Хаиме Ејзагире — разлика између измена
м разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
''' |
'''Хаиме Ејзагире''' ({{јез-шпа|Jaime Eyzaguirre}}, [[1908]]-[[1968]]), је био [[чиле]]ански историчар, есејиста и професор опште историје на [[Католички универзитет (Сантијаго де Чиле)|Католичком универзитету]] у [[Сантијаго де Чиле|Сантијагу]]. Од [[1942]]. био је шеф катедре за историју устава, од [[1943]]. године професор на Филозофском факултету. Био је уредник часописа ''Естудиос'' ({{јез-ес|Estudios}}). Члан [[Шпанска краљевска академија|Шпанске краљевске Академије]] ({{јез-ес|Real Academia Española}}) и један од оснивача Чилеанске академије језика ({{jez-es|Academia Chilena de la Lengua}}). |
||
Заступник је схватања о расној супериорности [[Шпанци|Шпанаца]] и одлучујућој, прогресивној историјској улози [[Шпанија|Шпаније]] у латиноамеричкој историји, оправданост [[Каудиљизам|каудиљизма]] и маргиналном значењу широких слојева становништва у борби за независност. Био је критичар [[либерализам|либерализма]], [[позитивизам|позитивизма]] и [[марксизам|марксизма]] у историјској науци. |
Заступник је схватања о расној супериорности [[Шпанци|Шпанаца]] и одлучујућој, прогресивној историјској улози [[Шпанија|Шпаније]] у латиноамеричкој историји, оправданост [[Каудиљизам|каудиљизма]] и маргиналном значењу широких слојева становништва у борби за независност. Био је критичар [[либерализам|либерализма]], [[позитивизам|позитивизма]] и [[марксизам|марксизма]] у историјској науци. |
Верзија на датум 13. јун 2013. у 23:08
Хаиме Ејзагире (шп. Jaime Eyzaguirre, 1908-1968), је био чилеански историчар, есејиста и професор опште историје на Католичком универзитету у Сантијагу. Од 1942. био је шеф катедре за историју устава, од 1943. године професор на Филозофском факултету. Био је уредник часописа Естудиос (шп. Estudios). Члан Шпанске краљевске Академије (шп. Real Academia Española) и један од оснивача Чилеанске академије језика (шп. Academia Chilena de la Lengua).
Заступник је схватања о расној супериорности Шпанаца и одлучујућој, прогресивној историјској улози Шпаније у латиноамеричкој историји, оправданост каудиљизма и маргиналном значењу широких слојева становништва у борби за независност. Био је критичар либерализма, позитивизма и марксизма у историјској науци.