Бесмртност

Из Википедије, слободне енциклопедије

Бесмртност (лат. immortalitas) је стање ослобођености од смрти или уништења, односно стање вечног живота.[1] Појам бесмртности обично означава учење по којем душа надживљује телесну смрт. Понекад се односи и на вечност бића.

Учење о бесмртности може укључити само преживљавање душе схваћене као духовне суштине привремено смештене у телу или може укључивати ускрснуће тела, као у аврамским религијама.

Схватања[уреди]

Према Платоновој филозофији могуће је да душа надживи пропаст тела. За Аристотела, душа је форма тела, и не може постојати без њега као одвојена супстанција, као што осмех не може постојати без лица.[1] У платонистичким и неоплатонистичким традицијама бесмртност се пре доживљава као безвременост, где је циљ мудрог човека живети изван времена, а не живети вечно.[1]

Теорија личне бесмртности наглашава да ћемо после сопствене смрти (као смрти коју утврђују други) живети други живот, односно наставити да живимо вечно.[1]

Чињеница је да неке од црта личности могу наставити постојање и након смрти. Нечије дело, слава или озлоглашеност, или гени, могу свакако опстати у духовима или телима других.[1]

Аргументи[уреди]

Аргументи да је душа бесмртна укључују метафизичке доказе (нпр. да је једноставна, те се не може разложити), моралне (нпр. да је бесмртност претпоставка моралности, те праведни тријумфују, а неправедни бивају кажњавани) и емпиријске (нпр. случајеви да живи људи имају искуства са душама или духовима мртвих).

Ниједан доказ из ових породица не ужива неко веће поштовање међу савременим филозофима. Метафизичке доказе је напао Хјум, а посебно Кант у књизи II Трансценденталне дијалектике Критике чистог ума. Морални докази више личе на пусте жеље него на доказе, а емпиријски су дискредитовани општим неповерењем у парапсихологију.[1]

Религија остаје најснажнији извор веровања у бесмртност, а став да је некохерентно претпостављати одвајање духа и тела остаје главни филозофски одговор. Међутим, много мање пажње је посвећивано питању зашто бесмртност изгледа пожељна.[1]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Бесмртност, Оксфордски филозофски речник, Сајмон Блекбурн, Светови, Нови Сад, 1999. ISBN 86-7047-303-8


Види још[уреди]