Радован М. Маринковић
Радован М. Марниковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Радован М. Маринковић |
Датум рођења | 11. септембар 1936. |
Место рођења | Придворица, Краљевина Југославија |
Радован М. Маринковић (11. септембар 1936) српски је књижевник, песник, публициста, истраживач, хроничар, историчар, етнолог, сценариста, члан Удружења књижевника Србије и Удружења новинара Србије, друштвени радник. И сада истражује, пише, биљежи, објављује, освјетљава Драгачево и широко око њега од мрака заборава, али и учи како се запамћивати уопште мора, и да то није само обавеза према прошлости и истини, већ «моралан чин», којим се потврђује и добар појединац, и частан народ, како би то рекао Ото Вајнингер, један од највећих умова смјене 19. у 20. вијек, а Радован М. Маринковић потврђивао цијелим својим радним постојањем. Човјек и народ који памте појединости своје прошлости, не могу бити лоши, већ добри.[1] [2].
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 11. септембра 1936. године у Придворицикод Чачка. Отац: Маринко, радник, мајка Борика, домаћица. Основну школу завршио је у Горачићима (Драгачево), а гимназијско образовање стекао је у Чачку. Српскохрватски језик и књижевност студирао је на Београдском универзитету. Од 1959. до 1968. радио је у просвети, а од 1968. до 2000. године, када је пензионисан, у листу Чачански глас у Чачку: заменик главног и одговорног уредника, уредник културне рубрике, репортер и коментатор. Сарадник је бројних листова, часописа, зборника, календара и електронских медија, сценарист документарних филмова, писац предговора и поговора бројних књига, уредник више листова и едиција, рецензент бројних књига, учесник на научним скуповима, међу којима и оним које је организовала Српска академија наука и уметности. Заступљен је у више песничких антологија, зборника, календара и лексикона. Живи у Чачку. Супруга Милева, домаћица, син Зоран, правник и публициста, кћерка Данка, економски техничар; обоје засновали брак, имају четворо деце. [2]
Библиографија
[уреди | уреди извор]Библиографија Маринковићевих радова, рачунајући 150 књига, надмашује 1.600 јединица. Превођен је на словеначки, руски и турски језик. Поред домаћих аутора, о Маринковићевом стваралаштву писало је и двоје Руса: академик Никита Иљич Толстој и Светлана Толстој – опсежну студију публиковали су својевремено у часопису Балкански и словенски фолклор Академије наука у Москви, а Светлана Толстој је о Маринковићевом стваралаштву, посебно о сакупљању и тумачењу српског духовног твораштва, беседила на Сорбони у Паризу. Академик Толстој је у једном интервјуу исказао:
„ | „ Радован М. Маринковић је... познат међу славистима света, што то сигурно није њему знано... јер ми се никада нисмо лично упознали, ни срели. То се увек тако дешава када је човек скроман, радиша и, очигледно, не жели да се истиче. Али, по вољи Божијој, на крају крајева, постаје познат и признат...“ | ” |
Дјела Радована М. Маринковића
[уреди | уреди извор]Збирке пјесама
[уреди | уреди извор]Свечаности сунца, Градац, Чачак, 1975; Зубље, Штампарија Бајић, Чачак,1984; Јавнице и нејавнице, Штампарија Бајић, Чачак, 1994; Чачанске елегије,Штампарија Бајић, Чачак, 1995; Тужнице, Штампарија Бајић, Чачак, 1995; Памћенице, Штампарија Бајић, Чачак, 1997; Трубнице, Графика Јуреш, Чачак, 1998; Брањенице, Штампарија Бајић, Чачак, 1999; Клетве и благослови, Штампарија Бајић, Чачак, 2000; Пробуђенице, Дис, Чачак, 2001; Трнавске покојнице, Штампарија Бајић, Чачак, 2001; Молитвенице, са Николом – Ником Стојићем, Графика Јуреш, Чачак, 2002; Узгреднице, Штампарија Бајић, Чачак, 2003; Нове молитвенице, са Ником – Николом Стојићем, Графика Јуреш, Чачак, 2003; Посвећенице, Штампарија Бајић, Чачак, 2004; Карађорђуше, са Ником Николом Стојићем, Графика Јуреш, Чачак, 2004; Дневнице, Штампарија Бајић, Чачак, 2006; Трубованке, Штампарија Бајић, Чачак, 2007; Посвећенице Светом Сави, са Ником – Николом Стојићем, Галаксија 32, Чачак, 2007; Драгачевске молитвенице, са