Ашкалије — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 2: | Ред 2: | ||
==Распрострањеност и бројност популације== |
==Распрострањеност и бројност популације== |
||
Ашкалија има око 120.000 [http://www.ashkali.org/activities.html] и настањени су у [[Србија|Србији]], [[Република Македонија|Македонији]] и још неким земљама [[Балканско полуострво|Балкан]]а и [[Европа|Европе]]. Иако су претежно настањени на [[Косово и Метохија|Косову]], део Ашкалија се, као расељена лица са Косова и Метохије, населио и у друге делове Србије, нарочито у [[Нови Сад]], где су 1998. године основали [[Матица Ашкалија|Матицу Ашкалија]], прву организацију створену са циљем очувања и неговања националне културе Ашкалија. Према попису становништва из 2002. године у Републици Србији (без Косова и метохије) било је 584 припадника ашкалијског народа. |
Ашкалија има око 120.000 [http://www.ashkali.org/activities.html] и настањени су у [[Србија|Србији]], [[Република Македонија|Македонији]] и још неким земљама [[Балканско полуострво|Балкан]]а и [[Европа|Европе]]. Иако су претежно настањени на [[Косово и Метохија|Косову]], део Ашкалија се, као расељена лица са Косова и Метохије, населио и у друге делове Србије, нарочито у [[Нови Сад]], где су 1998. године основали [[Матица Ашкалија|Матицу Ашкалија]], прву организацију створену са циљем очувања и неговања националне културе Ашкалија. Према попису становништва из 2002. године у Републици Србији (без Косова и метохије) било је 584 припадника ашкалијског народа, а на попису 2011. године као Ашкалија се изјаснило 997 лица<ref>[http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Aktuelnosti/Etnicke_zajednice_sa_manje_od_2000_pripadnika_i_dvojako_izjasnjeni.pdf Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији: Становништво према националној припадности - „Oстали“ етничке заједнице са мање од 2000 припадника и двојако изјашњени]</ref>. |
||
==Порекло, историја и идентитет== |
==Порекло, историја и идентитет== |
Верзија на датум 21. септембар 2013. у 03:36
Ашкалије су етничка заједница, која претежно живи у Србији, углавном у аутономној покрајини Косово и Метохија. Већином су исламске вероисповести, а говоре албанским језиком, који чини посебан огранак индоевропске породице језика.
Распрострањеност и бројност популације
Ашкалија има око 120.000 [1] и настањени су у Србији, Македонији и још неким земљама Балкана и Европе. Иако су претежно настањени на Косову, део Ашкалија се, као расељена лица са Косова и Метохије, населио и у друге делове Србије, нарочито у Нови Сад, где су 1998. године основали Матицу Ашкалија, прву организацију створену са циљем очувања и неговања националне културе Ашкалија. Према попису становништва из 2002. године у Републици Србији (без Косова и метохије) било је 584 припадника ашкалијског народа, а на попису 2011. године као Ашкалија се изјаснило 997 лица[1].
Порекло, историја и идентитет
Ашкалије су раније сматрани делом ромског народа, али су од стране државе Србије признати као посебан народ (први пут су исказани као засебна националност на попису из 2002. године).[2] Постоји више мишљења о њиховом пореклу. Према једном мишљењу, Ашкалије су потомци албанизованих косовских Рома, док су према другим тврдњама, они пореклом или из Ирана (одакле су се доселили на Балкан у 4. веку), или са подручја Палестине односно из града Ашкелона у данашњем Израелу (од чега је и настало име Ашкалија).
Роми тврде да су Ашкалије у ствари део Рома, Косовски Египћани тврде да су у ствари део њиховог народа, док саме Ашкалије сматрају да и једни и други хоће да их асимилују.
Види још
Референце
- ^ Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији: Становништво према националној припадности - „Oстали“ етничке заједнице са мање од 2000 припадника и двојако изјашњени
- ^ http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf (попис у Србији из 2011. године - страна 12)
Спољашње везе
- Матица Ашкалија
- Матица Ашкалија
- Elena Marushiakova - Vesselin Popov, New ethnic identities in the Balkans: the case of the Egyptians
- Marushiakova, Elena et al. Identity Formation among Minorities in the Balkans: The cases of Roms, and Ashkali in Kosovo. Sofia: Minority Studies Society "Studii Romani", 2001