Република Македонија

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 41° 39' СГ Ш, 21° 43' ИГД

За другу употребу, погледајте чланак Македонија.
Република Македонија
мк. Република Македонија
Застава Републике Македоније Грб Републике Македоније
Застава Грб
Крилатица: Слобода или смрт за Македонија (традиционална)
Химна
Денес над Македонија
Положај Републике Македоније
Главни град Скопље
42°0′N 21°26′E
Службени језик македонски[1]
Остали језици у употреби албански, ромски, српски и турски[2]
Облик државе Парламентарна република
 — Председник Ђорге Иванов
 — Председник Владе Никола Груевски
 — Председник Собрања Трајко Вељаноски
Независност: 8. септембар 1991.
Површина  
 — укупно 25.713 km² (145)
 — вода (%) 1,9
Становништво  
 —  2.067.471[3](146)
 — густина 80,4/km²
Валута Македонски денар
 — код валуте MKD
 — стоти део валуте 100 дена
Временска зона UTC +1 (CET)
UTC +2 (CEST)
Интернет домен .mk
.мкд
Позивни број +389

Македонија[4], или званично Република Македонија (уставно име)[1] (мк. Република Македонија) или Бивша Југословенска Република Македонија (БЈРМ)[5] (према УН)[6][7] (мк. Поранешна Југословенска Република Македонија (ПЈРМ)), континентална је држава у јужној Европи (на Балканском полуострву), са површином од 25.713 km² и око 2 милиона становника. Око две трећине становништва чине Македонци, а једну четвртину Албанци.

Назив Македонија се користи и за ширу географску регију у средњем делу Балкана. Македонија се на северу граничи са Србијом (221 km),[a] на западу са Албанијом (151 km), на југу са Грчком (246 km) и на истоку са Бугарском (148 km). Укупна дужина границе износи 766 km. Главни и највећи град је Скопље са 506.926 становника, у њему се налазе седиште институција Републике Македоније и представља њен политички, административни, економски, универзитетски и културни центар. Остали већи градови су Битољ, Куманово, Прилеп, Тетово, Охрид, Велес, Штип, Кочани, Гостивар и Струмица.

Македонија је чланица Уједињених нација, Савета Европе и политичко-војног програма Партнерство за мир. Од децембра 2005. године је кандидат за улазак у Европску унију и поднела је захтев за чланство у НАТО савез.[8][9]

Спор око имена[уреди]

За више информација погледајте чланак Македонско питање.

Због спора око имена са Грчком, Уједињене нације, неке земље Европске уније укључујући Немачку и Француску, и друге међународне организације званично користе привремену референцу Бивша Југословенска Република Македонија (БЈРМ).[10]

Суштина спора је питање да ли једна држава може узети име шире географске области (у овом случају област Македонија), ако њена територија обухвата један њен мањи део (Вардарска Македонија) и да ли у том случају она исказује територијалне претензије ка суседним државама у којима се налазе преостали делови ове области (Периферије западна, средишња и источна Македонија у Грчкој које чине Егејску Македонију и Благоевградска област у Бугарској која чини Пиринску Македонију).

Географија[уреди]

За више информација погледајте чланак Географија Републике Македоније.

Положај[уреди]

Физичка мапа Македоније

Република Македонија је држава на Балканском полуострву. Заузима површину од 25.713 km². Укупна дужина граница износи 766 km. Држава се граничи са Србијом на северу (221 km, од тога 159 km са Косовом), на западу са Албанијом (151 km), на југу са Грчком (246 km) и на истоку са Бугарском (148 km).[11]

Македонија се налази у горњем и средњем Повардарју, између Шарских - пиндских и Родопских планина. Налази се у широј географској регији Македонији.

Рељеф[уреди]

Шар планина

У Македонији се издвајају 3 рељефне целине: Западна Македонија, средишњи део или Повардарје и Источна Македонија.

Западни део чини младо набрано Шарско - пиндске планине грађене од палеозојских шкриљаца и мезозојских кречњака (Баба, Шар планина, Кораб, Јакупица, Ниџе).[12][13] Између планина налазе се дубоке долине Црног Дрима и више планинских котлина: Полог, Дебарска котлина, Охридска котлина, Преспанска котлина и Пелагонија. Полошка и Преспанска котлина су највеће.

Средишњи део или Повардарје тектонски је лабилан простор испуњен језерима и рекама. Наслаге потичу из палеозоика и из мезозоика и терцијара. Ту се налази низ котлина, међусобно повезаних клисурама: Скопска котлина, Велешка котлина, Тиквеш, Ђевђелијска котлина

Источна Македонија нижа је од Западне. Обухвата источне притоке реке Вардар, котлине се налазе на висини око 250 m, а настале су ерозијом еолских седимената из неогена. Окружује је високопланински појас. На истоку су то Осоговске планине, Влахина планина, Плачковица, Огражден, а на западу Источне Македоније то су Кожув, Козјак, Дрен планина и Јакупица.

Усамљена узвишења грађена су од гранита, кристаластих шкриљаваца и магмата. Између њих простиру се котлине испуњене терцијарним језерским талозима: Струмичка котлина, Кумановска котлина и Овче поље.

Клима, тло, вегетација[уреди]

У Македонији влада субмедитеранска клима коју одликују врућа и сува лета и хладне и влажне зиме. Средње годишње температуре опадају од севера према југу земље.

Средња годишња количина падавина је у планинама око 1.000 - 1.500 mm, а у заветринским котлинама 600 - 700 mm.

Најплоднија су глинасто - иловаста тла у нижим деловима котлина. У брдско - планинским деловима превладавају камењари и ранкери (хумусна шумска тла).