Ником – Николом Стојићем, Дом културе, Гуча, 2007;Изгубљенице, Штампарија Бајић, Чачак, 2008; Драгачевски аманети, са Ником – Николом Стојићем, Штампарија Бајић, Чачак, 2009; Камене невесте, Студио за нови дизајн, Чачак, 2009; Камене књиге Радосава Чикириза, са Ником – Николом Стојићем, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2010; Чуваркуће, са Ником – Николом Стојићем, Штампарија Бајић, Чачак, 2010; Где цвета лимун жут, са Ником – Николом Стојићем, Јел-Мил/Штампарија Бајић и огранак Вукове задужбине, Чачак, 2011; Трубачке јавке, Јел – Мил/Штампарија Бајић, Чачак, 2011; Горачићки каменописи, Јел – Мил, Чачак, 2011; Младалачке тугованке, са Ником – Николом Стојићем, Студио за дизајн, Чачак, 2012; Чачанице, Јел – Мил/Штампарија Бајић и Завичајно друштво „Чачани“, Чачак, 2012; Трубачки споменар, Студио за дизајн, Чачак, 2013; Споменарци, са Ником – Николом Стојићем, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2014; Свирај трубо, саНиком – Николом Стојићем, Легенда, Чачак, 2016; Окамењени мајстори, са Ником – Николом Стојићем, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2016; Одзивнице, Штампарија Бајић, Чачак, 2017; Камене књиге Ракићевића, породица, 2017; Посвећенице Светом Сави, са Ником – Николом Стојићем, друго допуњено издање, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2019.
Остале књиге
[уреди | уреди извор]Чачак и околина, туристички водич, са Бранимиром Миловановићем;Туристичка организација, Чачак, 1976; Јеличке легенде, народна предања и завештања, Штампарија „Будућност“, Горњи Милановац, 1977; Сведочанства –Pričevanja, на српском и словеначком, са Мирославом Милом Мојсиловићем, Чачански глас, Чачак, 1973; Чачански крај у НОБ 1941 – 1945/Пали борци и жртве, споменица, са Драгољубом С. Суботићем, Центар за културу, Чачак,1977; Здравство чачанског краја, монографија, са Мирославом Милом Мојсиловићем, Чачански глас, Чачак, 1979; Хемијска индустрија „Милан Благојевић“, монографија, са Перишом Ђекићем и Обрадом Максимовићем, ХИ„Милан Благојевић“, Лучани, 1979; Незаборавни сусрети с Титом, монографија, са Миланом Ђоковићем и Милољубом С. Пантовићем, Чачански глас, Чачак, 1977, два издања; Svedočanstva – Pričevanja, монографија, са Мирославом Милом Мојсиловићем, друго допуњено и проширено издање,Чачански глас, Чачак, 1978; Стари драгачевски занати и занимања, етноесеји, Дом културе, Гуча, 1980; Сабори трубача 1961 – 1980, монографија, са Предрагом Раовићем, Дом културе, Гуча, 1980; Драгачево, монографија, са Томиславом Протићем и Јованом Радовановићем, Чачански глас, Чачак, и СУБНОР, Лучани, 1981; Чачански одред, монографија, са Милојицом Пантелићем и Владимиром Никшићем, Чачански глас, Чачак, 1982; У име слободе и правде, монографија, са Александром Хаџипоповићем, Међуопштински историјски архив и Друштво правника, Чачак, 1984; Драгачевски занати и занимања, етноесеји, Међуопштински историјски архив, Чачак, 1985; Човек човеку, монографија, Центар за социјални рад, Чачак, 1985; Атари истине, збирка докумената, Чачански глас, Чачак, 1986; Земљорадничко задругарство у Драгачеву, монографија, Међуопштински историјски архив, Чачак, 1988; На крилима буре/Повест о Милојку Ћирјаковићу, монографија, са Томиславом Протићем, СУБНОР, Лучани, 1988; СОУР „Слобода“, монографија, са Миладином Вукосављевићем и Николом Петковићем, „Слобода“, Чачак, 1988; Црвена позорница, монографија КУД „Абрашевић“, са Миланом Ђоковићем и Милољубом С. Пантовићем, КУД „Абрашевић“, Чачак, 1988; Сабори трубача, документација, са Милованом Вуловићем, Предрагом Раовићем и Ником – Николом Стојићем, Дом културе, Гуча, 1990; Моравички занати и занимања, етноесеји, са Невенком Бојовић, Занатска задруга Ивањица и Народни музеј Чачак, Ивањица – Чачак, 1990; Гласоноше времена, библиографија, са Миланом Ђоковићем, Чачански глас, Чачак, 1992; Чачак и околина, туристички водич, са Бранимиром Миловановићем, Туристички савез, Чачак, 1992; Драгачевци у науци и уметности, лексикон, са др Бранком Ковачевићем