Синајска архиепископија — разлика између измена
Нема описа измене |
м Враћене измене 78.3.55.30 (разговор) на последњу измену корисника EmausBot |
||
| Ред 34: | Ред 34: | ||
== Историја == |
== Историја == |
||
Синај је библијски топоним,забележен у Старом Завету као Божија гора или Хорив. |
|||
О древности Синајске архиепикопије говоре материјални [[Халкидонски сабор|Халкидонског сабора]] гдје се у ''„чину митрополије и архиепископије апостолског престола Светог Града“'' на 24. мјесту спомиње архиепископија ''„Синајске горе“''. [[Пети васељенски сабор]] је убројао Синајску архиепископију у ранг [[Аутокефална црква|аутокефалних цркава]], због привилегија које је дао император [[Јустинијан I|Јустинијан]] манастиру [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]]. Године [[681]], када је епископ фарански био лишен катедре због јереси [[Монотелитизам|монотелитизма]], епископска катедра је била пренесена у манастир [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]] и њен [[игуман]] је постао епископ Фарана, а касније под његову јурисдикцију је прешла и епархија Рајто (Раифа). Почетком [[8. вијек]]а, сви хришћани [[Синајско полуострво|Синајског полуострва]] су се налазили под јурисдикцијом синајског архиепископа. |
О древности Синајске архиепикопије говоре материјални [[Халкидонски сабор|Халкидонског сабора]] гдје се у ''„чину митрополије и архиепископије апостолског престола Светог Града“'' на 24. мјесту спомиње архиепископија ''„Синајске горе“''. [[Пети васељенски сабор]] је убројао Синајску архиепископију у ранг [[Аутокефална црква|аутокефалних цркава]], због привилегија које је дао император [[Јустинијан I|Јустинијан]] манастиру [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]]. Године [[681]], када је епископ фарански био лишен катедре због јереси [[Монотелитизам|монотелитизма]], епископска катедра је била пренесена у манастир [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]] и њен [[игуман]] је постао епископ Фарана, а касније под његову јурисдикцију је прешла и епархија Рајто (Раифа). Почетком [[8. вијек]]а, сви хришћани [[Синајско полуострво|Синајског полуострва]] су се налазили под јурисдикцијом синајског архиепископа. |
||
Верзија на датум 13. март 2014. у 23:37
| Синајска архиепископија | |
|---|---|
 Манастир Свете Катарине на Синају | |
| Основни подаци | |
| Киријархална црква | Јерусалимска православна црква |
| Аутономија | 640 — фактички 1575 — од Цариградске патријаршије |
| Канонско признање | Канонски призната |
| Предстојатељ | Архиепископ синајски Дамјан |
| Сједиште | Манастир Свете Катарине |
| Канонска јурисдикција | Манастир Свете Катарине |
| Календар | Јулијански календар |
| [[1] Званични веб-сајт] | |
| Статистика | |
| Архијереја | 1 |
| Епархија | 1 |
| Манастира | 1 манастир и 5 скитова |
| Вјерника | око 900 |
Синајска архиепископија је аутономна црква под јурисдикцијом Јерусалимске православне цркве.
Историја
О древности Синајске архиепикопије говоре материјални Халкидонског сабора гдје се у „чину митрополије и архиепископије апостолског престола Светог Града“ на 24. мјесту спомиње архиепископија „Синајске горе“. Пети васељенски сабор је убројао Синајску архиепископију у ранг аутокефалних цркава, због привилегија које је дао император Јустинијан манастиру Свете Катарине. Године 681, када је епископ фарански био лишен катедре због јереси монотелитизма, епископска катедра је била пренесена у манастир Свете Катарине и њен игуман је постао епископ Фарана, а касније под његову јурисдикцију је прешла и епархија Рајто (Раифа). Почетком 8. вијека, сви хришћани Синајског полуострва су се налазили под јурисдикцијом синајског архиепископа.
Рукоположење синајског архиепископа од 7. вијека врши јерусалимски патријарх, чије се име увијек прво спомиње на богослужењима. Манастир Свете Катарине је потпао под његову јурисдикцију 640. године након освајања Египта од стране муслимана што је довело до потешкоћа у међусобним односима са Цариградском патријаршијом. Званично је аутономија од Цариградске патријаршије била добијена тек 1575, а потврђена 1782. године.
Устројство
Данас, на челу Синајске архиепископије се налази високопреосвећени Дамјан (Самартзис) са титулом „архиепископ синајски, фарански и раифски“. Он је истовремено и игуман манастира Свете Катарине.
Синајска црква се састоји из манастира Свете Катарине на Синају и многих подворја. Три подворја се налазе у Египту, а 14 је ван њега: 9 у Грчкој, 3 на Кипру, 1 у Либану и 1 у Турској (Истанбул). Највеће подворје је подворје „Џувани“ на Кипру, из којег су потицали многи синајски архиепископи. У 19. и почетком 20. вијека постојала су такође подворја у Бесарабији и Руској Империји — у Кијеву и Тбилисију.
Синајска архиепископија има укупно 900 чланова (подаци из 1986).