Ромаџи — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 18. јул 2019. у 13:22

Ромаџи (јап. rōmaji, ローマ字 -) у јапанском језику, у ширем смислу, означава латинично писмо. У енглеском и другим језицима, ромађи означава начин записивања јапанског језика латиничним писмом, као алтернатива канџију и двама кана писмима.^[1]

Јапански се на овај начин пише из различитих разлога: за уличне и путоказне табле због странаца; за транскрипцију личних имена, као и имена места и фирми у другим језицима; за речнике и вежбанке за странце, али и због наглашавања.

Постоји неколико различитих латиничних система у употреби: три главна су хепберн (Hepburn), затим Кунреи-шики (Kunrei-shiki или ISO 3602) и Нихон-шики (Nihon-shiki или строги ISO 3602). Најшире коришћен систем је хепберн у којем су дуги самогласници занемарени. Модификовани хепберн, у којем се користе надвучени самогласници у ову сврху је често коришћен у источном Јапану и међу студентима јапанског језика.

У 16. веку, језуити су штампали католичке књиге користећи модификовано португалско писмо, али је овај систем давно напуштен.

Разлике у системима

Хепберн доследно прати фонологију романских језика и тиме онима који знају како се они читају помаже у изговору јапанског језика. Овај систем се највише користи, посебно у енглеском говорном подручју, а јапанска деца га науче када почињу да уче енглески језик и латиницу у основној школи.
Нихон-шики – основна разлика између Нихон- и Кунреи-шикија је у изговору кана слогова. На пример, ако се направи сложеница од речи kana かな и tsukai つかい, добија се реч која се пише かなづかい са знаком дакутен (゛) након tsu (つ) који означава да је оно прешло у звучни глас. У системима Хепберн и Кунреи-шики почетни изговор гласа се занемарује и пише се само нови изговор (у овом случају kanazukai). У Нихон-шикију остаје основни глас (у овом случају kanacukai)^[2]^[3]
Кунреи-шики је модификовани Нихон-шики са примесама система Хепберн.

Нестандардни системи

Осим стандарда, могу се наћи и многи нестандардни системи романизације. Они су или последица непознавања стандарда или су настали техничких разлога. Дијакритике се често изостављају или замењују онима које су доступне, мада се ово све мање дешава због широке употребе фонтова који подржавају уникод.

Најчешћи случајеви нестандардних романизација су:

oh за おお или おう (Хепберн ō).
ou за おう (Хепберн ō).
ô за おおили おう (Хепберн ō).
jya for じゃ(Хепберн ja [ђа]) и слично.
dzu за づ (Хепберн zu).
cchi for っち (Хепберн tchi [тћи/тчи]) и слично.
la за ら (Хепберн ra) и слично. Ово је из разлога што Јапанци сугласник „р“ изговарају као ɽ, што је између „р“ и „л“.
a за ああ (Хепберн ā) и слично – најчешћи случај је не означавање дугих самогласника.
na за んあ (Хепберн n'a) и слично.
nn за ん (Хепберн n).

Иако се могу наћи разлози и за и против ових система, њихова употреба доводи до честе забуне, поготово ако се јапанске речи ређају латиничним редоследом, а и многе речи, поготово у енглеском, имају своје устаљено писање (kudzu, jiu jitsu...) које често не прати правила романизације.

Примери речи писаних у свим системима

Реч	Јапански	Кана	Латиница
Реч	Јапански	Кана	Модификовани хепберн	Кунреи-шики	Нихон-шики
Латинична слова	ローマ字	ローマじ	rōmaji	rômazi	rōmazi
Фуџи (планина)	富士山	ふじさん	Fujisan	Huzisan	Huzisan
Чај	お茶	おちゃ	ocha	otya	otya
Гувернер (управитељ)	知事	ちじ	chiji	tizi	tizi
смањити	縮む	ちぢむ	chijimu	tizimu	tidimu

Табела романизација

Кана	Модификовани хепберн	Кунреи-шики	Нихон-шики
うう	ū	û	ū
おう, おお	ō	ô	ō
し	shi	si	si
しゃ	sha	sya	sya
しゅ	shu	syu	syu
しょ	sho	syo	syo
じ	ji	zi	zi
じゃ	ja	zya	zya
じゅ	ju	zyu	zyu
じょ	jo	zyo	zyo
ち	chi	ti	ti
つ	tsu	tu	tu
ちゃ	cha	tya	tya
ちゅ	-{chu	tyu	tyu
ちょ	-{cho	tyo	tyo
ぢ	ji	zi	di
づ	zu	zu	du
ぢゃ	ja	zya	dya
ぢゅ	ju	zyu	dyu
ぢょ	jo	zyo	dyo
ふ	fu	hu	hu

Референце

^ Walter Crosby Eells (мај 1952). „Language Reform in Japan”. The Modern Language Journal. 36 (5): 210—213. JSTOR 318376. doi:10.1111/j.1540-4781.1952.tb06122.x.
^ „Oomoto.or.jp”. Oomoto.or.jp. 2000-02-07. Приступљено 2011-02-25.
^ „Age.ne.jp”. Age.ne.jp. Приступљено 2011-02-25.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Ромаџи на Викимедијиној остави

[1] Walter Crosby Eells (мај 1952). „Language Reform in Japan”. The Modern Language Journal. 36 (5): 210—213. JSTOR 318376. doi:10.1111/j.1540-4781.1952.tb06122.x.