и Ником – Николом Стојићем, Технички факултет, Чачак, 1993; Литопапир, монографија, са више сарадника, Литопапир, Чачак, 1994; Чачак и околина, туристички водич, са Бранимиром Миловановићем, Туристички савез, Чачак, 1995; Сабори трубача 1961 – 1995, монографија, са Јовишом М. Славковићем, Ником – Николом Стојићем, Мирјаном Јеринић и Милованом Вуловићем, Дом културе, Гуча, 1995; Ауто – мото друштво, монографија, Ауто– мото друштво, Чачак, 1996; Чачак, туристички водич, са Бранимиром Миловановићем, Туристички савез, Чачак, 1997; Гусле на Морави, монографија, Друштво гуслара, Чачак, 1997; Драгачевци у науци и уметности, II, лексикон, са др Бранком Ковачевићем и Ником – Николом Стојићем, Технички факултет, Чачак, 1998; Добровољно ватригасно друштво у Чачку 1938 – 1998, монографија, са Миладином Вукосављевићем, ДВД, Чачак, 1998; Дечји вртић „Наша радост“, монографија, Штампарија Бајић, Чачак – Лучани, 2000; На Морави фрула, монографија, са Предрагом Радмилцем и Бранимиром Миловановићем, Туристички савез, Чачак, 2000; Писане памћенице, библиографија, са Јовишом М. Славковићем, Графика Јуреш, Чачак – Гуча, 2000; На Морави фрула, друго допуњено и измењено издање, са Предрагом Радмилцем и Бранимиром Миловановићем, Туристички савез, Чачак, 2002; Летопис драгачевских трубача, монографија, са Јованом Лукићем, Графика Јуреш, Чачак, 2002, Ко је ко у Чачку на почетку трећег миленијума, лексикон, са Светиславом Љ. Марковићем и Јованом Лукићем, Прозор, Чачак, 2002; Музичка школа у Чачку, монографија, са Александром Јовановићем, Јел – Мил/Штамприја Бајић и Музичка школа „Др Војислав Вучковић“, Чачак, 2003; Чачанска „Просвета“, монографија, са Зораном Маринковићем, Просвета, Чачак, 2003; Драгачевци под барјаком вожда Карађорђа и Милоша Обреновића, монографија, са Ником – Николом Стојићем и Зораном Маринковићем, Графика Јуреш, Чачак, 2004; Порекло становника ваведењске парохије, монографија, Галаксија 32, Чачак, 2004; Црква у Тијању, монографија, са Раденком Поповићем, Иркон, Чачак, 2004; Све трубе Драгачева, монографија, са Ником – Николом Стојићем, Јовишом М. Славковићем и Предрагом Раовићем, Дом културе, Гуча, 2000; Прилози за библиографију Нике – Николе Стојића, библиографија, са Предрагом Раовићем, Завичајно друштво „Драгачево“, Гуча, 2004; Чачански водовод, монографија, са Зораном Маринковићем, ЈКП „Водовод“, Чачак, 2005; Чачански „Абрашевић“, монографија, са Зораном Маринковићем, КУД „Абрашевић“, Чачак, 2005; Од описмењавања до факултетских звања, монографија, са Зораном Маринковићем, Установа за образовање одраслих „Коста Новаковић“, Чачак, 2005; Драгачевски сабор трубача (1961 – 2005), монографија, са Ником – Николом Стојићем и Јовишом М. Славковићем, Дом културе, Гуча, 2006; Живот са белим штапом, монографија, резиме на Брајовом писму, Штампарија Бајић, Чачак, 2006; Бој на Лопашу 1806. године, монографија, са Јовишом М. Славковићем и Ником – Николом Стојићем, Свитак, Пожега, 2006; Дом са душом, монографија, са др Бранком Ковачевићем и Драгољубом М. Вујовићем, Дом ученика и Графика Јуреш, Чачак, 2006; Брезовице на Јелици, хроника, са Живорадом – Живком Јањићем, Штампарија Бајић, Чачак, 2008; Векови Парменца, монографија, са Драгољубом М. Вујовићем, Штампарија Бајић, Чачак – Парменац, 2009; Гуча – пола века Сабора трубача, монографија, са Адамом Тадићем, Јовишом М. Славковићем и Ником – Николом Стојићем, Дом културе, Гуча – Београд, 2010; Лозница под Јелицом, монографија, са Ранком Симовићем и Зораном Маринковићем, Међуопштински историјски архив, Чачак, 2010; Писци из Драгачева, лексикон, са Зораном Маринковићем, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2010; Придворица под Јелицом, монографија, са Александром Вуловићем и Зораном Мринковићем, Штампарија Бајић, Чачак, 2011; Биографски лексикон Горачића, Губереваца и Живице, лексикон, са Зораном Маринковићем, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2012; Школа у Милићевцима, летопис, са Божидаром Никитовићем, Штампарија