Тршић (Лозница)
| Тршић | |
|---|---|
 Двориште Вукове куће | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Мачвански |
| Град | Лозница |
| Становништво | |
| — 2011. |  1.154 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°30′29″ СГШ; 19°16′08″ ИГД / 44.5081° СГШ; 19.2689° ИГДКоординате: 44°30′29″ СГШ; 19°16′08″ ИГД / 44.5081° СГШ; 19.2689° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 233 м |
.svg)  Тршић Тршић на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 15303 |
| Позивни број | 015 |
| Регистарска ознака | LO |
Тршић је насељено место града Лознице, у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1.154 становника. Налази се 9 км југоисточно од Лознице.
Овде се од септембра 2017. налази Образовно-културни центар „Вук Караџић”.[1]
Простор око Спомен куће Вука Стефановића Караџића у Тршићу, манастир Троноша и шире окружење, који заједно чине целину културних и природних вредности материјалног и нематеријалног наслеђа, проглашен је уредбом Влада Србије заштићеним подручјем изузетног значаја јула 2019. године.[2]
Такмичење[уреди | уреди извор]
Село је родно место српског филолога и реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића. Стога Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије сваке године у сарадњи са Друштвом за српски језик и књижевност Србије крајем маја баш у њему организује Републичко такмичење из српског језика и језичке културе за ученике седмог и осмог разреда основних и свих разреда средњих школа из државе.[3]
ОШ „Вукова спомен школа”[уреди | уреди извор]
Ученици треће и четврте године средњих школа који освоје једно од прва три места ослобођени су полагања испита из ове области приликом уписа на Филолошки факултет Универзитета у Београду и признаје им се да су постигли максималан број бодова.[4] У селу се налази етнографски парк са спомен-кућом, објекти народне архитектуре и објекти намењени посетиоцима.
Етно парк[уреди | уреди извор]
Приликом израде етно-парка нарочита пажња била је посвећена жељи да се трајно обележи и сачува успомена на Вука и његово дело, као и да се очувају природна средина и просторне вредности. Поред Вукове спомен куће са окућницом, као централног места, етнографски спомен парк садржи већи број грађевина народног неимарства, карактеристичан за живот људи из Јадра у 19. веку. У долини реке Жеравије, од улаза до спомен куће постављени су вајати, магазе, качаре, воденице поточаре, као и објекти намењени посетиоцима ресторани и продавнице сувенира.[5]
На саборишту, некој врсти амфитеатра са позорницом, на којој се сваке године у септембру одржава Вуков сабор, изграђена је црква брвнара и звоник, коју је 2003. године освештао Епископ шабачки Лаврентије у оквиру завршне свечаности 69. Вуковог сабора. У околним вајатима тематски су представљени стари занати, обрађен историјат саборовања, ликовне галерије и уметничке радионице.[6]
Вукова спомен кућа[уреди | уреди извор]
Заузимањем удружења Подринаца и Шабачке народне књижнице, 1933. године на месту где је била кућа породице Вука Караџића подигнута је спомен-кућа, дводелна брвнара, делом над подрумом, стрмог крова покривеног шиндром, типа куће на ћелици. Кућа је одељење са отвореним огњиштем, покућством и посуђем, карактеристичним за куће из 19. века. У соби се налазе кревет, сто, клупа, иконе, гусле и Вуков портрет из 1816. године, рад Павела Ђурковића. Уз кућу је формирано двориште у којем се налазе вајат, качара, амбар и кош за кукуруз.
Поводом 100 година Вукове смрти (1964. године) студентске радне бригаде на радној акцији „Тршић 64" су подигле амфитеатар са позорницом, који одговара потребама организовања Вуковог сабора и Ђачког Вуковог сабора, а 1987. године Тршић добија целовит изглед као културно-историјско споменичка целина. Такође је изграђен пут од Вукове куће до манастира Троноша.[7]
Однедавно у Тршићу је заживео и сеоски туризам претварањем породичних кућа у атрактивне објекте намењене за смештај гостију, тако да је сад могуће посетити ово живописно место и остати у њему пар дана и уживати у чарима домаће кухиње као и природног сеоског амбијента.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Тршић живи 979 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36.9 година (36,0 код мушкараца и 37,8 код жена). У насељу има 376 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36.
Ово насеље је највећим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 14 | 7 | ||
| 80+ | 1 | 12 | ||
| 75—79 | 14 | 21 | ||
| 70—74 | 22 | 37 | ||
| 65—69 | 28 | 29 | ||
| 60—64 | 23 | 26 | ||
| 55—59 | 29 | 29 | ||
| 50—54 | 39 | 38 | ||
| 45—49 | 64 | 46 | ||
| 40—44 | 44 | 50 | ||
| 35—39 | 43 | 44 | ||
| 30—34 | 53 | 37 | ||
| 25—29 | 45 | 52 | ||
| 20—24 | 46 | 45 | ||
| 15—19 | 42 | 55 | ||
| 10—14 | 39 | 41 | ||
| 5—9 | 42 | 36 | ||
| 0—4 | 35 | 35 | ||
| Просек : | 36,0 | 37,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 507 | 133 | 338 | 12 | 15 | 9 |
| Женски | 528 | 97 | 337 | 75 | 9 | 10 |
| УКУПНО | 1.035 | 230 | 675 | 87 | 24 | 19 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 245 | 31 | 0 | 6 | 67 |
| Женски | 125 | 20 | 0 | 0 | 29 |
| УКУПНО | 370 | 51 | 0 | 6 | 96 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 15 | 26 | 28 | 5 | 14 |
| Женски | 0 | 2 | 27 | 5 | 3 |
| УКУПНО | 15 | 28 | 55 | 10 | 17 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 7 | 10 | 4 | 7 |
| Женски | 1 | 4 | 1 | 7 | 15 |
| УКУПНО | 1 | 11 | 11 | 11 | 22 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 10 | 0 | 0 | 15 | |
| Женски | 7 | 0 | 0 | 4 | |
| УКУПНО | 17 | 0 | 0 | 19 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ У Тршићу се учи дигитална хуманистика („Политика”, 12. август 2018)
- ^ С., С. (24. 7. 2019). „Тршић и Троноша - подручје изузетног значаја”. Политика. Приступљено 25. 7. 2019.
- ^ „Такмичења”. Друштво за српски језик и књижевност Србије. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2013. Приступљено 24. 5. 2013.
- ^ „Правилник о о полагању пријемних испита и упису кандидата на студијске програме које реализује Филолошки факултет” (PDF). Филолошки факултет. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 26. 03. 2014. Приступљено 24. 5. 2013.
- ^ Riznica srpska/Kuća Vuka Karadžića
- ^ „Android vodič/Etno-park Tršić Loznica”. Архивирано из оригинала на датум 09. 08. 2016. Приступљено 04. 08. 2016.
- ^ Ракетић, Слободан (29. 7. 2019). „Студенти су градили у Тршићу”. Политика. Приступљено 30. 7. 2019.
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Тршић на Викимедијиној остави. |
- Тршић Фотографије (језик: српски)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- Тршић Фотографије (језик: српски)
- Тршић: Госте маме мобе и посела („Вечерње новости“, 20. новембар 2012) (језик: српски)
- Како номинација за Европски музеј године утиче на Тршић? („Политика“, 13. децембар 2014) (језик: српски)
