Принципов мост — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке
м Разне исправке
Ред 5: Ред 5:
Мост се зове Латински ћуприја (на {{јез-тур|Frenkluk cupri}}) по оближњој [[Католици|католичкој]] четврти, [[Дубровачка република|дубровачкој]] колонији трговаца, на лијевој обали Миљацке, коју народ назива [[Латинлук]]. Четрт је основана од дубровачких мајстора који су дошли да раде у Сарајеву, а касније је углавном била насељена католичким становништвом.
Мост се зове Латински ћуприја (на {{јез-тур|Frenkluk cupri}}) по оближњој [[Католици|католичкој]] четврти, [[Дубровачка република|дубровачкој]] колонији трговаца, на лијевој обали Миљацке, коју народ назива [[Латинлук]]. Четрт је основана од дубровачких мајстора који су дошли да раде у Сарајеву, а касније је углавном била насељена католичким становништвом.


Судећи по почетку градње моста, то је један од најстаријих очуваних мостова у граду. У попису [[Босански санџак|Босанског санџака]] од [[1541]] помиње се мост на овом мјесту, саграђен од кожара (сарача) Хусеина, сина Ширмерда. Овај први мост, вјероватно је био саграђен од дрвета, јер подаци из [[1565]] свједоче да је камени мост овде саградио еминентни грађанин Сарајева [[Алија-Ајни Бег]]. Страшна поплава која се десила 15. новембра [[1791]]. тешко је оштетила мост, а његову обнову је финансирао сарајевски трговац [[Хаџи Абдулах Брига]].
Судећи по почетку градње моста, то је један од најстаријих очуваних мостова у граду. У попису [[Босански санџак|Босанског санџака]] од [[1541]]. помиње се мост на овом мјесту, саграђен од кожара (сарача) Хусеина, сина Ширмерда. Овај први мост, вјероватно је био саграђен од дрвета, јер подаци из [[1565]]. свједоче да је камени мост овде саградио еминентни грађанин Сарајева [[Алија-Ајни Бег]]. Страшна поплава која се десила 15. новембра [[1791]]. тешко је оштетила мост, а његову обнову је финансирао сарајевски трговац [[Хаџи Абдулах Брига]].


Мост има четири лука и почива на три стуба повезаних чврсто за обалу. Грађен је од камена и гипса и има два слободна отвора, „очи“ у маси изнад стубова. Ове карактеристике се могу видјети и на печату Сарајева.
Мост има четири лука и почива на три стуба повезаних чврсто за обалу. Грађен је од камена и гипса и има два слободна отвора, „очи“ у маси изнад стубова. Ове карактеристике се могу видјети и на печату Сарајева.


За вријеме [[Аустроугарска|Аустро-Угарске]], због густог саобраћаја, мосту су додати и тротоари на конзолама.
За вријеме [[Аустроугарска|Аустроугарске]], због густог саобраћаја, мосту су додати и тротоари на конзолама.


Дуго времена након [[Први свјетски рат|Првог свјетског рата]] Сарајево је у свијету било препознатљиво по атентату извршеном поред овог моста. Због тога, стварањем [[Југославија|Југославије]]<ref>[http://www.vijesti.me/svijet/gavrilo-princip-heroj-ili-terorista-clanak-80496|title= „Gavrilo Princip, heroj ili terorista?"], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> овај мост је био назван по атентатору Гаврилу Принципу у '''Принципов мост''', да би му након осамостаљења [[Република Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] поново био враћен првобитни назив.
Дуго времена након [[Први свјетски рат|Првог свјетског рата]] Сарајево је у свијету било препознатљиво по атентату извршеном поред овог моста. Због тога, стварањем [[Југославија|Југославије]]<ref>[http://www.vijesti.me/svijet/gavrilo-princip-heroj-ili-terorista-clanak-80496|title= „Gavrilo Princip, heroj ili terorista?"], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> овај мост је био назван по атентатору Гаврилу Принципу у '''Принципов мост''', да би му након осамостаљења [[Република Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] поново био враћен првобитни назив.

Верзија на датум 14. октобар 2013. у 13:16

Латинска ћуприја, слика из 1913.године
Латинска ћуприја, источна страна

Латинска ћуприја (или Принципов мост) је историјски мост преко ријеке Миљацке у Сарајеву.[1] Сјеверни крај моста је било поприште атентата на надвојводу Аустрије Франца Фердинанда од стране Гаврила Принципа 1914. године, што је био повод за избијања Првог свјетског рата.

Мост се зове Латински ћуприја (на тур. Frenkluk cupri) по оближњој католичкој четврти, дубровачкој колонији трговаца, на лијевој обали Миљацке, коју народ назива Латинлук. Четрт је основана од дубровачких мајстора који су дошли да раде у Сарајеву, а касније је углавном била насељена католичким становништвом.

Судећи по почетку градње моста, то је један од најстаријих очуваних мостова у граду. У попису Босанског санџака од 1541. помиње се мост на овом мјесту, саграђен од кожара (сарача) Хусеина, сина Ширмерда. Овај први мост, вјероватно је био саграђен од дрвета, јер подаци из 1565. свједоче да је камени мост овде саградио еминентни грађанин Сарајева Алија-Ајни Бег. Страшна поплава која се десила 15. новембра 1791. тешко је оштетила мост, а његову обнову је финансирао сарајевски трговац Хаџи Абдулах Брига.

Мост има четири лука и почива на три стуба повезаних чврсто за обалу. Грађен је од камена и гипса и има два слободна отвора, „очи“ у маси изнад стубова. Ове карактеристике се могу видјети и на печату Сарајева.

За вријеме Аустроугарске, због густог саобраћаја, мосту су додати и тротоари на конзолама.

Дуго времена након Првог свјетског рата Сарајево је у свијету било препознатљиво по атентату извршеном поред овог моста. Због тога, стварањем Југославије[2] овај мост је био назван по атентатору Гаврилу Принципу у Принципов мост, да би му након осамостаљења Босне и Херцеговине поново био враћен првобитни назив.


Референце

  1. ^ „Latin Bridge”. 
  2. ^ „Gavrilo Princip, heroj ili terorista?", Приступљено 24. 4. 2013.

Спољашње везе