Бајић, Чачак, 2013; Горачићка буна 1893. године, монографија, са Зораном Маринковићем, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2013; Велики председник мале вароши, монографија, са Младомиром Тодоровићем, Међуопштински историјски архив, Чачак, 2013; Сабор фрулаша „Ој Мораво“, монографија, са Зораном Рајичићем, Сабор фрулаша, Чачак, 2013; Вујански источници, народно стваралаштво Прислонице, Сабор фрулаша, Прислоница – Чачак, 2013; Вукићевићи у Милатовићима, родослов, са Дејаном Вукићевићем, Међуопштински историјски архив, Чачак – Гуча, 2015; Трубачко саборовање у Гучи 1961 – 2015, монографија, са Ником – Николом Стојићем, Јовишом М. Славковићем и Зораном Маринковићем, Центар за културу, спорт и туризам општине Лучани, Гуча, 2015; Лиса на Венцу, монографија, са Јовишом М. Славковићем, Културно-просветна заједница Србије, Београд, 2014; Вековања Горачића, Губереваца и Живице, монографија, са Зораном Маринковићем, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2015; Векописи Котраже, Белог Камена, Вучковице и Пшаника, монографија, са Јовишом М. Славковићем и Зораном Маринковићем, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2016; Камени памћеници Горачића, епитафи са гробљаша и крајпуташа, са Зораном Маринковићем и Момчилом Стевановићем, Библиотека општине Лучани,Гуча, 2017; Драгачевци овенчани Карађорђевом звездом, монографија, са Ником – Николом Стојићем, Јовишом Славковићем и Зораном Маринковићем,Библиотека општине Лучани, Гуча, 2017; Векоплови Каоне и Властељица, монографија, са Зораном Маринковићем и Јовишом М. Славковићем, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2018; Школа у Горачићима, летопис, са Зораном Маринковићем и Зорицом Новичић, Библиотека општине Лучани и Основна школа у Горачићима, Гуча – Горачићи, 2018; 150 година Чачанске болнице, монографија, са Мирославом Милом Мојсиловићем и Надом Лазовић, Српско лекарско друштво – Подружница Чачак, 2018; Драгачевци овенчани Карађорђевом звездом, монографија, друго издање, са Ником – Николом Стојићем, Јовишом Славковићем и Зораном Маринковићем, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2018; Горачићка буна 1893. године, монографија, друго издање, са Зораном Маринковићем, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2018.
Приређене књиге
[уреди | уреди извор]Збратимљени градови, монографија, са групом аутора, Победа, Крушевац,1972; Неугашен пламен, критичко издање песама Драгољуба – Леке Обућине,Чачански глас, Чачак, 1974; Просјак сунца, критичко издање песама Владимира Ж. Костића Костина, Чачански глас, Чачак, 1975; Ризничари земље, антологија песника са села, са Обрадом Васиљевићем, Градац, Чачак, 1976; Свитање над плугом, критичко издање песама Милоша Т. Јовашевића, Чачански глас, Чачак,1977; Тркачи према сунцу, зборник поезије радника чачанске „Слободе“,Штампарија Бајић, Чачак, 1977; Беседе песника Дисовог пролећа, зборник беседа, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 1993; Градска библиотека у Чачку 1848 – 1998, зборник документа, са Даницом Оташевић, Чачак, 1998; Присени, критичко издање песама Синише Пауновића, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 2003; Српски народни календар,календар, са Слободаном Чворовићем, Агенција „Чворак“, Чачак, 2002, 2003,2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018, 2019; Посвећеник Хипократове заклетве/споменица др Љубомира –Љуба Поповића (1899 – 1992), Подружница Српског лекарског друштва, Чачак – Гуча, 2005; Венац моравских повеља, зборник поезије, са Луном Левајцом,Удружење књижевника Србије и Књижевно друштво Мрчјевци, Београд –Мрчајевци, 2008; Венац моравских повеља, зборник поезије, друго допуњено издање, са Луном Левајцом, Удружење књижевника Србије и Књижевно друштво Мрчајевци, Београд – Мрчајевци, 2010; Живот и дело Љубомира М. Марковића, зборник, са др Светиславом Љ. Марковићем, Културни центар,Ивањица, 2013; Мрчајевачке песничке јесени, зборник поезије, са Луном Левајцом, Књижевно друштво, Мрчајевци, 2013.
