Пословица

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Илустрација пословице из:Максимовић, Н., Грбић, М. (2000): Пера, Мика, Лаза - пословице и изреке са личним именом. Не&Бо, Београд, ЦИП886.1-84:398
Табла са пословицом у Тршићу
„Ђе је слога ту је божји благослов.“

Пословица је кратка изрека која изриче животну мудрост или мудру мисао, понекад стилски наглашено (иронично или духовито), или песнички у рими. Пословице карактеришу сваки језик и све културе а прве писане налазе се већ у Библији међу мудростима Старог завета.

Узбекистанци, на пример, кажу да су „речи дедова извор мудрости”, а Етиопљани да су „речи без пословица као јело без соли”. Својом етичком снагом задивљују јер се залажу за највеће људске вредности - правду, поштење, рад, слободу, љубав, пријатељство, знање, разумевање. Естетска вредност им се огледа у густини и снази израза, језичком богатству, сликовитости и бројним стилским фигурама.[1]

Теме пословица[уреди | уреди извор]

Народним пословицама изражена је мудрост и оштроумност народа, а о ономе о чему говоре веома су разноврсне. Оне говоре: о свету, злу, добру мудрости, доброчинству, знању, раду, слози, штедњи, сиромаљштву, богатству, невољи, новцу, пријатељству, правди, лажи, истини и о другим темама човековог живота.

Многи савремени писци користили су пословицу у својим делима као важно средство уметничког изражавања. [2]

Врсте пословица[уреди | уреди извор]

Постоје пословице у којима су речи употребљене у основном значењу - Боље је умјети него имати; Ко добро чини, боље дочека - или у пренесеном (метафоричком) значењу - Уз криво се дрво и право искриви ; Језик-џелат. Пословице хришћанског схватања потичу из црквене литературе - „Ко се чува и Бог га чува”; „Бог ником дужан не остаје”; „Ко тебе каменом ти њега хлебом”.

Пословице се могу поделити и на: праве пословице, пословице причице, дијалошке пословице и пословице у стиху.

Праве пословице[уреди | уреди извор]

Праве пословице су прозног облика и изражавају опште истине о животу у основном или пренесеном значењу:

Пословице причице[уреди | уреди извор]

Пословице причице се односе на личности и догађаје из историје или легенде. Настале су из неке приповетке, тако што се цела приповетка исприча па се на крају, као њено језгро, истиче та пословица која се обично узима и као наслов приповетке.

Дијалошке пословице[уреди | уреди извор]

Ко хоће часно, не може ласно.
Зло чинити а добру се надати није могуће
Брат је мио, које вере био.

Дијалошке пословице често су дате у облику питања и одговора:

Пословице у стиху[уреди | уреди извор]

Пословице у стиху или стиховане пословице су углавном једноделне или у два стиха:


Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Српске народне умотворине. Београд: Креативни центар. 2016. стр. бр. 6. ISBN 978-86-529-0327-6. 
  2. ^ Шаљиве народне приче и народне пословице: избор. Горњи Милановац: Прима. 2018. стр. 33-35. ISBN 978-86-6249-156-5. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]