Раде Ђерговић

С Википедије, слободне енциклопедије
Раде Ђерговић
Лични подаци
Пуно имеРаде Ђерговић
Датум рођења1948.
Место рођењаЛозница, ФНР Југославија
ДржављанствоСрбија
НародностСрбин
Књижевни рад
Најважнија делаХумор и лектира; У демократији до гуше; Издајници еволуције
НаградеЗлатна значка Културно-просветне заједнице Србије; Прва награда за афоризам, "Чивијада 2012"

Раде Ђерговић (Лозница, 1948)[1] српски је хумориста, сатиричар и афористичар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Основну, средњу и вишу школу завршио је у Шапцу. Учитељским позивом се бавио у Рађевини (Бела Црква, Врбић, Доње Брезовице) и у Гружи, општина Кнић (Топоница, Баре, Забојница). Вратио се у Шабац 1996. године, где се запослио као библиотекар у Народној библиотеци „Жика Поповић“. Пензионисан је 2009. године.

Писањем хумора и сатире почео је да се бави 1968. године у емисији „Минимакс“ која је емитована на таласима „Радио Београда“. Заступљен је у неколико антологија афоризама и награђиван за своје радове на простору бивше Југославије. Превођен је на руски, пољски и македонски језик.

Члан је Удружења књижевника Србије и НВО „Ризница српске духовности“. Био је председник Чивијашке Републике 2002-2003. године.

Одабране награде и признања[уреди | уреди извор]

Дела[уреди | уреди извор]

  • Доскоци
  • Јовановићи
  • Савремене басне
  • Носталгичне приче
  • Коска је бачена
  • Ослушкивање из склоништа
  • Зауставите земљу
  • Небески народ и земаљска чуда
  • Бруте брате
  • Хумор и лектира
  • У демократији до гуше
  • Издајници еволуције

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]