Приређени тематски бројеви часописа
[уреди | уреди извор]Градац, 85 – 86, Дом културе, Чачак, новембар 1988 – фебруар 1989; Драгачево (археологија, етнологија, народна и црквена уметност), са Радојком Николићем, грешком непотписано; Врело, 30, са Ранком Симовићем: Хаџи Проданова буна 1814, зборник радова, Завичајно друштво Трнава, Београд, 2004.
Признања
[уреди | уреди извор]Маринковић је добитник бројних престижних признања за стваралаштво: омладине Чачка (1957); Републичког одбора ратних војних инвалида (1957); листа Младост у Београду (1957), општине Лучани (1981); Чачанског гласа (1987) града Чачка (2004), Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије (2009); Повеља Мораве, једина међународна награда Удружења књижевника Србије (2015); више признања удружења новинара Србије, Златна значка културно-просветне заједнице Србије и посебног признања као хроничар-монограф Културно-просветне заједнице Србије.
Друштвени рад
[уреди | уреди извор]Маринковић је био, поред осталог, после 1974. године члан извршног органа Заједнице културе Србије и члан њене скупштине, која је била посебно веће у Скупштини Србије када се расправљало о култури, данашњих речником- народни посланик. Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења новинара Србије и Вукове задужбине. Био је члан Одбора за село Српске академије наука и уметности. Дуго је био председник уметничких савета Народног музеја у Чачку и Драгачевског сабора трубача у Гучи, који су овенчани Вуковом наградом. Један је од оснивача традиционалног Сабора фрулаша Србије „Ој Мораво“ у Прислоници код Чачка (1988).
Представљен у енциклопедијама и лексиконима
[уреди | уреди извор]- Драгачевци у науци и уметности, аутори: др Бранко Ковачевић, Ника-Никола Стојић, Радован М. Маринковић, Чачак, 1998. (pp. 153-154)
- Писци Драгачева, Радован М. Маринковић и Зоран Маринковић, стране: 45,46,47 и 48, Гуча, 2010.
Занимљивости
[уреди | уреди извор]За вријеме посјете Москви, професорку српског језика Гроздану Комадинић, праунук једног од највећих руских и свјетских књижевника Лава Николајевича Толстоја, Никита Иљич Толстој, када је чуо да се помиње град Чачак, пита, ни мање ни више:
„ | „Да ли познајете Радована Маринковића?“ | ” |
[4] У истом броју „Политике“ новинар, изванредан познавалац Радовановог стваралаштва, Гвозден Оташевић, надаље говори о Радовану М. Маринковићу занесено и зналачки. Говори о „феномену“ званом Радован : Човјеку који слика, тумачи, и све ријечима. О човјеку који надограђује и „смишља“, који препјевава ријеч, која онда својим крилима „пјесми“ - (пјева) у небеским домовима. Радован је човјек који мислосјећа:
„ | „ Маринковић је, као новорек, изумео рушнице, гробљаше, златоусташе, песмопојце, памћенике, узгреднице, викалице, јавнице или умару (воденицу)... Месни огранак Вукове задужбине је у Чачку приредио „Књиговање Радована М. Маринковића...“ | ” |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Weininger O., Taschenbuch und Briefe an einen Freund, Leipzg- (Дневник и писма пријатељу), Wien,1922.
- ^ а б Стојић Н. и Славковић Ј., Биографски лексикон Горачића, Губереваца и Живице, Гуча, 2013, 191 – 197, уз допуне
- ^ Зоћевић З., Рат и мир Толстојевих, интервју са Н. И. Толстојем у „Чачанском гласнику“,Чачак,1994.
- ^ [1]
- ^ [2]