Никола Смиљанић
Никола Смиљанић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1760. |
| Место рођења | Бадовинци, Османско царство, данас Србија |
| Датум смрти | 1815. |
| Место смрти | Белотић, Кнежевина Србија, Османско царство |
Никола Смиљанић (Бадовинци, око 1760. или 1777 — Белотић, 1815[1]) је био српски прота и војвода у Првом и Другом српском устанку.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у селу Бадовинци око 1760. (или 1777), а одрастао је у Белотићу и Шапцу. Николу Смиљанића усвојила је Јека Радојичина, удовица, која се бавила трговачким пословима у Шапцу. Она је школовала и оженила Николу Смиљанића, након чега је био рукоположен за ђакона и касније јереја. Као ђакон, Никола Смиљанић био је једно време учитељ у Белотићу.
Протојереј Никола Смиљанић био је ожењен Митром, кћерком кнеза Михаила Ружичића из Метковића у Поцерској кнежини Шабачке нахије, чији писар једно време је био Милош Стојићевић, родоначелник Стојићевића.
Војвода китогкитшки Никола Смиљанић учествовао је и у Првом и у Другом устанку. Војводу Николу Смиљанића отровао је Марко Штитарац по налогу књаза Милоша.
Протојереј Никола Смиљанић имао је кћерку која се удала за Јована Радовановића трговца у Шапцу званог „Ћурчија“.[2]
Његову романсирану биографију написао је Слободан Смиљанић у роману „Велики прота” 2021. године.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Милан Ђ. Милићевић: „Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба“, одредница „Смиљанић Никола“, стр. 652-654, Београд, 1888. године
- ^ Званична интернет презентација општине Богатић, Приступљено 15. 4. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