Што се вегетације тиче, у нижим деловима превладавају храст медунац, обични граб и цер, док у вишим деловима налазимо букву и буково-јелове шуме. Такође налазимо и зимзелено средоземно растиње.

Хидрографија[уреди]

Преспанско језеро

Најважније реке су: Вардар, Треска, Црна Река, Пчиња, Брегалница, Струмица и Црни Дрим. Највећи део Македоније је у сливу Егејског мора преко реке Вардар, дугачка 388 km (од тога 301 km у Републици Македонији), који представља најважнији речни ток и жилу-куцавицу земље. Мањи, западни део је у сливу Јадранског мора преко реке Црни Дрим и његових притока, док Биначка Морава припада Црноморском сливу.

Македонија има 3 значајна природна језераОхридско, Преспанско и Дојранско. Посебно је значајно и туристички посећено Охридско језеро, једно од најстаријих језера на Земљи, у њему живе ендемски примерци, охридска пастрмка, белвица (Salmothymus ohridanus), јегуља, и више типова рачића, пужева и шкољки, бистрина воде и њена прозирност је до 50 метара.[14] Дојранско језеро је међугранично са Грчком, са којом данас постоји спор због претераног коришћења језерске воде за наводњавање северне Грчке.

Национални паркови[уреди]

Macedonia location map.svg
Национални паркови у Републици Македонији

У Републици Македонији постоје три национална парка:

Име Основан Величина (ha) Слика
Национални парк Маврово 1949 73088 LakeMavrovo.jpg
Национални парк Галичица 1958 25000 Galichitsa.jpg
Национални парк Пелистер 1948 12500 Mount Pelister MK.jpg


Историја[уреди]

За више информација погледајте чланак Историја Републике Македоније.

Стари век[уреди]

За више информација видети Пеонија и Античка Македонија.
Овај чланак је део серије о историји Републике Македоније
Историја Републике Македоније
Coat of arms of the Republic of Macedonia.svg
Рушевине античког града Стоби у данашњој Македонији.

У старом веку, највећи део територије Републике Македоније (северни и источни део слива Вардара) је био у саставу краљевине Паоније, коју су насељавали Пајонци, народ трачког порекла, као и у саставу Илирије и Дарданије, који су насељавала илирска племена. Седиште Пајоније је било прво у Вилазори (данашњи Велес), а касније у Стобију.[15]

Најјужнији појас данашње Македоније заузимала је античка Македонија. Антички Македонци су били стари балкански народ, који је говорио један недовољно познат језик. Први значајни краљ античких Македонаца је био Филип II Македонски. Године 336. п. н. е. Филип II Македонски је покорио горњу Македонију, јужну Пајонију и старогрчке полисе. Филипов син Александар Велики је освојио и укључио у своју државу остатак региона, стигавши на северу чак до Дунава. На истоку Александар је поразио Персијско царство, па се његова империја протезала од Дунава и Јонског мора до Египта и Индије. После његове смрти 323. п. н. е., услед сукоба Александрових генерала, ова огромна држава се распала на три дела. Македонијом је завладали краљеви из династије Антипатрида, али њихова владавина није дуго потрајала због сукоба са ривалском династијом Антигонида.

Антички град Хераклеја коју је основао Филип II Македонски

280. п. н. е. Гали под Бреном су опустошили државу Пајонаца, које су угрожавали и Дарданци. Пајонија се касније опоравила, али ју је 217. п. н. е. македонски краљ Филип V Македонски укључио у Македонско краљевство.

Македонско савезништво са Картагином и продор римске државе на исток је довело до три Македонска рата (215. п. н. е.-168. п. н. е.). Да би се осигурао од Римљана, Филип V је појачао фортификације у Скопљу и Ускани (данашње Кичево), а са југа је имао окупирану Грчку. Међутим, грчки полиси и Римљани су се удружили и под притиском Римљана морао се повући из Грчке и поставити одбрану у клисури Темпи. Ипак, у доби владавина његовог сина, Персеја V, Римљани су ушли са југа и победили Персеја у бици код Пидне, после које је Македонско краљевство у целости потпало под римску власт, а последњи краљ Македоније Персеј V је одведен као роб у Рим. Под римском влашћу ова област је подељена између две римске провинције; већи део је био део у оквиру провинције Македоније, док је најсевернији део био укључен у састав Горње Мезије. После поделе Римског царства 395. на Источно и Западно римско царство, Македонија је постала део Источног римског царства.

Средњи век[уреди]

Јужни Словени су се населили на територију данашње Републике Македоније у 6. веку. Словени су учествовали у неколико похода на Византију, сами или у савезу са Аварима и Прабугарима. Око 680. године група Прабугара, које је предводио кан Кубер се населила у Пелагонији и покренула походе у област Солуна.

Крајем 7. века византијски цар Јустинијан II је организовао масовни поход против Словена на грчком полуострву, у којем је заробио велики број Словена и преселио их у Кападокију. До владавине Констанса II (који је такође организовао походе против Словена), значајан број македонских Словена је заробљен и пресељен у централни део Мале Азије.

За време владавине бугарског цара Пресијана I, област Македоније је 837. постала део Првог бугарског царства. У овом периоду су међу Словенима деловали браћа Ћирило и Методије, пореклом из Солуна, који су творци глагољице и староцрквенословенског језика и чијим радом је велики број Словена покрштен. Њихови ученици Климент и Наум су у Охриду основали јак културни центар. У 10. веку у Македонији се појавило богумилско учење, као одговор на потчињавајући феудални црквено-економски систем. Оно се брзо се проширило по целој Европи.

