Пређи на садржај

Тршић (Лозница)

Координате: 44° 30′ 29″ С; 19° 16′ 08″ И / 44.5081° С; 19.2689° И / 44.5081; 19.2689
С Википедије, слободне енциклопедије
Тршић
Двориште Вукове куће
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМачвански
ГрадЛозница
Становништво
 — 2022.Пад 1.124
Географске карактеристике
Координате44° 30′ 29″ С; 19° 16′ 08″ И / 44.5081° С; 19.2689° И / 44.5081; 19.2689
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина233 m
Тршић на карти Србије
Тршић
Тршић
Тршић на карти Србије
Остали подаци
Поштански број15303
Позивни број015
Регистарска ознакаLO

Тршић је насељено место града Лознице, у Мачванском округу. Према попису из 2022. било је 1.124 становника. Налази се 9 км југоисточно од Лознице.

Овде се од септембра 2017. налази Образовно-културни центар „Вук Караџић”.[1]

Простор око Спомен куће Вука Стефановића Караџића у Тршићу, манастир Троноша и шире окружење, који заједно чине целину културних и природних вредности материјалног и нематеријалног наслеђа, проглашен је уредбом Влада Србије заштићеним подручјем изузетног значаја јула 2019. године.[2] Овде се налази Предео изузетних одлика „Културни предео Тршић – Троноша”.[3]

Такмичење

[уреди | уреди извор]

Село је родно место српског филолога и реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића. Стога Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије сваке године у сарадњи са Друштвом за српски језик и књижевност Србије крајем маја баш у њему организује Републичко такмичење из српског језика и језичке културе за ученике седмог и осмог разреда основних и свих разреда средњих школа из државе.[4]

ОШ „Вукова спомен школа”

[уреди | уреди извор]

Ученици треће и четврте године средњих школа који освоје једно од прва три места ослобођени су полагања испита из ове области приликом уписа на Филолошки факултет Универзитета у Београду и признаје им се да су постигли максималан број бодова.[5] У селу се налази етнографски парк са спомен-кућом, објекти народне архитектуре и објекти намењени посетиоцима.

Етно парк

[уреди | уреди извор]

Приликом израде етно-парка нарочита пажња била је посвећена жељи да се трајно обележи и сачува успомена на Вука и његово дело, као и да се очувају природна средина и просторне вредности. Поред Вукове спомен куће са окућницом, као централног места, етнографски спомен парк садржи већи број грађевина народног неимарства, карактеристичан за живот људи из Јадра у 19. веку. У долини реке Жеравије, од улаза до спомен куће постављени су вајати, магазе, качаре, воденице поточаре, као и објекти намењени посетиоцима ресторани и продавнице сувенира.[6]

На саборишту, некој врсти амфитеатра са позорницом, на којој се сваке године у септембру одржава Вуков сабор, изграђена је црква брвнара и звоник, коју је 2003. године освештао Епископ шабачки Лаврентије у оквиру завршне свечаности 69. Вуковог сабора. У околним вајатима тематски су представљени стари занати, обрађен историјат саборовања, ликовне галерије и уметничке радионице.[7]

Вукова спомен кућа

[уреди | уреди извор]

Заузимањем удружења Подринаца и Шабачке народне књижнице, 1933. године на месту где је била кућа породице Вука Караџића подигнута је спомен-кућа, дводелна брвнара, делом над подрумом, стрмог крова покривеног шиндром, типа куће на ћелици. Кућа је одељење са отвореним огњиштем, покућством и посуђем, карактеристичним за куће из 19. века. У соби се налазе кревет, сто, клупа, иконе, гусле и Вуков портрет из 1816. године, рад Павела Ђурковића. Уз кућу је формирано двориште у којем се налазе вајат, качара, амбар и кош за кукуруз.

Поводом 100 година Вукове смрти (1964. године) студентске радне бригаде на радној акцији „Тршић 64" су подигле амфитеатар са позорницом, који одговара потребама организовања Вуковог сабора и Ђачког Вуковог сабора, а 1987. године Тршић добија целовит изглед као културно-историјско споменичка целина. Такође је изграђен пут од Вукове куће до манастира Троноша.[8]

Однедавно у Тршићу је заживео и сеоски туризам претварањем породичних кућа у атрактивне објекте намењене за смештај гостију, тако да је сад могуће посетити ово живописно место и остати у њему пар дана и уживати у чарима домаће кухиње као и природног сеоског амбијента.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Тршић живи 979 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36.9 година (36,0 код мушкараца и 37,8 код жена). У насељу има 376 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36.

Ово насеље је највећим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[9]
Година Становника
1948. 986
1953. 1.098
1961. 1.149
1971. 1.156
1981. 1.214
1991. 1.210 1.132
2002. 1.263 1.317
2011. 1.154
2022. 1.124
Етнички састав према попису из 2002.[10]
Срби
  
1.255 99,36%
Словенци
  
1 0,07%
непознато
  
6 0,47%
Становништво према полу и старости
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 156 172 224 253 303 350 376


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 63 75 57 97 39 27 13 3 1 1 3,36
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 507 133 338 12 15 9
Женски 528 97 337 75 9 10
УКУПНО 1.035 230 675 87 24 19
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 245 31 0 6 67
Женски 125 20 0 0 29
Укупно 370 51 0 6 96
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 15 26 28 5 14
Женски 0 2 27 5 3
Укупно 15 28 55 10 17
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 7 10 4 7
Женски 1 4 1 7 15
Укупно 1 11 11 11 22
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 10 0 0 15
Женски 7 0 0 4
Укупно 17 0 0 19

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ У Тршићу се учи дигитална хуманистика („Политика”, 12. август 2018)
  2. ^ С., С. (24. 7. 2019). „Тршић и Троноша - подручје изузетног значаја”. Политика. Приступљено 25. 7. 2019. 
  3. ^ Светски дан предела („Политика”, 13. октобар 2020)
  4. ^ „Такмичења”. Друштво за српски језик и књижевност Србије. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 24. 5. 2013. 
  5. ^ „Правилник о о полагању пријемних испита и упису кандидата на студијске програме које реализује Филолошки факултет” (PDF). Филолошки факултет. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 03. 2014. г. Приступљено 24. 5. 2013. 
  6. ^ „Riznica srpska/Kuća Vuka Karadžića”. Архивирано из оригинала 28. 04. 2015. г. Приступљено 04. 08. 2016. 
  7. ^ „Android vodič/Etno-park Tršić Loznica”. Архивирано из оригинала 09. 08. 2016. г. Приступљено 04. 08. 2016. 
  8. ^ Ракетић, Слободан (29. 7. 2019). „Студенти су градили у Тршићу”. Политика. Приступљено 30. 7. 2019. 
  9. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  10. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]