Католицизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Католици)

Католицизам (лат. catholicismus; од грч. καθολικόςсвеопшти, сагласно свему) највећа је хришћанска вјероисповијест на планети. Утврђена је у 11. вијеку на територији бившег Западног римског царства.

Католицизам је настао као резултат Великог раскола (1054) између Цариградске и Римске патријаршије. Источна хришћанска црква је задржала назив Православна, док западна хришћанска црква данас носи назив Католичка црква. Прекиди евхаристијског општења Цариграда и Рима бивали су још од средине 10. вијека.

Католицизам или католичанство може означавати и широк теолошки термин (види и католичност) који се односи на читав спектар питања хришћанске доктрине, литургије, етике, духовности и верског живота уошпте.[1][2]

Католичка црква[уреди]

За више информација погледајте: Католичка црква

Католичка црква се састоји из 23 засебне цркве — Западне цркве и 22 источне католичке цркве. На челу Католичке цркве се налази римски бискуппапа. Он има над Црквом апсолутну власт. При управљању Црквом помажу му надлештва Римске курије. Исту власт имају и сви бискупи сазвани на екуменском сабору.

Основна административна подјела свих аутономних цркава је подјела на бискупије, које се код источних католичких цркава називају епархије. Бискуп у својој бискупији има углавном сву власт, ограничену једино црквеним правом и папском влашћу.

Доктрина[уреди]

Доктрина католицизма заснива се на Библији и Светом предању, које укључује одређена правила васељенских сабора. Основна правила су изложена у Катихизису Католичке цркве (лат. Catechismus Catholicae Ecclesiae), а све остало канонско право је систематизовано и изложено у Кодексу канонског права.

Основне одлике[уреди]

Католичка црква има разна доктринална правила од којих су нека заједничка са другим хришћанским вјероисповијестима, а нека специфична за католике:

  • вјера у директно и непрекинуто организационо наслеђе од првобитне Цркве коју је основао Исус Христос;
  • вјера да је Црква носилац јединства и свеукупности учења Исуса и његових апостола;
  • коришћење светих слика, свећа, музике и свете воде у обредима;
  • вера да је евхаристија истински тијело и крв Христова;
  • разликовање две врсте дивљења према светима: latria је клањање Богу, а dulia свецима;
  • вера у могућност „истеривања духова“ (егзорцизам);
  • вера у непогрешивост папе (догмат о папској незаблудивости);
  • догмат о безгрешном зачећу Дјеве Марије;
  • велико поштовање Дјеве Марије (hyperdulia);
  • нераскивост свете тајне брака; постоји само могућност признања о неважењу брака;
  • поштовање мученика, светаца и блаженика разликујући начин обожавања;
  • учење о чистилишту;
  • учење о индулгенцијама;
  • централизована црквена организација, насупрот православним аутокефалним и аутономним црквама;
  • монархистичка власт римског папе над цијелом Црквом.

Обреди[уреди]

Католичка миса

У Католичкој цркви постоји седам светих тајни:

Постоји неколико богослужбених обреда: латински обред, други западни обреди и источни литургијски обреди. Латински обред користи Западна црква.

Одлике латинског обреда[уреди]

Одлике латинског обреда су:

  • обавезни целибат свештенства;
  • крштење, у већини случајева, обавља се полијевањем воде на главу, а не погружењем главе у воду;
  • миропомазање може вршити једино бискуп (свештеник може вршити ту свету тајну само у изузетним случајевима, нпр. у случају нечије смртне опасности);
  • при евхаристији се, по правилу, користи бесквасни хљеб;
  • причешћивање мирјана или тијелом, или тијелом и крвљу Христа — и прво и друго се сматра за потпуно причешће; причешћивање свештенства се врши увијек тијелом и крвљу;
  • додавање „и од Сина“ (филиокве) у Симбол вјере. Католичко учење учи да Свети дух исходи и од Оца и од Сина, насупрот православном учењу да Свети дух исходи само од Оца;
  • наглашава се значење ријечи Христа у анафори умјесто епиклези;
  • крсти се слијева на десно, а не сдесна на лијево како је у византијском обреду (православљу); и с пет прстију као симбол пет рана Христових.

