Стеван Јаковљевић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 32: Ред 32:
* {{АСК|Српска трилогија — књига прва|19|6|Српска трилогија — књига друга|19|5|Српска трилогија — књига трећа|19|7}}
* {{АСК|Српска трилогија — књига прва|19|6|Српска трилогија — књига друга|19|5|Српска трилогија — књига трећа|19|7}}
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=203, Биографија на сајту САНУ]
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=203, Биографија на сајту САНУ]
[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:466298-Komunisti-ucenjivali-pisca-Srpske-trilogije-i-Mir-Jam Страдања писца Српске трилогије - Вечерње новости]


{{низ
{{низ

Верзија на датум 19. април 2014. у 18:06

Стеван Јаковљевић
Лични подаци
Датум рођења7. децембар 1890.
Место рођењаКњажевац, Краљевина Србија
Датум смрти2. новембар 1962.
Место смртиБеоград, ФНРЈ

Стеван Јаковљевић (Књажевац, 7. децембар 1890Београд, 2. новембар 1962) је био професор Универзитета у Београду и ректор од 1945. до 1950, биолог, књижевник и редовни члан Српске академије наука и уметности.

Биографија

Завршио је студије биологије на Филозофском факултету у Београду, где је и докторирао. Био је професор Фармацеутског факултета.

Као официр српске војске, борио се у Првом светском рату, а у Другом светском рату је био у италијанским и немачким заробљеничким логорима. Књижевно име и популарност стекао је трилогијом романа под називом „Српска трилогија“ (1937), коју чине „Деветсточетрнаеста“ (1935), „Под Крстом“ (1936) и „Капија слободе“ (1937). Остала дела обухватају: романи „Смена генерација“ (1939) о друштвеном животу Београда између два светска рата, „Велика забуна“ (1952) ратна хроника Другог светског рата и „Ликови у сенци“ (1956) опис заробљеничког живота у Италији и Немачкој и дела из ботанике „Студије о биљном свету Преспанског језера“, „Макрофитска вегетација Охридског језера“ и „Систематика лековитог биља“.

Његова сестра била је књижевница Милица Јаковљевић Мирјам.

Спољашње везе

Страдања писца Српске трилогије - Вечерње новости


ректор Универзитета у Београду
19451950.