[2] „Oomoto.or.jp”. Oomoto.or.jp. 2000-02-07. Приступљено 2011-02-25.

[3] „Age.ne.jp”. Age.ne.jp. Приступљено 2011-02-25.

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-{{bez_izvora}}
 {{Јапанска писма}}
-'''Ромаџи''' ({{Јез-јап|rōmaji}}, ローマ字 -) у јапанском језику, у ширем смислу, означава [[Латиница|латинично писмо]]. У [[енглески језик|енглеском]] и другим језицима, ромађи означава начин записивања [[јапански језик|јапанског језика]] латиничним писмом, као алтернатива [[канџи]]ју и двама [[Кана (јапанско писмо)|кана]] писмима.
+'''Ромаџи''' ({{Јез-јап|rōmaji}}, ローマ字 -) у јапанском језику, у ширем смислу, означава [[Латиница|латинично писмо]]. У [[енглески језик|енглеском]] и другим језицима, ромађи означава начин записивања [[јапански језик|јапанског језика]] латиничним писмом, као алтернатива [[канџи]]ју и двама [[Кана (јапанско писмо)|кана]] писмима.<ref>{{cite journal |jstor=318376 |title=Language Reform in Japan |author=Walter Crosby Eells |journal=The Modern Language Journal |date=мај 1952 |volume=36 |issue=5 |pages=210–213 |doi=10.1111/j.1540-4781.1952.tb06122.x }}</ref>
 Јапански се на овај начин пише из различитих разлога: за уличне и путоказне табле због странаца; за транскрипцију личних имена, као и имена места и фирми у другим језицима; за речнике и вежбанке за странце, али и због наглашавања.
@@ Ред 11: / Ред 10: @@
 == Разлике у системима ==
 * [[Хепберн (Јапански језик)|Хепберн]] доследно прати фонологију [[романски језици|романских језика]] и тиме онима који знају како се они читају помаже у изговору јапанског језика. Овај систем се највише користи, посебно у енглеском говорном подручју, а јапанска деца га науче када почињу да уче енглески језик и латиницу у основној школи.
-* [[Нихон-шики]] – основна разлика између Нихон- и Кунреи-шикија је у изговору кана слогова. На пример, ако се направи сложеница од речи ''-{kana}-'' かな и ''-{tsukai}-'' つかい, добија се реч која се пише かなづかい са знаком ''дакутен'' (゛) након ''-{tsu}-'' (つ) који означава да је оно прешло у звучни глас. У системима Хепберн и Кунреи-шики почетни изговор гласа се занемарује и пише се само нови изговор (у овом случају ''-{kanazukai}-''). У Нихон-шикију остаје основни глас (''у овом случају ''-{kanacukai}-'')
+* [[Нихон-шики]] – основна разлика између Нихон- и Кунреи-шикија је у изговору кана слогова. На пример, ако се направи сложеница од речи ''-{kana}-'' かな и ''-{tsukai}-'' つかい, добија се реч која се пише かなづかい са знаком ''дакутен'' (゛) након ''-{tsu}-'' (つ) који означава да је оно прешло у звучни глас. У системима Хепберн и Кунреи-шики почетни изговор гласа се занемарује и пише се само нови изговор (у овом случају ''-{kanazukai}-''). У Нихон-шикију остаје основни глас (''у овом случају ''-{kanacukai}-'')<ref>{{cite web |url=http://www.oomoto.or.jp/Romazi/index.html |title=Oomoto.or.jp |publisher=Oomoto.or.jp |date=2000-02-07 |accessdate=2011-02-25}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.age.ne.jp/x/nrs/ |title=Age.ne.jp |publisher=Age.ne.jp |date= |accessdate=2011-02-25}}</ref>
 * [[Кунреи-шики]] је модификовани Нихон-шики са примесама система Хепберн.
@@ Ред 132: / Ред 131: @@
 |&#12405;        ||''-{fu}-'' ||''-{hu}-''      ||''-{hu}-''
 |}
-{{Commonscat|Japanese writing}}
+== Референце ==
+{{reflist}}
+== Спољашње везе ==
+{{Commonscat-inline|Japanese writing}}
 [[Категорија:Писма]]