Предфудбалско доба у Лесковцу
Предфудбалско доба у Лесковцу је период који обухвата сам почетак 20. века, од самог доласка фудбала у Лесковац па све до оснивања првих клубова 1919. године.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Када је у јесен 1912. године избио рат против Турака, а затим 1913. рат против Бугарске, престале су са радом постојеће спортске организације, а школе у Лесковцу претворене су у болнице. Предавања су обустављена, ђаци распуштени, па су исти имали више времена да се рекреативно посвете спорту.
О овом предфудбалском добу у Лесковцу, уочи првог светског рата, доктор Божидар Тасић пише:
...Било је то оних тмурних дана 1913. године. Тада сам први пут угледао фудбал. Једна група младића, нелесковчана, ударала је ногом једну велику лопту, управљајући је према једном човеку који је стајао као урамљен између неких лестви. Посматрао сам ову игру, право да вам кажем, без много интересовања. Мени је изгледала много занимљивија и забавнија наша игра обичном лоптом "на дохват". Идуће године један Лесковчанин донео је из Швајцарске први фудбал у Лесковцу. Наставник гимназије Чех, почео је са првим часовима теорије и већ после пар дана почели смо са првом пробом, игром на два гола. Но, тих првих дана имали смо и велике тешкоће при игри. Докопа ли се ко од играча фудбала, он га отера чак у трећи сокак, а ми сви у гомили, колико нас је било, јурили за њим...[2]
Од 14. јула 1914. године, када је Аустроугарска објавила рат Србији, па све до завршетка рата, 1918. године, фудбал је постао мање популаран и било је опасно играти га. Под притиском непријатељских много јачих снага (Аустроугарске, Немачке и Бугарске), српска војска и избеглице крајем 1915. године почели су да се повлаче преко Црне Горе и Албаније ка обалама Јадранског мора, а затим изгладнели и десетковани стигли на Крф, грчко острво у Јадранском мору. Са Крфа су лесковачки ђаци — избеглице кренули у Француску и Енглеску.
Време окупације Србије у Првом светском рату један део омладине — ђака избеглица из Лесковца — провео је у избеглиштву, углавном у Француској и Енглеској, савезничким државама, где је у то време фудбал био увелико распрострањен и популаран. Највећи успех као играч постигао је у Енглеској Душан Митић, звани "Велики Џон". У Глазговском клубу почео је да игра прво рагби, а затим фудбал. Било је доста Лесковчана који су играли фудбал у савезничким земљама међу којима су, поред осталих, били и Милутин Тасић, Добросав Литрић, Драгољуб Аранђеловић, Божидар Тасић, Благоје Митровић, Јован Митровић, Тома Томић, Ђокица Османбеговић итд.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Драгомир Милосављевић – Странац, Сто година Лесковачког спорта (1887 – 1987), Лесковац, 1987, 27-28 ст.
- ^ Божидар, Тасић (1953). „Из историје спорта”. Наша реч.
- ^ Милосављевић, Драгомир (1987). Сто година лесковачког спорта (1887-1987). Лесковац: Самоуправна интересна заједница физичке културе општине Лесковац. стр. 26,27.