Тршић (Лозница)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Тршић.
Тршић
Двориште Вукове куће
Двориште Вукове куће
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Мачвански
Град Лозница
Становништво
Становништво (2011) Пад 1154
Положај
Координате 44°30′29″ СГШ; 19°16′08″ ИГД / 44.5081° СГШ; 19.2689° ИГД / 44.5081; 19.2689 Координате: 44°30′29″ СГШ; 19°16′08″ ИГД / 44.5081° СГШ; 19.2689° ИГД / 44.5081; 19.2689
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 233 m
Тршић на мапи Србије
Тршић
Тршић
Тршић на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 15303
Позивни број 015
Регистарска ознака LO

Тршић је насељено место града Лознице у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1154 становника. Налази се 9 km југоисточно од Лознице.

Такмичење[уреди]

Село је родно место српског филолога и реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића. Стога Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије сваке године у сарадњи са Друштвом за српски језик и књижевност Србије крајем маја баш у њему организује Републичко такмичење из српског језика и језичке културе за ученике седмог и осмог разреда основних и свих разреда средњих школа из државе.[1]

ОШ „Вукова спомен школа”[уреди]

Ученици треће и четврте године средњих школа који освоје једно од прва три места ослобођени су полагања испита из ове области приликом уписа на Филолошки факултет Универзитета у Београду и признаје им се да су постигли максималан број бодова.[2] У селу се налази етнографски парк са спомен-кућом, објекти народне архитектуре и објекти намењени посетиоцима.

Етно парк[уреди]

Приликом израде етно-парка нарочита пажња била је посвећена жељи да се трајно обележи и сачува успомена на Вука и његово дело, као и да се очувају природна средина и просторне вредности. Поред Вукове спомен куће са окућницом, као централног места, етнографски спомен парк садржи већи број грађевина народног неимарства, карактеристичан за живот људи из Јадра у 19. веку. У долини реке Жеравије, од улаза до спомен куће постављени су вајати, магазе, качаре, воденице поточаре, као и објекти намењени посетиоцима ресторани и продавнице сувенира.[3]

На зборовишту, некој врсти амфитеатра са позорницом, на којој се сваке године у септембру одржава Вуков сабор, изграђена је црква брвнара и звоник, коју је 2003. године освештао Епископ шабачки Лаврентије у оквиру завршне свечаности 69. Вуковог сабора. У околним вајатима тематски су представљени стари занати, обрађен историјат саборовања, ликовне галерије и уметничке радионице.[4]

Вукова спомен кућа[уреди]

За више информација погледајте: Спомен кућа Вука Стефановића Караџића у Тршићу

Заузимањем удружења Подринаца и Шабачке народне књижнице, 1933. године на месту где је била кућа породице Вука Караџића подигнута је спомен-кућа, дводелна брвнара, делом над подрумом, стрмог крова покривеног шиндром, типа куће на ћелици. Кућа је одељење са отвореним огњиштем, покућством и посуђем, карактеристичним за куће из 19. века. У соби се налазе кревет, сто, клупа, иконе, гусле и Вуков портрет из 1816. године, рад Павела Ђурковића. Уз кућу је формирано двориште у којем се налазе вајат, качара, амбар и кош за кукуруз.

Поводом 100 година Вукове смрти (1964. године) студентске радне бригаде на радној акцији „Тршић 64" су подигле амфитеатар са позорницом, који одговара потребама организовања Вуковог сабора и Ђачког Вуковог сабора, а 1987. године Тршић добија целовит изглед као културно-историјско споменичка целина. Такође је изграђен пут од Вукове куће до манастира Троноша.

Од недавно у Тршићу је заживео и сеоски туризам претварањем породичних кућа у атрактивне објекте намењене за смештај гостију, тако да је сад могуће посетити ово живописно место и остати у њему пар дана и уживати у чарима домаће кухиње као и природног сеоског амбијента.

Демографија[уреди]

У насељу Тршић живи 979 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36.9 година (36.0 код мушкараца и 37.8 код жена). У насељу има 376 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3.36.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 986
1953. 1.098
1961. 1.149
1971. 1.156
1981. 1.214
1991. 1.210 1.132
2002. 1.317 1.263
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
1.255 99,36 %
Словенци
  
1 0,07 %
непознато
  
6 0,47 %


Референце[уреди]

  1. „Такмичења”. Друштво за српски језик и књижевност Србије. Приступљено 24. 5. 2013. 
  2. „Правилник о о полагању пријемних испита и упису кандидата на студијске програме које реализује Филолошки факултет” (PDF). Филолошки факултет. Приступљено 24. 5. 2013. 
  3. Riznica srpska/Kuća Vuka Karadžića
  4. Android vodič/Etno-park Tršić Loznica
  5. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  6. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]