синајски Дамјан
СједиштеМанастир Свете Катарине
Канонска јурисдикцијаМанастир Свете Катарине
КалендарЈулијански календар
[[1] Званични веб-сајт]
Статистика
Архијереја1
Епархија1
Манастира1 манастир и 5 скитова
Вјерникаоко 900

Синајска архиепископија је аутономна црква под јурисдикцијом Јерусалимске православне цркве.

Историја

О древности Синајске архиепикопије говоре материјални Халкидонског сабора гдје се у „чину митрополије и архиепископије апостолског престола Светог Града“ на 24. мјесту спомиње архиепископија „Синајске горе“. Пети васељенски сабор је убројао Синајску архиепископију у ранг аутокефалних цркава, због привилегија које је дао император Јустинијан манастиру Свете Катарине. Године 681, када је епископ фарански био лишен катедре због јереси монотелитизма, епископска катедра је била пренесена у манастир Свете Катарине и њен игуман је постао епископ Фарана, а касније под његову јурисдикцију је прешла и епархија Рајто (Раифа). Почетком 8. вијека, сви хришћани Синајског полуострва су се налазили под јурисдикцијом синајског архиепископа.

Рукоположење синајског архиепископа од 7. вијека врши јерусалимски патријарх, чије се име увијек прво спомиње на богослужењима. Манастир Свете Катарине је потпао под његову јурисдикцију 640. године након освајања Египта од стране муслимана што је довело до потешкоћа у међусобним односима са Цариградском патријаршијом. Званично је аутономија од Цариградске патријаршије била добијена тек 1575, а потврђена 1782. године.

Устројство

Данас, на челу Синајске архиепископије се налази високопреосвећени Дамјан (Самартзис) са титулом „архиепископ синајски, фарански и раифски“. Он је истовремено и игуман манастира Свете Катарине.

Синајска црква се састоји из манастира Свете Катарине на Синају и многих подворја. Три подворја се налазе у Египту, а 14 је ван њега: 9 у Грчкој, 3 на Кипру, 1 у Либану и 1 у Турској (Истанбул). Највеће подворје је подворје „Џувани“ на Кипру, из којег су потицали многи синајски архиепископи. У 19. и почетком 20. вијека постојала су такође подворја у Бесарабији и Руској Империји — у Кијеву и Тбилисију.

Синајска архиепископија има укупно 900 чланова (подаци из 1986).

Види још

Спољашње везе