Прво бугарско царство је 968. напала и покорила Кијевска Русија, али је византијски цар Јован I Цимискије 971. године успео да од Кијевске Русије преотме источне делове Првог бугарског царства. У међувремену, у западном делу Првог бугарског царства избио је устанак четворице браће комитопула (Давида, Арона, Мојсија и Самуила) против Византије. Браћа су 976. покренуле нову велику кампању против Византије. Самуило је исте године остао сам у борби против Византије, током које је успео да створи моћно царство које се протезало од Јадранског до Црног мора и од Дунава до Тесалије. Самуилова држава је постојала до 1018. након чега је поново доспела под власт Византије.

Словенски устанци су наставили да избијају на махове, често уз помоћ српских кнежевина на северу. Сваку привремену независност коју су устаници успевали да стекну Византија је обично брзо гушича. Овај период су обележили ратови Нормана и Византије. Нормани су кренули у напад са својих територија у јужној Италији и привремено су завладали малим територијама на северозападној обали.

Међутим са крајем 12. века, незаустављиво слабљење Византије је пружило околним државама да на дуже време држе Македонију. Почетком 13. века обновљено Бугарско царство је завладало овом облашћу. Због унутрашњих проблема царство није дуго трајало, а регион је у другој половини 13. века поново дошао под контролу обновљене Византије. Од краја 13. Македонија је постала део српске краљевине, а Скопље је 1346. постало престоница Душановог царства. У Скопљу је објављен и Душанов законик.[16]

После смрти цара Душана, слаби наследник и борбе за моћ су још једном поделиле Балканско полуострво, што се поклопило на продором Османлија у Европу. Облашћу Македоније управљали су браћа Вукашин и Угљеша Мрњавчевић, који су покушали да зауставе Турке у Маричкој бици 1371. После њиховог пораза, Вукашинов син Марко Мрњавчевић и браћа Дејановићи су постали турски вазали.

Нови век и Савремено доба[уреди]

Под Османским царством[уреди]

Турци су ову област освојили у првој половини 15. века и она је остала у саставу Османског царства наредних скоро 5 векова.

Након пада Цариграда 1453. и нестанком Византијског царства, султан Мехмед II је 1454. године потврдио цариградског патријарха за духовног вођу свих православних хришћана у Османском царству. Цариградски патријарх је зато подржавао отоманска освајања, а Српска и Бугарска православна црква су изгубили своју аутокефалност. Свештенство у тим негрчким црквама је именовао цариградски патријарх, а Патријашрија је била одговорна за прикупљање пореза. Сарадња православне цркве и Турака је поред физичког омогућила и културни опстанак православља у Отономском царству. Грчки и јерменски свештеници су имали предност на српским, бугарским и румунским свештеницима. Султан је 1767. године распустио Охридску архиепископију, што је још више ојачало утицај грчке цркве међу Словенима. Православна црква је свој положај у отоманском друштву дуговала томе чињеници да ниједна друга православна држава до половине 17. века није угрожавала Османско царство. Руско-турски ратови су нарушили овај однос, а после Руско-турског рата 1768-1774 и Кучук-Кајнаџирским миром Русија је постала заштитник свих православних хришћана у Османском царству.

Током турске владавине у овој области, због досељавања турског становништва и исламизације, живео је значајан број муслиманског становништва. За време турске владавине Скопље и Битољ су били средишта два ејалета. Долина Вардара, која је касније постала централни део Републике Македоније, је била у саставу Отоманског царста све до Првог балканског рата, уз изузетак кратког периода током 1878, када су је заузели Руси током Руско-турског рата 1877—1878. када је припала Бугарској. Током Илинденског устанка у јужном делу данашње Републике Македоније устаници су основали краткотрајну Крушевску републику.[17]

Пре почетка Првог балканског рата, Србија и Бугарска су одлучиле да данашња територија Републике Македоније добије статус аутономије, а уколико то буде немогуће - да буде подељена између Срба и Бугара по линији Крива Паланка-Охрид, након што Османско царство буде поражено. Бугари нису испоштовали обавезу о деловању своје војске у Македонији него су скоро сву војску усмерили према Истанбулу где су уз уговором непланирану помоћ српске војске пружили помоћ у заузимању Једрене, па зато Србија није имала обавезу да поштује уговор са Бугарском.

Македонија у саставу Србије и Југославије[уреди]

Подела Македоније 1913.
За више информација видети Други балкански рат, Букурешки мир 1913., Прокламација о присаједињењу 1913., Македонска војно-инспекциона област и Нејски мировни уговор.

Бугарска се сматрала оштећеном при подели Македоније, те је започела Други балкански рат. Када су Србија, Грчка, Румунија и Турска победиле Бугарску у Другом балканском рату, Вардарска Македонија (данас Република Македонија) је постала саставни део Србије (1913—1915). Грчка или „Егејска“ Македонија је припала Грчкој, а Пиринска Бугарској. Но, Бугари су сматрали да су Македонци Бугари, а Срби да су Јужни Срби. Унутрашња Македонска Револуционарна ОрганизацијаВМРО је основана 1893. са циљем да Македонија добије аутономију у оквирима Турске. У Првом светском рату (1914—1918) је као део Краљевине Србије била на страни Антанте. Окупирана је од стране Бугарске, која је почела да врши бугаризацију домаћег становништва.

После рата је постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1941).[18] Чланови ВМРО-а су заједно са усташама извршили атентат на краља Југославије Александра Карађорђевића у Марсељу 1934. У оквиру Краљевине СХС, територија данашње Македоније је најпре била подељена на седам округа, а потом (од 1922. године) на три области (Скопску, Брегалничку и Битољску). Од 1929. до 1941. године, Македонија је чинила главни део Вардарске бановине, чије се управно седиште налазило у Скопљу.

