Професор емеритус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Професор емеритус је редовни професор у пензији, који се посебно истакао својим научним, односно уметничким радом, стекао међународну репутацију и постигао резултате у обезбеђивању наставно-научног, односно наставно-уметничког подмлатка у области за коју је изабран. Професор емеритус може учествовати у извођењу свих облика наставе на академским студијама другог и трећег степена, у ужој области за коју је изабран. Поступак и услови доделе звања и права ближе се уређују општим актом универзитета.[1]

Права и обавезе лица које је изабрано у звање члана уређују се уговором о ангажовању за извођење наставе.

Укупан број професора емеритуса не може бити већи од 3% од укупног броја наставника универзитета. Поступак за доделу звања професор емеритус покреће високошколска установа у којој је професор провео најмање пет година у радном односу са пуним радним временом

Универзитет може, на предлог факултета или друге високошколске јединице, доделити звање професора емеритуса

Професори емеритуси београдског универзитета[уреди]

  • Горан Марковић, редитељ
  • Александар Павловић, диригент
  • Милеса Срећковић, инжењер, научник
  • Даринка Матић - Маровић, диригент (Факултет музичке уметности)
  • Атанасије Јевтић, умировљени епископ захумско-херцеговачки
  • Душан Старчевић, Факултет организационих наука
  • Слободан М. Милосављевић, Хемијски факултет
  • проф. др Срђан Станковић, дипл. инж. ел., Електротехнички факултет

Извори[уреди]

  1. ^ Закон о високом образовању, члан 67

Види још...[уреди]

Референце[уреди]