Ако зрно не умре (филм) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Филм
{{Филм
|назив=Ако зрно не умре
|назив=Ако зрно не умре
Ред 26: Ред 25:
|имдб=1733118
|имдб=1733118
}}
}}
'''''Ако зрно не умре''''' ({{јез-рум|Daca bobul nu moare}}) је филм из [[2010]]. године по сценарију и у режији [[Синиша Драгин|Синише Драгин]], настао у [[Румунија|румунско]]-[[Србија|српској]]-[[Аустрија|аустријској]] копродукцији.
'''''Ако зрно не умре''''' ({{јез-рум|Daca bobul nu moare}}) је филм из [[2010]]. године по сценарију и у режији [[Синиша Драгин|Синише Драгин]], настао у [[Румунија|румунско]]-[[Србија|српској]]-[[Аустрија|аустријској]] копродукцији.<ref name="rumsrb9">{{cite web|title=„Ако зрно не умре“ у аустријским биоскопима|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/401/film-i-tv/943750/ako-zrno-ne-umre-u-austrijskim-bioskopima.html|website=[[РТС]]|date=22. 8. 2011}}</ref>


Филм је своју светску премијеру имао на Интернационалном филмском фестивалу у [[Токио|Токију]] у [[Јапан]]у 25. октобра [[2010]]. године, а у Србији је премијерно приказан на Филмском фестивалу ''Cinema city'' у [[Нови Сад|Новом Саду]] 19. јуна [[2011]]. године.
Филм је своју светску премијеру имао на Интернационалном филмском фестивалу у [[Токио|Токију]] у [[Јапан]]у 25. октобра [[2010]]. године, а у Србији је премијерно приказан на Филмском фестивалу ''Cinema city'' у [[Нови Сад|Новом Саду]] 19. јуна [[2011]]. године.
Ред 32: Ред 31:
== Радња ==
== Радња ==
{{Упозорење-филм}}
{{Упозорење-филм}}
То је прича о два оца: Румуну, који тражи своју ћерку одведену у бело робље на Косово, и Србину, који тражи леш свог сина погинулог у саобраћајној несрећи у Румунији. Они се срећу на Дунаву и упознају са скелеџијом који се присећа двестогодишње легенде у вези са румунским сељацима који су неуспешно покушавали да попну стару дрвену цркву на брдо и време када су православне цркве биле забрањене у Румунији.
То је прича о два оца: Румуну, који тражи своју ћерку одведену у бело робље на Косово, и Србину, који тражи леш свог сина погинулог у саобраћајној несрећи у Румунији. Они се срећу на Дунаву и упознају са скелеџијом који се присећа двестогодишње легенде у вези са румунским сељацима који су неуспешно покушавали да попну стару дрвену цркву на брдо и време када су православне цркве биле забрањене у Румунији.<ref name="rum1">{{cite web|title=Cronica de film: "Daca bobul nu moare"|url=https://www.hotnews.ro/stiri-film-10780199-video-cronica-film-daca-bobul-nu-moare-tarkovski-kusturica.htm|website=hotnews.ro|date=24. 11. 2011}}</ref>


== Улоге ==
== Улоге ==
Ред 49: Ред 48:
|[[Милош Танасковић]] || Прле
|[[Милош Танасковић]] || Прле
|}
|}

== Референце ==
{{reflist}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 18. јул 2019. у 14:59

Ако зрно не умре
Филмски постер
Изворни насловDaca bobul nu moare
Жанрдрама
РежијаСиниша Драгин
СценариоСиниша Драгин
Главне улогеМустафа Надаревић, Дан Кондураке, Франц Бухризер
Продуцентска
кућа
Mrakonia film, Кула;
Wega Filmproduktionsges, Беч
Година2010.
Трајање113 минута
ЗемљаРумунија, Србија, Аустрија,
Језикрумунски, српски
IMDb веза

Ако зрно не умре (рум. Daca bobul nu moare) је филм из 2010. године по сценарију и у режији Синише Драгин, настао у румунско-српској-аустријској копродукцији.[1]

Филм је своју светску премијеру имао на Интернационалном филмском фестивалу у Токију у Јапану 25. октобра 2010. године, а у Србији је премијерно приказан на Филмском фестивалу Cinema city у Новом Саду 19. јуна 2011. године.

Радња

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

То је прича о два оца: Румуну, који тражи своју ћерку одведену у бело робље на Косово, и Србину, који тражи леш свог сина погинулог у саобраћајној несрећи у Румунији. Они се срећу на Дунаву и упознају са скелеџијом који се присећа двестогодишње легенде у вези са румунским сељацима који су неуспешно покушавали да попну стару дрвену цркву на брдо и време када су православне цркве биле забрањене у Румунији.[2]

Улоге

Глумац Улога
Мустафа Надаревић Јоргован
Дан Кондураке
Франц Бухризер Ханс
Симона Стоическу Нора
Јоана Барбу Ина
Милош Танасковић Прле

Референце

Спољашње везе