Други светски рат[уреди]
За више информација видети Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату, Македонија у Народноослободилачкој борби и Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније.

Након Априлског рата, југословенски део Македоније поделиле су италијанска марионетска Велика Албанија и Краљевина Бугарска. Покрајинско руководство КПЈ на челу са пробугарски оријентисаним секретаром Методијем Шаторовим оклевало је да подигне оружани устанак против окупатора. Након уклањања Шаторова и започетих припрема, оружани устанак у Македонији започео је 11. октобра 1941. године, нападом Прилепског партизанског одреда на бугарску станицу у Прилепу. Устанак је почео да се омасовљује тек почетком 1942. године. Бугари су заузели већи, источни и средишњи, део Вардарске Македоније, док је западни део ушао у састав Краљевине Албаније, која је била италијански протекторат.

Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније (АСНОМ) је представљало врховно представничко, законодавно и извршно тело Демократске Федералне Македоније у периоду од августа 1944. до априла 1945. године. Конституисана је 2. августа 1944. године, на свом Првом заседању, а 16. априла 1945, на Трећем заседању је прерасло у Народну скупштину Македоније.[19]

Иницијативни одбор за основање АСНОМ-а формиран је новембра 1943. године у селу Црвена вода. У његовом саставу налазили су се: Методије Андонов Ченто (председник), Страхил Гигов (секретар), Цветко Узуновски, Венко Марковски и Михајло Апостолски.

У периоду од 1945. до 1991. Македонија је била федерална јединица СФРЈ.

Народна/Социјалистичка Република Македонија[уреди]
За више информација видети Социјалистичка Република Македонија, Савез комуниста Македоније и Македонци.
Скопље је тешко оштећено у земљотресу 1963.

После рата Вардарска Македонија више није била Стара Србија или Вардарска бановина, него савезна република Југославије са посебном културом, историјом и језиком.

Задаци прве владе били су побољшавање здравствене заштите, искорењивање неписмености, озакоњење македонске азбуке и књижевног језика, развој просветног система и остало. Била је покренута и убрзана индустријализација земље.

Главни град Народне Републике Македоније, Скопље је 26. јуна 1963. године задесио јак земљотрес, јачине 9 степени меркалијеве скале, који је начинио велике људске жртве (1.070 мртвих и око 4.000 повређених) и огромну материјалну штету (90 % грађевина је било порушено).

Македонска православна црква настала је неканонским одвајањем од Српске православне цркве 17. јула 1967. године.

Независна Македонија[уреди]

За више информација погледајте чланак Сукоби у Републици Македонији (2001).

Грађани СР Македоније су на референдуму 8. септембра 1991. изгласали независност Македоније од СФРЈ. Међутим, међународно признање државе је успоравала Грчка због спора око имена нове државе и њених симбола. Као компромис, Уједињене нације су 1993. признале нову државу под именом Бивша Југословенска Република Македонија. Грчка је и даље била незадовољна и фебруара 1994. је увела трговинску блокаду. Блокада је укинута у септембру 1995. када је Македонија променила изглед своје заставе и делове свог устава који су јој дозвољавали да се меша у унутрашње проблеме других држава.

Македонија је једина република која се од СФРЈ одвојила без рата. Ипак, стање у њој је озбиљно дестабилизовано током рата на Косову, када је велики број косовских Албанаца избегло у Македонију. Иако су се избеглице вратиле на Косово после рата, албански националисти са обе стране границе су се побунили са циљем остваривања аутономије или независности делова Македоније насељених Албанцима. Сукоби између македонске војске и полиције и албанских сепаратиста су се водили на северу и западу државе, између марта и јуна 2001. Рат је окончан интервенцијом НАТО пакта, који је надгледао успостављање примирја. По одредбама Охридског споразума, македонска влада се обавезала да дозволи већи степен политичке моћи и културне аутономије албанској мањини. Албанска страна се обавезала да се одрекне сепаратистичких захтева и призна све македонске институције, као и да се разоружа и преда све оружје НАТО пакту.[20]

Становништво[уреди]

Број становника Републике Македоније од 1992. до 2003. (у хиљадама)
Етнички састав Македоније по насељима 2002. године
Језички састав Македоније по насељима 2002. године
Верски састав Македоније по насељима 2002. године
За више информација погледајте чланак Демографија Републике Македоније.

Према попису становништва из 2002. број становника Македоније се незнатно смањио због исељавања и износио је 2.022.547. Етнички састав је био следећи:

Број  %
Македонци 1.297.981 64,18
Албанци 509.083 25,17
Турци 77.959 3,85
Роми 53.879 2,66
Срби 35.939 1,78
Власи 9.695 0,48
остали 38.011 1,88
УКУПНО 2.022.547 100
Становништво Македоније по етничкој припадности
Македонци
  
64,18%
Албанци
  
25,17%
Турци
  
3,85%
Роми
  
2,66%
Срби
  
1,78%
Власи
  
0,48%
остали
  
1,88%

Вероисповест[уреди]

Највише има православаца (64,7%), муслимани (33,3%), знатно мање остале хришћанске верске групе (0,37%), углавном католици и протестанти и јевреји. По овим подацима Македонија је друга земља са муслиманском мањином у целој Европи (после већински муслиманских земаља). Једино Босна и Херцеговина има већи постотак муслимана, а да нису већина.

