Привредни сајам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Штанд IBM-а за време CeBIT-а 2010. године у Хановерском сајмишту, највећем изложбеном простору на свету, у Хановеру, Немачка.

Привредни сајам (привредна изложба или експо) је изложба која се организује са циљем да компаније из појединих индустријских грана изложе и прикажу-представе своје најновије производе и услуге, сретну се са индустријским партнерима и купцима, увиде активности конкурената и да проуче нове тржишне трендове и шансе. За разлику од потрошачких сајмова, само су поједини привредни сајмови отворени за јавност, док на другима могу присуствовати само представници компанија (чланови привреде, на пример, стручњаци, професионалци) и представници медија, самим тим привредни сајам се може класификовати као "јавни" или као "само привредни". Свега неколико сајмова представља хибридну врсту састављену од оба типа; један од примера је Сајам књига у Франкфурту, који је "само привредни" првих три дана, а отворен за ширу јавност последња два дана. Привредни сајмови се редовно одржавају на редовној основи, на готово свим тржиштима и обично привуку компаније из целог света. На пример, у САД-у тренутно има више од 10.000[1] привредних сајмова који се одржавају сваке године, а постоји и неколико онлајн директоријума је успостављено да помогну организаторима, учесницима и продавцима да препознају догађаје, који највише одговарају њиховим потребама.

Историја[уреди]

Модерни привредни сајмови прате традицију европских сајмова из касног средњег века, у ери меркантилног капитализма. У овом раздобљу, произвођачи и занатлије су посећивали градове како би продали и изложили своје производе. Крајем осамнаестог века, индустријске изложбе у Европи и Америци постају све учесталије осликавајући тако технолошку динамичност Индустријске револуције.

Крајем 19. века, концепт годишњег привредног сајма, широм индустрија, добија на значају у свим индустријским гранама, ширећи се из европских произвођачких центара, у Северну Америку. До 20. века, појавиле су се посебне компаније које су се бавиле само управљањем, и успостављена су трајна места за одржавање, односно конвенциони центри као места за одржавањем како редосних тако и ротирајућих привредних сајмова.

У 21. веку, са брзом индустрализацијом Азије, привредни сајмови и изложбе су постали уобичајена појава широм Азијског континента. Кина доминира изложбеном индустријом у Азији, која броји више од 55 % свих продајних простора у региону у 2011.[2] години.

Данас[уреди]

Привредни сајмови често подразумевају значајна улагања у маркетинг од стране компанија учесница. Трошкови укључују изнајмљивање простора, дизајнирање штанда и осмишљавање презентација изложбених производа, телекомуникације и умрежавање, путовање, смештај и промотивну литературу и узорке које ће давати учесницима. Као додатак, укључени су и трошкови услуга насталих на сајму, као што су електричне услуге, услуге чишћења штанда, интернет услуге и комуналне услуге. Због свега овога, градови често промовишу привредне сајмове као средства економског развоја. Припрема и праћење такође тражи доста времена које мора да се уложи.[3]

Због чињенице да су свака четири од пет посетиоца привредног сајма потенцијални купци,[4] компаније издвајају значајне буџете како би учествовали у оваквим догађајима. Технолошка достигнућа су ставила графички дизајн и дигиталне излоге у први план. Трошкови могу такође укључивати и забавне активности и игре како би њихов бренд остао запамћен након самог завршетка догађаја.[5]

Од излагача који присуствују догађају захтева се да користе штампани или онлајн приручник за излагаче, како би наручили неопходне услуге које су им потребне и прикупили сву неопходну папирологију, која се тиче испуњавања здравствених и безбедоносних захтева. Све је већи број привредних сајмова који се одвијају онлајн и ова догађања се називају виртуелни привредни сајмови. Они су све популарнији због релативно ниских трошкова и зато што нема потребе за путовањем, без обзира да ли посећујемо или излажемо.

Пример великог обима рада, који може да се ради на интернационалним привредним сајмовима.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ CIC Economic Significance Study Executive Summary pp. 5 http://www.conventionindustry.org/ResearchInfo/EconomicSignificanceStudy/ESSExecSummary.aspx[мртва веза]
  2. ^ „Conventions and exhibitions: Asia-Pacific rising”. TTGmice. Архивирано из оригинала на датум 02. 03. 2014. Приступљено 1. 4. 2013. 
  3. ^ Salamon, Tomas. „Startupper's Guide to Tech Shows”. Приступљено 4. 1. 2018. 
  4. ^ „Powerful Stats on the Value of Trade Shows”. Trade Show News Network. Приступљено 26. 7. 2017. 
  5. ^ Fincher, Marcelo. „How to be a Showstopper at Your Next Trade Show Appearance”. Приступљено 26. 7. 2017. 

Спољашње везе[уреди]