Цинабарит — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 42 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q104614 |
мНема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Цинабарит''' је [[минерал]] из кога се експлоатише једини течни метал, |
'''Цинабарит''' је [[минерал]], [[жива|живин]] [[сулфид]] из кога се експлоатише једини течни метал, жива (<math>Hg</math>). Има хемијску формулу -{[[HgS]]}-. |
||
Жива се из ове руде добија њеним печењем: HgS+O2=Hg+SO2 |
Жива се из ове руде добија њеним печењем: HgS+O2=Hg+SO2 |
||
== Историја == |
|||
Цинабарит се у обиљу налази на [[Авала|Авали]]. [[Винча]]нци су га под маскама топили, да би из њега добили боја [[цинобер]],<ref>Политика: [http://www.politika.rs/rubrike/spektar/Nauka/Vinca-najstarija-evropska-metropola.sr.html „Винча – најстарија европска метропола“], J. Каваја, 6.11.2012. приступ 5.7.2013</ref> за бојење тканина и украшавање посуђа. Цинабарит се користио широм света, како у праисторији тако и током историјских епоха, најчешће у [[медицина|медицинске]] сврхе, као [[антисептик]] и [[седатив]], и као редован састојак различитих [[алхемичар]]ских рецепата за дуговечност и [[бесмртност]].<ref>Зборник радова Етнографског института САНУ: [http://www.etno-institut.co.rs/files/zbornik/26.pdf „Наслеђе Авале“], М. Ивановић-Баришић, УДК: 316.7:725.94(23)(497.11), Београд (2006), приступ 5.7.2013</ref> |
|||
== Извори == |
|||
{{извори}} |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{Commonscat|Cinnabar}} |
{{Commonscat|Cinnabar}} |
Верзија на датум 5. јул 2013. у 09:37
Цинабарит је минерал, живин сулфид из кога се експлоатише једини течни метал, жива (). Има хемијску формулу HgS.
Жива се из ове руде добија њеним печењем: HgS+O2=Hg+SO2
Историја
Цинабарит се у обиљу налази на Авали. Винчанци су га под маскама топили, да би из њега добили боја цинобер,[1] за бојење тканина и украшавање посуђа. Цинабарит се користио широм света, како у праисторији тако и током историјских епоха, најчешће у медицинске сврхе, као антисептик и седатив, и као редован састојак различитих алхемичарских рецепата за дуговечност и бесмртност.[2]
Извори
- ^ Политика: „Винча – најстарија европска метропола“, J. Каваја, 6.11.2012. приступ 5.7.2013
- ^ Зборник радова Етнографског института САНУ: „Наслеђе Авале“, М. Ивановић-Баришић, УДК: 316.7:725.94(23)(497.11), Београд (2006), приступ 5.7.2013