Велики градови су: Скопље, Битољ, Прилеп, Куманово, Тетово. У тзв. „Великом Скопљу“ живи око 30% становништва земље, што је мала густина насељености у односу на суседне земље и говори о великој усредсређености македонског становништва у великим градовима.

Језик[уреди]

Службени језик је македонски. Језици које говори више од 20% становништва у оквиру јединице локалне самоуправе су такође у службеној употреби, али увек уз македонски. У општинама где 20% становништва користи неки други језик као матерњи, и тај језик је у службеној употреби (албански, турски, српски, ромски или влашки језик).

Генетика[уреди]

Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Македоније су најзаступљеније следеће патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе:[21]

Највећи градови[уреди]

Скопље
Скопље
Битољ
Битољ
Поредак Град Статистичка област Популација Прилеп
Прилеп


Куманово
Куманово

1 Скопље Град Скопље 506.926
2 Битољ Пелагонијска област 95.385
3 Прилеп Пелагонијска област 66.246
4 Куманово Североисточна област 65.233
5 Тетово Полошка област 52.915
6 Велес Вардарска област 43.716
7 Охрид Југозападна област 43.374
8 Штип Источна област 40.016
9 Гостивар Полошка област 35.847
10 Струмица Југоисточна област 35.311
Попис 2002.



Државни симболи[уреди]

За више информација видети Застава Републике Македоније, Грб Републике Македоније и Химна Републике Македоније.
Претходна и садашња застава Македоније испред Спортског центра Борис Трајковски

Химна Републике Македоније је Данас над Македонијом коју је написао Владо Малески, а компоновао Тодор Скаловски 1943. године. Она је била химна СР Македоније у СФРЈ.

Грб Републике Македоније је усвојен у Народној скупштини НР Македоније 27. јула 1946. године. Грб сачињава венац од класја жита, дувана и мака, повезан траком са народним орнаментом. У централном простору налазе се планине, реке, језера и сунце. Ово представља 'богатство наше земље, борбу и слободу.

Застава Републике Македоније је званична застава ове државе која је усвојена 5. октобра 1995. године, када је промењена дотадашња застава. Заставу представља рађајуће златно- жуто сунце на црвеној позадини. Сунце има осам зракова који се шире од сунчевог диска ка рубовима заставе. До 1995, на застави се налазило Вергинино сунце, које је због протеста званичне Грчке замењено садашњим.[22]

Политика[уреди]

За више информација погледајте чланак Политика Републике Македоније.
Зграда македонске владе

Државна власт је подељена на законодавну, извршну и судску. Законодавна власт је у рукама Собрања Републике Македоније (парламент). Грађани на слободним, непосредним и демократским изборима бирају 120 посланика (пратеника), држава је подељена на 6 изборних јединица, мандат посланика је 4 године. Извршна власт је у рукама Владе Републике Македоније. Председник Републике Македоније бира се на слободним, непосредним и демократским изборима, а мандат је 5 година. Судска власт је у рукама основних, апелационих и виших судова; задња инстанца је Врховни суд.[23]

Законом о финасирању политичких странака регулисано је њихово финансирање, надзор, санкције и надзор потрошених средстава. У држави делује око 50 политичких странака, етничке заједнице-мањине такође имају своје странке. Најпознатије, најорганизованије и највеће политичке партије су ВМРО-ДПМНЕ (председник је Никола Груевски), Социјалдемократски савез Македоније (председник Зоран Заев), Демократска унија за интеграцију и Демократска партија Албанаца. Од мањинских политичких партија у Македонији делује Демократска партија Срба у Македонији, која има једног посланика у Собрању.[24]

Република Македонија је кандидат за чланство у НАТО-у и Европској унији. Тренутни председник је Ђорге Иванов, независни кандидат. Премијер је Никола Груевски из странке ВМРО-ДПМНЕ.

Војска[уреди]

За више информација погледајте чланак Армија Републике Македоније.
Македонски Mi-24V

Армија Републике Македоније је формирана 1992. после повлачења ЈНА која је иза себе оставила мали број пешадијског наоружања и четири покварена T-34 тенка за наоружање нове армије. Армијом Републике Македоније командује министар одбране преко Генералштаба.

Највећа команда АРМ је Копнена команда, стратешке резервне снаге и јединица за подршку. Брзо реагујуће снаге представљају главни део АРМ, и састоје се од 1. бригаде, 2. бригаде, и оклопног батаљона са 31 тенкова T-72А стационираних у Штипу.

Стратешки резервне снаге обезбеђују резервне бригаде које могу бити подигнуте на ниво бојне готовости у сваком тренутку. 3. бригада и 4. бригада су састављене од резервне војске. Јединице за подршку представљају јединице које дају подршку брзо реагујућим јединицама и резервним јединицама у операцијама. Оне укључују артиљерију (BM-21), батаљон ПВО, сигнални батаљон, логистички батаљон, инжињерски батаљон и војну полицију. Ваздушна компонента АРМ је представљена Командом РВ и ПВО РМ, које се састоји од Ваздухопловства и јединица за подршку. Ратно ваздухопловство се састоји од борбене ескадриле (опремљене Ми-24V и K типом јуришних хеликоптера), транспортне ескадриле (наоружане Ми-17, Ми-8 и УХ-1 транспортним хеликоптерима), ПВО батаљоном (опремљеним системима Стрела-2M, Игла, и СА-13).

Република Македонија је укинула служење војног рока у октобру 2006. Македонска војска је прва у региону која је извршила професионализацију.[25]

Управна подела[уреди]

Подела Македоније на области
За више информација видети Статистичке области Републике Македоније и Општине Републике Македоније.

