Горан Марковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Горан Марковић
Goran Markovic by Branislav Mihajlovic.jpg
Горан Марковић, уље на платну; рад Бранислава Михајловића
Лични подаци
Датум рођења(1946-08-24)24. август 1946.(76 год.)
Место рођењаБеоград, ФНРЈ
Веза до IMDb-а

Горан Марковић (Београд, 24. август 1946) српски је режисер, сценариста, књижевник и универзитески професор у пензији.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Београду. Оба његова родитеља, Раде Марковић и Оливера Марковић, су били познати српски глумци. Завршио Пету београдску гимназију, a потом ФАМУ у Прагу.

Режирао је педесетак документарних, 11 целовечерњих филмова, написао десетак филмских сценарија, написао шест позоришних комада, режирао три позоришне представе, написао три књиге.

Предаје режију на Факултету драмских уметности у Београду, члан је Европске академије за филмску уметност у Бриселу.

Колумниста је дневних новина Политика где махом пише о темама из културе.[1]

Добио је 2012. године француски Орден официра уметности и књижевности.[2]

Разведен је, нема деце.

Филмске награде[уреди | уреди извор]

Добио више од 30 домаћих[3] и страних награда и признања, како за рад на филму, тако и за позоришно стваралаштво. Најзначајније: две Златне арене y Пули, награда за најбољу режију филма „Тито и ја“ y Сан Себастијану, Гран при за „Кордон“ y Монтреалу и Стеријина награда за најбољи савремени текст за „Турнеју“.

  • 1977 - Златни дукат Манхајмског фестивала
  • 1987 - Награда за најбољи сценарио на филмском фестивалу у Врњачкој Бањи за филм Већ виђено
  • 1987 - Златна арена у Пули за филм Већ виђено
  • 1989 - Златна арена у Пули за филм Сабирни центар
  • 1992 - Награда за најбољу режију на филмском фестивалу у Сан Себастијану за филм Тито и ја[4]
  • 1997 - Гран при филмског фестивала у Монтреалу за филм Кордон[5]
  • 2008 - Стеријина награда за најбољи савремени текст за Турнеју[6]
  • 2021 - „Михићево златно перо“ - Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи[7]
  • 2021 - Награда за животно дело - Фестивал ауторског филма[8]
  • 2022 - Почасна награда Maverick[9]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Редитељ[уреди | уреди извор]

Глумац[уреди | уреди извор]

Књиге[уреди | уреди извор]

  • 1990 - Чешка школа не постоји
  • 1992 - Тито и ја
  • 2000 - Година дана
  • 2008 - Мале тајне
  • 2015 - Три приче о самоубицама
  • 2018 - Београдски трио[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Марковић, Горан. „Погледи – Горан Марковић”. Политика. Архивирано из оригинала 22. 05. 2011. г. Приступљено 25. 5. 2011. 
  2. ^ Орден витеза и официра Француске („Политика“, 14. новембар 2012)
  3. ^ а б [1] Биографија Горана Марковића на сајту издавачке куће Лагуна
  4. ^ San Sebastian 40 edition 1992 Awards
  5. ^ Le Devoir FFM - Le Grand Prix des Amériques au Cordon de Markovic
  6. ^ РТС: Изузетан допринос Гавраса и Марковића
  7. ^ „СВЕ ПОЧИЊЕ ОД СЦЕНАРИЈА: Горан Марковић први добитник награде „Михићево златно перо. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-08-14. 
  8. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Горану Марковићу уручена награда за животно дело на Фестивалу ауторског филма”. www.rts.rs. Приступљено 2021-11-27. 
  9. ^ „Goran Marković Maverick Motovunskog festivala - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2022-07-18. Приступљено 2022-07-18. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]