Распрострањеност[уреди]

Распрострањеност католицизма у свијету

Католицизам је највећа (по броју вјерника) хришћанска вјероисповијест. Према подацима из 2011, у свијету постоји око 1,18 милијарди католика.

Католицизам је основна религија у многим европским државама (Француска, Италија, Шпанија, Португал, Аустрија, Белгија, Пољска, Чешка, Мађарска, Словачка, Словенија, Хрватска, Ирска, Малта и др). У 21 држави Европе, католици чине већину становништва, а у Њемачкој, Холандији и Швајцарској — половину.

На западној хемисфери, католицизам је распрострањен у цијелој Јужној и Централној Америци, у Мексику, на Куби, у Канади и САД.

У Азији, католици преовлађују на Филипинима и у Источном Тимору, а велики број католика је и у Вијетнаму, Јужној Кореји и Кини.

На Блиском истоку, католици су присутни у Либану (маронити и др.).

У Африци, према разним оцјенама, живи од 110 до 175 милиона католика.

Гркокатолицизам (или католицизам византијског обреда) распрострањен је међу Бјелорусима, Словацима, Мађарима, Румунима, Украјинцима, Закарпатским Русинима итд.; а такође мањим дијелом и међу Албанцима, Грцима, Бугарима, Србима и Русима. Католици других источних обреда живе у Индији, на Блиском истоку, Египту, Етиопији, Еритреји, Ираку итд.

Критика православних[уреди]

Критика православних теолога најбоље је исказана речима светог Јована Кронштатског у његовом делу ”Мисли о цркви”:[тражи се извор] „Узрок свих лажи римокатоличке цркве је гордост и признање папе за стварну главу Цркве, и то још непогрешиву. Одатле све ропство западне цркве. Ропство мисли и вере, лишеност истинске слободе у вери и животу, јер је папа на све ставио своју тешку руку: одатле - лажни догмати, одатле - дволичност и лукавство у мишљењу, речима и деловању, одатле - разна лажна правила и установе приликом исповедања греха, одатле индулгенције; одатле - унакажавање догмата; одатле - фабриковања светаца у западној цркви, као и непостојећих моштију, Богом непрослављених; одатле - устајање на познање Божје (II Кор. 10, 5) и све врсте противљења Богу под видом борбе за већу славу Божју." „Папе и паписти су се тако погордили и понели да су умислили да критикују самога Христа, Саму Ипостасну Премудрост Божју и (под изговором развоја догмата) у својој гордости, тако далеко дошли да су променили неке од Његових речи, заповести и установа, које не смеју бити промењене до краја света и века, например, реч о Духу Светом, заповест о Чаши Пречисте Крви Његове, Које су лишили мирјане, ни у шта не рачунајући речи апостола Павла: „Јер кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође“ (I Кор. 11, 26); уместо квасног хлеба користе пресан“.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. McBrien, Richard P. (1994). Catholicism. HarperCollins. ISBN 9780060654054. 
  2. For McBrien, the "broad term" refers exclusively and specifically to that "Communion of Catholic Churches" in communion with the Bishop of Rome. Richard McBrien, The Church: The Evolution of Catholicism (New York: HarperOne, 2008), 6, 281-82, and 356. In its Letter on Some Aspects of the Church Understood as Communion the Congregation for the Doctrine of the Faith stressed that the idea of the universal church as a communion of churches must not be presented as meaning that "every particular Church is a subject complete in itself, and that the universal church is the result of a reciprocal recognition on the part of the particular Churches". It insisted that "the universal Church cannot be conceived as the sum of the particular Churches, or as a federation of particular Churches".