Македонске статистичке области или региони постоје искључиво због законских и статистичких разлога. Области су:

Области се даље деле на општине. По издвајању из Југославије Македонија се састојала од 34 општине, да би се 1996. године њихов број повећао на 123.

Новим системом из августа 2004. године број општина је смањен на 84, да би 2013. године била реорганизована у 80 општина од којих су 10 градске општине Града Скопља (посебна јединица локалне самоуправе).

Map of the municipalities of Macedonia (2013).svg

Карта општина Републике Македоније на снази од 2013.

Привреда[уреди]

За више информација погледајте чланак Привреда Републике Македоније.
Соравиа трговински центар.

Македонија има отворену тржишну економију. Распад СФРЈ 1991. године је лишио Републику Македонију, до тада најзаосталију републику СФРЈ финансијске помоћи. Одсуство инфраструктуре, економске санкције њеном највећем трговинском партнеру СР Југославији и економски ембарго Грчке су кочили привредни раст до 1996. године. Привредном расту је махом допринела страна помоћ.

Успешна приватизација 2000. године је повећала државне резерве на око 700 милиона долара. Ипак, економија доста зависи од увоза енергената попут нафте и природног гаса. Незапосленост је на веома високом нивоу - 34,5% у 2008. години, недостатак квалификоване радне снаге такође је у великој мери разлог спорог развоја. Главни трговински партнери су Србија, Немачка, Грчка и Бугарска.

Земља има мале резерве минерала - бакра, олово-цинка, гвожђа и руде никла. Од индустрија највише се истичу прехрамбена и дуванска индустрија, производња гвожђа и челика. Национална валута је Македонски денар: 1 денар = 100 дена.

Народна банка Македоније је централна банка Републике Македоније, основана је 19. октобра 1946. године. Основне функције Народне банке Македоније су да утврђује и спроводи монетарну политику, води политику курса денара, чува девизне резерве и управља њима, издаје новчанице и ковани новац и стара се о функционисању платног промета и финансијског система.

Туризам[уреди]

Поглед на бистро Охридско језеро.

Туризам у Републици Македонији је релативно развијен и доприноси 1,8% БДП-а у 2008. Између 1997. и 2008. године, промет хотела и ресторана повећан је у просеку за 4,64% годишње. Број страних посетилаца је такође у порасту стално, на пример за 14,6% у 2011. години, посебно из суседних земаља попут Грчке, Србије и Албаније али и земаља западне Европе и Сједињених Држава.[26]

Македонија иако нема излаз на море, има туристичке потенцијале, захваљујући планинама и очуваној природи, као и три национална парка. Својеврсна туристичка престоница земље је Охрид, који је под заштитом УНЕСКО. Град је познат по језеру, окружен са неколико плажа и по бројним историјским споменицима. Скопље, политички и економски центар, изгубио је много од свог наслеђа током разорног земљотреса из 1963. године, али и даље има богат туристички садржај. Године 2010. покренут је пројекат Скопље 2014, а састоји се углавном од изградње музеја и владиних зграда, те подизања споменика познатијим историјским личностима из македонске историје.

Град Битољ је познат по својој архитектури из 19. века и многи конзулати су отворени када је град био под Отоманским царством. Такође у Македонији је развијен сеоски туризам, а најпознатија одредишта су Галичник и Брајчино. Катланово је познато по Катлановској бањи, која се налази непосредно северно од села и спада у најважније бање у Републици Македонији.[27]

Саобраћај[уреди]

За више информација погледајте чланак Саобраћај у Републици Македонији.
Железничка станица у Скопљу је реновирана по плановима јапанског архитекте Кенза Танге, након великог земљотреса 1963. На станици још стоји сат са временом великог потреса, који је уништио велики део Скопља.

Република Македонија је по свом положају континентална земља у средини Балканског полуострва, па су и главне саобраћајне везе у земљи оне повезују различите делове полуострва (трансбалканске везе). Посебно је важна веза север-југ Вардарском удолином, која повезује Грчку са остатком Европе.

Укупна дужина железничке мреже у Македонији је 699 km.[28] Најважнија железничка линија је пруга на линији граница са Србијом - Куманово - Скопље - Велес - Ђевђелија - граница са Грчком. Од 2001. године гради се пруга Бељаковци - граница са Бугарском, чиме ће се добити непосредна веза Скопље - Софија. Најважније железничко чвориште у земљи је Скопље, а остала два су Велес и Куманово.

Македонска пошта је македонско државно предузеће за обављање поштанског саобраћаја. Основано је 1992. године као ПТТ Македонија. Године 1993. примљена је у Светски поштански савез. Године 1997. ПТТ Македоније је подељен на Македонски Телеком и Македонску пошту.

У Македонији званично постоји 17 аеродрома (2002. године), од тога 11 са чврстом подлогом. Међу њима два аеродрома међународног карактера, јер су уврштена на листу аеродрома са IATA кодом (IATA Airport Code): Аеродром Скопље (SKP) и Аеродром „Свети Апостол Павле“ у Охриду (OHD).[29]

Култура[уреди]

За више информација погледајте чланак Култура Републике Македоније.

