Председнички избори у Русији 2024.

С Википедије, слободне енциклопедије
Председнички избори у Русији 2024.

← 2018 15–17. март 2024 2030 →
Излазност77,49%
 
Кандидат Владимир Путин Николај Харитонов
Странка Независни КПРФ
Бр. гласова 76.277.708 3.768.470
Проценат 88,48% 4,37%

Председник пре избора

Владимир Путин
Независни

Изабрани Председник

Владимир Путин
Независни

Председнички избори у Русији су одржани 1517. марта 2024. године.[1][2] Ово су били осми председнички избори у земљи. Инаугурација победника је заказана за 7. мај 2024. године.[3] 4 кандидата је регистровано (један самостални кандидат (независних и четири представника партија).

У новембру 2023. године, бивши члан Државне думе Борис Надеждин постао је прва особа коју је подржала регистрована политичка партија која је објавила своју кандидатуру, кандидујући се на антиратној платформи.[4] Пратио га је актуелни и независни кандидат Владимир Путин у децембру 2023, који има право да тражи реизбор као резултат уставних амандмана из 2020. године.[5][6][7] Касније истог месеца, Леонид Слуцки из ЛДПР-а, Николај Харитонов из Комунистичке партије, Владислав Даванков из Нових људи и други објавили су своје кандидатуре.

Као што је био случај на председничким изборима 2018. године, најистакнутијем члану руске опозиције Алексеју Наваљном[8][9][10] је забрањено да се кандидује због раније осуђиваности, а очекивало се да ће остати затворен током избора.[11][12] Кривични случајеви против Наваљног су у великој мери сматрани политички мотивисаним. Као резултат тога, многи посматрачи, посебно у западним земљама, не очекују да ће избори бити слободни или поштени. Уместо тога, они очекују да ће изборним процесом доминирати Путин, који је оптужен за појачавање политичке репресије још од покретања свог пуног рата са Украјином 2022. године.[13][14][15][16][17]

Квалификованост[уреди | уреди извор]

Према тачки 3. члана 81 Устава Русије, пре уставне ревизије 2020. године, иста особа није могла да буде на функцији председника Руске Федерације више од два узастопна мандата, што је омогућило Владимиру Путину да постане председник 2012. за трећи мандат који није узастопно са његовим претходним мандатима. Уставна реформа успоставила је тврду границу од два мандата укупно. Међутим, рокови одслужени пре уставне ревизије се не рачунају, што Владимиру Путину даје право на још два председничка мандата.

Према новој верзији Устава, председнички кандидати морају:

  • Да има најмање 35 година (услов се није променио);
  • Бити у Русији најмање 25 година (претходно 10 година);
  • Нема страно држављанство или боравишну дозволу у страној држави, ни у време избора ни у било које време пре (нови услов).

Кандидати[уреди | уреди извор]

Регистровани кандидати[уреди | уреди извор]

Кандидат Припадност Лого кампање Позадина
Владислав Даванков Нови људи Заменик председника Државне думе (2021—данас)
Посланик у Државној думи (2021—данас)
Владимир Путин Независан

(Јединствена Русија, Правведна Русија)

Председник Русије (2012—данас, 2000—2008)
Премијер Русије (2008—2012, 1999—2000)
Леонид Слуцки Либерално-демократска партија Русије Лидер ЛДПР-а (2022—данас)
Посланик у Државној думи (1999—данас)
Николај Харитонов Комунистичка партија Руске Федерације Посланик у Државној думи (1993—данас)
Лого избора

Резултати[уреди | уреди извор]

Кандидат Припадност Гласови %
Владимир Путин Независан 76.277.708 88,48
Николај Харитонов Комунистичка партија Руске Федерације 3.768.470 4,37
Владислав Даванков Нови људи 3.362.484 3,90
Леонид Слуцки Либерално-демократска партија Русије 2.795.629 3,24
Укупно 86.204.291 100,00
Регистровани бирачи/излазност 114.212.734




Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Russian presidential election set for March 15-17, 2024”. Meduza (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-12. 
  2. ^ „Совет Федерации назначил выборы президента РФ на 17 марта”. Interfax.ru (на језику: руски). 2023-12-07. Приступљено 2023-12-07. 
  3. ^ „Федеральный закон от 10.01.2003 N 19-ФЗ (ред. от 05.12.2017) "О выборах Президента Российской Федерации" Статья 82. Вступление в должность Президента Российской Федерации”. 
  4. ^ „VK.com | VK”. m.vk.com. Приступљено 2023-11-27. 
  5. ^ „Выборы не за горами”. Коммерсантъ (на језику: руски). 2023-01-13. Приступљено 2023-01-13. 
  6. ^ „Песков: в Кремле пока не готовятся к выборам президента”. Коммерсантъ (на језику: руски). 2023-01-23. Приступљено 2023-01-23. 
  7. ^ „Russia's Putin says he will run for president again in 2024 - TASS”. Reuters (на језику: енглески). 2023-12-08. Приступљено 2023-12-08. 
  8. ^ Troianovski, Anton (2021-02-02). „Russian Activist Navalny Sentenced to More Than 2 Years in Prison”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-09-18. 
  9. ^ Gershkovich, Evan (2019-08-27). „What Appeared to Be a United Opposition During Moscow's Vote Protests Is Fraying — Again”. The Moscow Times (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-18. 
  10. ^ „Russian authorities raid opposition leader Navalny's offices”. AP NEWS (на језику: енглески). 2021-04-28. Приступљено 2021-09-18. 
  11. ^ „Kremlin foe Navalny can run for president 'after 2028'. France24. 17. 10. 2017. Приступљено 2. 2. 2021. 
  12. ^ Bennetts, Marc (26. 12. 2017). „Russia rejects concerns over banning of Alexei Navalny from elections”. The Guardian. Приступљено 2. 2. 2021. 
  13. ^ „Russian Elections Chief Says Navalny Cannot Run Until 2028”. Radio Free Europe/Radio Liberty (на језику: енглески). 17. 10. 2017. Приступљено 2021-02-03. 
  14. ^ MacFarquhar, Neil; Nechepurenko, Ivan (8. 2. 2017). „Aleksei Navalny, Viable Putin Rival, Is Barred From a Presidential Run”. New York Times. Приступљено 3. 2. 2021. 
  15. ^ „Навального изолируют до сентября 2032-го / Политика / Независимая газета”. www.ng.ru. Приступљено 2023-02-01. 
  16. ^ „Navalny Sentenced to 9 More Years in Prison”. The Moscow Times (на језику: енглески). 2022-03-22. Приступљено 2023-02-01. 
  17. ^ Gomozova, Tatiana; Osborn, Andrew; Osborn, Andrew (2023-08-05). „Putin critic Alexei Navalny has 19 years added to jail term, West condemns Russia”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-15.