Жива

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Жива
Hg,80.jpg
Општа својства
Име, симболжива, Hg
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Cd

Hg

Cn
златоживаталијум
Атомски број (Z)80
Група, периодагрупа 12, периода 6
Блокd-блок
Категорија  прелазни метал, алтернативно се сматра постпрелазним металом
Рел. ат. маса (Ar)200,592(3)[1]
Ел. конфигурација[Xe]4f145d106s2
по љускама
2, 8, 18, 32, 18, 2
Физичка својства
Бојасребрнобела
Агрегатно стањетечно
Тачка топљења234,32 K (−38,78 °‍C)
Тачка кључања629,88 K (356,73 °C)
Густина13.579,04 kg/m3
Моларна запремина14,09×10−3 m3/mol
Топлота фузије2,295 kJ/mol
Топлота испаравања59,229 kJ/mol
Притисак паре2×10−4 Pa (234 K)
Сп. топл. капацитет140 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања2, 1
Особине оксидасредње базни
Електронегативност2,00 (Полинг)
1,44 (Олред)
Енергије јонизације1: 1.007,1 kJ/mol
2: 1.810 kJ/mol
3: 3.300 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус150 (171) pm
Ковалентни радијус149 pm
Валсов радијус155 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структураромбоедарска
Ромбоедарска кристална структура за жива
Брзина звука1.407 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост8,34 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост1,04×106 S/m
Мосова тврдоћа1,5
CAS број7439-97-6
референцеВикиподаци

Жива (Hg, лат. hydragyrum) прелазни је метал.[2]

Заступљеност[уреди]

Жива је заступљена у земљиној кори у количини од 0,05 ppm (енгл. parts per million). Најважнији минерали живе су:

  • цинобер HgS
  • каломел Hg2Cl2

Особине[уреди]

Жива раствара метале градећи амалгаме. Изузетак су: гвожђе, платина, волфрам и молибден.[3] Поседује велику испарљивост - при температури од 20oC у ваздуху се налази 14 mg Hg m−3 у стању динамичке равнотеже. Праг безбедности живе у ваздуху износи 0,05 mg Hg m−3 ваздуха, зато просута жива представља потенцијалну опасност од тровања.

Примена[уреди]

руда живе

Жива се користи за пуњење термометара, барометара, манометара... Велике количине живе се користе за добијање сребра и злата и за продукцију експлозивних материјала.

Једињења живе такође имају велику примену:

  • Живин(I) хлорид — каломел, користи се у медицини, за прављење електрода и као средство за заштиту биљака
  • Живин(II) хлорид — сублимит, служи као катализатор у органским синтезама, у металургији, као средство за дезинфекцију.
  • Hg(CNO)2 има примену у производњи детонатора.

Ако жива доспе у водену средину, микроорганизми је прерађују тако да настаје металоорганско једињење које се раствара у мастима.

Многе трагичне догађаје су изазвала баш органска једињења живе — на пример у Јапану, Гватемали, Ираку, Пакистану. Сви ти случајеви су били изазвани коришћењем намирница које су биле затроване живом. У Ираку је 1971—1972 помрло преко 3.000 људи због коришћења пшенице која је у себи садржала фенил живе. Уношење алкалних једињења живе у људски организам жива помоћу крвотока долази до можданих ћелија онемогућавајући мозгу долив крви и изазивајући поремећаје у нервном систему.

Катјони живе Hg2+ и Hg22+ имају различите особине.

Катјон Hg22+ припада I групи катјона, а катјон Hg2+ II.

Жива у Србији[уреди]

Налазишта живе има на Авали код Београда и Дели Јовану у Источној Србији.

Референце[уреди]

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]