Град Охрид је македонски и православни Јерусалим, музеј на отвореном, културна баштина се протеже од праисторије до данашњих дана, у њему је основан и деловао је први Свесловенски универзитет основан од Св. Климента Охридског и Св. Наума Охридског. Фреске и иконе у многим црквама и манастирима у Охриду и Македонији су јединствене у свету. Река Радика и њен кањон је еколошка средина, природа је непоновљива, а манастир Св. Јован Бигорски је један од најлепших манастира на Балкану, располаже са јединственим олтаром у свету израђеном дубоким дуборезом. Захваљујући оваквим особеностима 1980. године Охридско језеро и град Охрид су проглашени за Светску баштину, под заштитом УНЕСКА.[30]

У Битољу се одржава Међународни фестивал филмске камере „Браћа Манаки“, годишња манифестација основана 1950. године и најстарији је филмски фестивал на свету који вреднује сниматељски рад.[31]

Галичка свадба је културна манифестација која се одржава сваке године на Петровдан 12. јула. Богата је по многим оригиналним македонским свадбарским обичајима и ритуалима.[32]

Књижевност[уреди]

Коста Рацин, истакнути македонски писац и партизан.

Македонски језик није службено признат све до настанка македонске државности у Социјалистичкој Југославији 1946. Крсте Мисирков у своме делу За Македонските работи (За македонска дела) и Вардар започео је градњу македонскога језика и књижевности. Исто деловање наставио је и Коста Кочо Рацин након Првог светског рата, који је писао песме и издавао их у новинама 1930-их. Рацинова збирка песама Бели мугри (Беле зоре), укључивала је много усмених песама, насталих у Краљевини Југославији, а говоре о јачању и националном освешћивању Македонаца. Неки писци, као Коле Неделковски, радили су и издавали под политичким притиском.

Након Другог светског рата, Блаже Конески и други били су задужени за састављање модернога македонског језика. Због слободе писања на македонскоме језику, македонска ће књижевност добити многе талентоване књижвенике. Најбоље македонско песништво писали су Ацо Шопов, Славко Јаневски, Блаже Конески и Гане Тодоровски. Јаневски је такође био писац проза и аутор првог македонског романа — Село зад седумте јасени (Село иза седам јасења). Његов најамбициознији рад били су 6 романа о македонској историји и роман под називом Тврдоглави, који говори о македонским легендама. Појавили су се и позоришни писци, а најпознатији су Коле Чашуле, Томе Арсовски и Горан Стефановски. Чашуле је такође написао неколико новела. Главна његова тема била је пораз идеалиста и идеала.[33]

Најпознатији македонски писац проза је Живко Чинго, чији је скуп дела Пасквелија (1962) и Нова Пасквелија (1965), а говоре о замишљеној земљи где се сукобљавају старе традиције и револуционарне идеје.

Музика[уреди]

За више информација погледајте чланак Македонија на избору за Песму Евровизије.

Република Македонија има богату традицију фолклора и народне музике. Игра групе плесача, под именом оро, је најомиљенији вид фолклора у Македонији и разликује се од региона до региона. Најважнији представници македонске народне музике су: Александар Сариевски,[34] Васка Илиева и Есма Реџепова.

Најпопуларнија рок група у земљи је Леб и сол, док је група Мизар једна од пионира дарк звука. Поп музика заузима значајно место, са извођачима као што су Тоше Проески, Каролина Гочева и Елена Ристеска. Земља има неколико великих фестивала као што је Скопље Џез Фестивал.

На избору за Песму Евровизије учествује од 1998. године и такмичења у Бирмингему. Први покушај наступа Македоније на Песми Евровизије био је 1996. године са Калиопи и песмом „Само ти“, међутим, она није успела да прође пре-селекцију, што је ову земљу спречило да дебитује те године. Највећи успех Македонија је показала у Атини 2006. када је Елена Ристеска освојила 12. место са песмом „Нинанајна“, као и 2012. када је Калиопи са песмом „Црно и бело“ делила 12. место са румунским представницима.[35]

Традиција[уреди]

Македонска народна ношња има вековну традицију. Део материјалне културе македонског народа и они су важна грана македонске народне уметности.[36] Македонци носе различите врсте народних ношњи, у зависности од региона где људи живели, као што су: Скопска Блатија, Скопска Црна Гора, Горњи Полог, Доњи Полог, Битољско-прилепско поље, Кочанска котлина, Преспа, Охрид, Дримкол, Малесија, Мариово, Овче поље и многи други. Сваки тип ношње има своје специфичности, али заједничко за све је присуство црвене, црне и беле боје и геометријским облицима на њему.

Спорт[уреди]

За више информација погледајте чланак Република Македонија на олимпијским играма.
Стадион Арена „Филип II Македонски“, пре се звао Градски стадион Скопље.

Фудбал и рукомет су најпопуларнији спортови у Македонији. Фудбалска репрезентација је под контролом Фудбалског савеза Македоније. Наступају на стадиону Филип II Македонски капацитета 32.580 места.[37] Најпознатији клубови су: Вардар, Силекс, Работнички и Шкендија 79.

Рукомет је важан тимски спорт у земљи. Године 2002. екипа Кометал Ђорче Петров из Скопља је освојила ЕХФ Женску Лигу Шампиона. Европско првенство за жене у рукомету 2008. године одржано је у Македонији. Рукометаш Кирил Лазаров је био најбољи стрелац на Светском првенству 2009. са 92 постигнута поготка. На Европском првенству 2012. године проглашен је за најбољег стрелца са постигнутим 61-им поготком на 7 утакмица, самим тим поставивши нови рекорд по броју постигнутих голова на једном Европском првенству.

