Генрих Јагода — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
м datum funkcije
Ред 17: Ред 17:
| претходник 1 = [[Вјачеслав Менжински]]
| претходник 1 = [[Вјачеслав Менжински]]
| наследник 1 = [[Николај Јежов]]
| наследник 1 = [[Николај Јежов]]
| датум функције 1 = [[10. јул]] [[1934]] [[26. септембар]] [[1936]].
| почетак функције 1 = [[10. јул]] [[1934]]
| крај функције 1 = [[26. септембар]] [[1936]].
| вероисповест =
| вероисповест =
| професија =
| професија =

Верзија на датум 22. јануар 2014. у 19:10

Генрих Јагода
Лични подаци
Датум рођења7. новембар 1891.
Место рођењаРибинск, Руска Империја
Датум смрти15. март 1938.
Место смртиМосква, Руска СФСР, СССР
Политичка каријера
Политичка
странка
Комунистичка партија Совјетског Савеза
народни комесар за унутарње послове (НКВД)
10. јул 1934 — 26. септембар 1936.
ПретходникВјачеслав Менжински
НаследникНиколај Јежов

Генрих Григорјевич Јагода (рус. Ге́нрих Григо́рьевич Яго́да; Рибинск, 7. новембар 1891Москва, 15. март 1938), рођен као Енох Гершевич Јегуда (рус. Енох Гершевич Иегуда) био је совјетски политичар и обавештајац, најпознатији као директор НКВД.

Биографија

Рођен је 1891. године у Рибинску, у руској јеврејској породици. Бољшевицима се придружио 1907. године. Након Октобарске револуције се придружио тајној полицији Чека и до 1923. постао други заменик Феликса Дзержинског.

Био је директор совјетске тајне полиције НКВД од 1934. до 1936. године. На то га је место поставио Јосиф Стаљин, те је руководио обавештајно-полицијском операцијом која је 1936. довела до првог од московских процеса темељем којих су осуђени и погубљени Стари бољшевици Лав Камењев и Григориј Зиновјев, а што се традиционално сматра почетком Велике чистке.

Јагода је упркос том успеху, због кокетирања са Стаљиновим партијским супарницима у прошлости и несклоности да се чистка интензивира, брзо пао у Стаљинову немилост те је смењен, ухапшен, а на крају и осуђен као издајица на Трећем московском процесу 1938. године. Погубљен је од стране свог наследника Николаја Јежова, који је након неколико година и сам доживео исту судбину.

Извори