Принц од Велса (острво, Нунавут)

С Википедије, слободне енциклопедије
Принц од Велса
Острво Принц од Велса.svg
Географија
Површина33.339 km2
Висина320 m
Највиши врхбез имена
Администрација
Највећи градненасељено
Демографија
Становништво0
Густина ст.0 стан./km2

Острво Принц од Велса (енгл. Prince of Wales Island) је канадско арктичко острво у канадском арктичком архипелагу. Налази се између острва Викторија на западу, Самерсет на истоку, и јужно од острва краљице Елизабете.

Острво нема сталних насеља и становника. Има површину од 33 339 km², што га чини десетим канадским острвом по величини и четрдесетим на свету. Има највећу висину од 320 метара, у североисточном крају острва.

Први Европљанин који га је открио био је Франсис Леополд Мек Клинток 1851. на санкама током потраге за изгубљеном експедицијом Џона Френклина.

Географија[уреди | уреди извор]

Насина сателитска фотомонтажа острва Принца од Велса и његових суседа

То је ниско острво прекривено тундром са неправилном обалом дубоко разведеном заливом Омани на западу и заливом Браун на истоку. Залив Омани је добио име по адмиралу сер Еразму Оманијеју из Краљевске морнарице који је истраживао ово подручје у оквиру потраге за експедицијом Френклин.

Његова површина је процењена на 33.339 km2 (12.872 sq mi). Острво Принца од Велса је 40. по величини острво на свету и 10. по величини у Канади. Његова највиша позната тачка — са надморском висином од 424 m (1.391 ft) — је неименовано место на 73° 48′ 26″ N 97° 50′ 14″ W / 73.80722° С; 97.83722° З / 73.80722; -97.83722 (Unnamed peak (Prince of Wales Island)) на крајњем североисточном крају острва,[1] са погледом на Барингов канал који одваја острво од оближњег острва Расел.

Историја[уреди | уреди извор]

Поларни медвед на леденој санти у Френклиновом мореузу источно од острва Принца од Велса у септембру 2019. године; крвави траг показује да је његов плен вучен преко санте.

До европског открића овог острва је дошло 1851. године проласком конвоја на санкама Френсиса Леополда Маклинтока током потраге за последњом експедицијом Џона Френклина.[2] Маклинток је заједно са Шерардом Озборном и Вилијамом Брауном зацртао северну половину острва. Њену јужну половину мапирао је Ален Јанг 1859. године.[3] Име је добило по Алберту Едварду, најстаријем сину краљице Викторије, тада десетогодишњем и принцу од Велса. Касније је постао краљ Едвард VII.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Peakbagger
  2. ^ Osborn, Sherard (1852). Stray leaves from an Arctic journal, or, Eighteen months in the polar regions : in search of Sir John Franklin's expedition, in the years 1850–51. New York, NY: Putnam’s. 
  3. ^ Savours, Ann (1999). The Search for the North West PassageНеопходна слободна регистрација. Basingstoke, GB: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0312223724. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Blackadar, Robert Gordon; Precambrian Geology of Boothia Peninsula, Somerset Island, and Prince of Wales Island, District of Franklin, Ottawa, ON: Dept. of Energy, Mines and Resources, 1967
  • Christie, Robert Loring; Stratigraphic Sections of Palaeozoic Rocks on Prince of Wales and Somerset Island, District of Franklin, Northwest Territories, Ottawa, ON: Queen's Printer, 1967
  • Dyke, Arthur S.; Quaternary Geology of Prince of Wales Island, Arctic Canada, Ottawa, ON: Geological Survey of Canada, (1992) ISBN 0-660-14408-5
  • Mayr, Ulrich; Geology of eastern Prince of Wales Island and adjacent smaller islands, Nunavut (parts of NTS 68D, Baring Channel and 68A, Fisher Lake), Ottawa, ON: Geological Survey of Canada, (2004) ISBN 0-660-18804-X
  • Aiken, S.G., M.J. Dallwitz, L.L. Consaul, et al. Flora of the Canadian Arctic Archipelago: Descriptions, Illustrations, Identification, and Information Retrieval[CD]. Ottawa: NRC Research Press; Ottawa: Canadian Museum of Nature, (2007) ISBN 978-0-660-19727-2.
  • Aiken, S. G., Laurie Lynn Consaul, and M. J. Dallwitz. Grasses of the Canadian Arctic Archipelago. Ottawa: Research Division, Canadian Museum of Nature, 1995.
  • Balkwill, H.R.; Embry, Ashton F. Arctic Geology and Geophysics: Proceedings of the Third International Symposium on Arctic Geology (Hardcover). Canadian Society of Petroleum Geologists. ISBN 0-920230-19-9. 
  • Bouchard, Giselle (2005). Freshwater Diatom Biogeography of the Canadian Arctic Archipelago. Ottawa: Library and Archives Canada. ISBN 0-494-01424-5. 
  • Brown, Roger James Evan. Permafrost in the Canadian Arctic Archipelago. National Research Council of Canada, Division of Building Research, 1972.
  • Cota GF, LW Cooper, DA Darby, and IL Larsen. 2006. "Unexpectedly High Radioactivity Burdens in Ice-Rafted Sediments from the Canadian Arctic Archipelago". The Science of the Total Environment. 366, no. 1: 253–61.
  • Dunphy, Michael. Validation of a modelling system for tides in the Canadian Arctic Archipelago. Canadian technical report of hydrography and ocean sciences, 243. Dartmouth, N.S.: Fisheries and Oceans Canada, 2005.
  • Glass, Donald J.; Embry, Ashton F.; McMillan, N. J. Devonian of the World: Proceedings of the Second International Symposium on the Devonian System (Hardcover). Calgary, Canada: Canadian Society of Petroleum Geologists. ISBN 0-920230-47-4. 
  • Hamilton, Paul B., Konrad Gajewski, David E. Atkinson, and David R.S. Lean. 2001. "Physical and Chemical Limnology of 204 Lakes from the Canadian Arctic Archipelago". Hydrobiologia. 457, no. 1/3: 133–148.
  • Mi︠a︡rss, Tiĭu, Mark V. H. Wilson, and R. Thorsteinsson. Silurian and Lower Devonian Thelodonts and Putative Chondrichthyans from the Canadian Arctic Archipelago. Special papers in palaeontology, no. 75. London: Palaeontological Association, (2006) ISBN 0-901702-99-4
  • Michel, C Ingram, R G, and L R Harris. 2006. "Variability in Oceanographic and Ecological Processes in the Canadian Arctic Archipelago". Progress in Oceanography. 71, no. 2: 379.
  • Porsild, A.E. The Vascular Plants of the Western Canadian Arctic Archipelago. Ottawa: E. Cloutier, Queen's printer, 1955.
  • Rae, R. W. Climate of the Canadian Arctic Archipelago. Toronto: Canada Dept. of Transport, 1951.
  • Thorsteinsson, R., and Ulrich Mayr. The Sedimentary Rocks of Devon Island, Canadian Arctic Archipelago. Ottawa, Canada: Geological Survey of Canada, (1987) ISBN 0-660-12319-3
  • Van der Baaren, Augustine, and S. J. Prinsenberg. Geostrophic transport estimates from the Canadian Arctic Archipelago. Dartmouth, N.S.: Ocean Sciences Division, Maritimes Region, Fisheries and Oceans Canada, Bedford Institute of Oceanography, 2002.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Принц од Велса на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Принц_од_Велса_(острво,_Нунавут)&oldid=25364762”