Македонска кошаркашка репрезентација представља Републику Македонију у међународној кошарци. Кошаркашки савез Македоније је настао 1992. године и придружио се ФИБА 1993. године. Македонија је учествовала на три Еуробаскета, а најбољи пласман су остварили 2011. године кад су заузели 4 место. Перо Антић у лето 2013. потписује уговор са Атланта хоксима и тако постаје први македонски кошаркаш у НБА лиги.[38]

У периоду од Олимпијских игара у Атланти 1996. до Лондона 2012. македонски спортисти освојили су укупно 1 бронзану медаљу (Мохамед Ибрахимов, рвање).[39]

У летњим месецима се одржава Охридски пливачки маратон на Охридском језеру.[40]

Државни празници[уреди]

Празници и нерадни дани у Републици Македонији су:[41]

Датум Назив
1. јануар Нова година
1. мај Празник рада
24. мај Дан Ћирила и Методија
8. септембар Дан независности
11. октобар Дан устанка
23. октобар Дан македонске револуционарне борбе
8. децембар Дан Климента Охридског

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Влада Републике Македоније део ове границе сматра границом са тзв. Републиком Косово

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Устав Републике Македоније” (на македнонски језик). Собрање Републике Македоније. Собрање Републике Македоније. 
  2. „The World Factbook - Macedonia” (на енглеском језику). ЦИА. ЦИА. 
  3. „Население” (на македнонском језику). Државни завод за статистику. Државни завод за статистику. 
  4. Министарство спољних послова Републике Србије, Амбасаде Републике Србије[1]
  5. „Процес сарадње у југоисточној Европи (ПСуЈИЕ)”. Министарство спољних послова Републике Србије. Министарство спољних послова Републике Србије. »У раду ПСуЈИЕ у својству пуноправних чланова учествује дванаест земаља: Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Црна Гора, Грчка, Хрватска, Бивша Југословенска Република Македонија, Молдавија, Румунија, Србија, Словенија и Турска.« 
  6. „Member States of the United Nations” (на енглеском језику). Организација уједињених нација. Организација уједињених нација. »*The Socialist Federal Republic of Yugoslavia was an original Member of the United Nations, the Charter having been signed on its behalf on 26 June 1945 and ratified 19 October 1945, until its dissolution following the establishment and subsequent admission as new Members of Bosnia and Herzegovina, the Republic of Croatia, the Republic of Slovenia, The former Yugoslav Republic of Macedonia, and the Federal Republic of Yugoslavia.« 
  7. United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  8. The European Union and the former Yugoslav Republic of Macedonia The European Union
  9. Country Profile Macedonia BBC News
  10. „Одлука Генералне скупштине Уједињених нација о пријему у Уједињене нације”. 
  11. Државен завод за статистика, Статистички годишник на Република Македонија, 2013. pp. 14
  12. Encyclopædia Britannica. „Britannica's article about Sar Mountains”. Britannica.com. Приступљено 28. 4. 2010. 
  13. „Sar Mountains on the Euratlas map of the Europe's most significant mountain ranges”. Euratlas.com. Приступљено 28. 4. 2010. 
  14. „Macedonian Ministry of Environment”. Web.archive.org. Архивирано из оригинала на датум 19. 1.2008. Приступљено 28. 4. 2010. 
  15. „Paeonia”. Encyclopedia Britannica online. 
  16. Душанов законик, Приступљено 1. 4. 2013.
  17. Илинден - симбол на непокорот, makedonskosonce.com, 18. 5. 2015.
  18. „Балкански ратови 1821—1913.” (на ((sr))). Велика енциклопедија историје. Нови Сад: Змај. 2004. pp. 377. ISBN 978-86-489-0394-5. »У августу је потписан Букурештански мир. Македонија је подељена између Грчка и Србије, а Румунија је добила део бугарске територије.« 
  19. Македонска енциклопедија, МАНУ, Скопље, 2009, 67. стр.
  20. Текстот на Охридскиот рамковен договор
  21. Macedonia - Atlas of Genetic Genealogy
  22. Dimitar Bechev, Historical dictionary of the Republic of Macedonia, Scarecrow Press, Lanham, Md.,‎. 2009. ISBN 978-0-8108-5565-6.
  23. Сајт Врховног суда, 18. 5. 2015.
  24. ДПСМ - Демократска партија Срба у Македонији на званичном сајту, 18. 5. 2015.
  25. Macedonian Army phases out conscription (SETimes.com)
  26. The State of Tourism in Macedonia, Makstack, 22. 5. 2015.
  27. Панов Митко. „Енциклопедија на селата во Република Македонија“. Патрија, Скопје, 1998. pp. 148
  28. Objava na Mreza. Macedonian Railways
  29. TAV airports, 16. 5. 2015.
  30. Охридско Езеро, makedonskibiser.com, 16. 5. 2015.
  31. „31. Браћа Манаки фестивал: Свет кроз очи камере“, Политика, Београд, 20. 10. 2010.
  32. Галичка свадба - пример традиционалне македонске свадбе, ((ru)), Приступљено 14. 5. 2015.
  33. Makedonska književnost. Tome Sazdov, Vera Stojčevska-Antić, Dragi Stefanija, Georgij Stalev, Borislav Pavlovski. Školska knjiga. Zagreb, 1988.
  34. Александар Сариевски- Цел живот песна sa portala Makedonska nacija, pristupljeno 3. jula 2010.
  35. „Табела са гласовима свих земаља током такмичења 2012.“ Званичан сајт Песме Евровизије., Приступљено 2. 10. 2012.
  36. Македонский национальный костюм ((ru)), 16. 5. 2015.
  37. Отворена Арена Филип II Македонски, www.sitel.com.mk
  38. Перо Антић постаје први Македонац у НБА
  39. Macedonia in Olympics Sport reference
  40. InfoZone, World. „Macedonia Information”. worldinfozone.com. Приступљено 27. 8. 2010.. 
  41. Закон за празници, Министерство за труд и социјална политика на РМ, Приступљено 19. 5. 2015.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: