Разговор:Баскијски језик/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
"Најстарији језик"
Многи лингвисти сматрају да је баскијски језик најстарији језик света чији корени сежу до 9000 година унатраг, што је старије и од сумерског, кинеског и староегипатског.[тражи се извор]
Уколонио сам ову нереференцирану, уствари бесмислену, реченицу. Синтагме тог типа, да је овај или онај језик најстарији на свијету, могу се понекад срести, али никад у озбиљној научној литератури. Ако одбацимо апсурдну претпоставку да је прије 9000 година било људских заједница које уопште нису знале за језик, онда коријени свих језика на свијету сежу барем 9000 година уназад, јер су настали непрекинутим развојем од прајезика који су се говорили у то вријеме. Наравно, ово 9000 може се помијерати даље у прошлост до прве људске заједнице (ако је вјеровати генетичарима и археолозима, та заједница је обитавала негдје у источној Африци). ВВВладимир (разговор) 18:14, 12. март 2010. (CET)
- научницима се не верује, већ се прихватају или не прихватају изнети ставови, мишљења и тврдње (хипотезе). веровању, срећом, нема места у научном методу или у приступу чињеницама и научним хипотезама :) --Wlodzimierz (разговор) 00:36, 15. март 2010. (CET)
- Не бих се баш сложио. Научници такође вјерују у своје хипотезе или теорије. Не могу се све теорије и хипотезе провјерити експериментално, али су ипак присутне. --Славен Косановић {разговор} 00:40, 15. март 2010. (CET)
- иако офтопик... не, научници не верују у своје хипотезе и теорије. постављање хипотезе је основни корак научног метода; на основу неког корпуса чињеница може се по постављању хипотезе приступити емпирији или експерименту којима се проверава хипотеза. Постоје различити типови експеримента, рецимо ту су лабораторијски, теренски и мисаони експеримент. Мисаоним, макар, експериментом може се свака хипотеза проверити. Научници могу понекад бити и веома емоционални према неком свом чеду - хипотези или теорији, али то је већ субјективност и смањује научни карактер дате особе. --Wlodzimierz (разговор) 01:00, 15. март 2010. (CET)
- Влодзи, надам се да познајеш макар неку од научних хипотеза или теорија, које су временом оповргнуте, било што су се базирале на погрешним премисама/чињеницама, било што када је коначно постало могуће да се експериментално провјере, доказано да су нетачне. Дакле, док год нешто материјално не можемо доказати ми можемо само да вјерујемо да су наше премисе исправне, сходно томе и хипотезе/теорије које стварамо. Мисаони експеримент са конкретним резултатом је могућ у математици/теоријској физици, мада и ту може да се појави рупа, коју одређени колектив који се бави проблемом тог момента није у стању да уочи. Данас није риједак случај да научници из било које области користе ријеч "вјерујем", односно вјерујемо да је наша хипотеза исправна, али још увијек није могуће урадити експеримент. Свакако да се овдје не ради о вјеровању онако како се употребљава у религији, али је ипак "вјеровање". --Славен Косановић {разговор} 01:42, 15. март 2010. (CET)
- Не, Славене, они који на српском кажу верујемо да је хипотеза исправна не прате научни метод него говоре простим језиком сензационалистичких новинара и плебса. Дакле, исправно што научник може рећи је сматрам/мислим (а не верујем), а то сматрање може једино да проистекне из претходне провере хипотезе савременим научним методом. Када на енглеском језику говоре, поједини научници сматрати кажу to believe, и притом уопште не мисле веровати. Међутим, у твојим речима видим проблеме: хипотезе се не постављају тек тако, ни из чега, већ су везане за одређени корпус сазнања и сазнатљивих чињеница, емпиријских доказа и сл. Стога неко не верује у то да је одређена хипотеза (самим тиме и ток мисли научничке) исправна, већ се бави провером те исправности. Закључак - прихваћена или оповргнута хипотеза - је нешто што се презентује, а не осећања или веровања у исправност хипотезе... Као што Попер рече, управо је оповргљивост основна карактеристика правог научног сазнања; уколико су премисе или чињенице (из неког разлога?) нетачне, дедуковане хипотезе су такође нетачне и развојем науке се оповргавају те мењају. Материјално доказивање, ако добро схватих, је постављање екперимента и добијање резултата који потврђују/оповргавају хипотезу. Екперимент је само део метода којим добијамо независне чињенице, последице неког модела или поједностављења система догађаја који пратимо, и гледамо уклапају ли се у оно што предвидесмо/претпостависмо хипотезама. И на основу тога закључујемо. Какав год исход био (а исход увек постоји :)) ми имамо и закључак. Не можемо из несазнатљивих премиса/чињеница дедуковати хипотезу, па онда док немамо материјални доказ о исправности хипотезе само да верујемо у премисе/чињенице. То није наука, Славене, то је псеудонаука и/или вера. --Wlodzimierz (разговор) 03:06, 15. март 2010. (CET)
- Влодзи, надам се да познајеш макар неку од научних хипотеза или теорија, које су временом оповргнуте, било што су се базирале на погрешним премисама/чињеницама, било што када је коначно постало могуће да се експериментално провјере, доказано да су нетачне. Дакле, док год нешто материјално не можемо доказати ми можемо само да вјерујемо да су наше премисе исправне, сходно томе и хипотезе/теорије које стварамо. Мисаони експеримент са конкретним резултатом је могућ у математици/теоријској физици, мада и ту може да се појави рупа, коју одређени колектив који се бави проблемом тог момента није у стању да уочи. Данас није риједак случај да научници из било које области користе ријеч "вјерујем", односно вјерујемо да је наша хипотеза исправна, али још увијек није могуће урадити експеримент. Свакако да се овдје не ради о вјеровању онако како се употребљава у религији, али је ипак "вјеровање". --Славен Косановић {разговор} 01:42, 15. март 2010. (CET)
- иако офтопик... не, научници не верују у своје хипотезе и теорије. постављање хипотезе је основни корак научног метода; на основу неког корпуса чињеница може се по постављању хипотезе приступити емпирији или експерименту којима се проверава хипотеза. Постоје различити типови експеримента, рецимо ту су лабораторијски, теренски и мисаони експеримент. Мисаоним, макар, експериментом може се свака хипотеза проверити. Научници могу понекад бити и веома емоционални према неком свом чеду - хипотези или теорији, али то је већ субјективност и смањује научни карактер дате особе. --Wlodzimierz (разговор) 01:00, 15. март 2010. (CET)
- Нисам никада чуо да се на српски језик to belief преводи као сматрати, мислити. На страну што је вјеровање посебна врста пропозиционе мисли, коју психолози и филозофи и други научници разликују од перцептуалног искуства/искустава, жељења, тежњи, осјећаја и томе слично, што је карактеристично за вјеру. Вјеровања су врста пропозиционих становишта, чији је правац ум -> свијет (објашњење нечега у свијету који нас окружује). Пропозициона становишта се састоје од психолошког стања Ψ, и пропозиционог садржаја P, тј. Ψ(P). Вјеровања су или истинита, или неистинита, или оправдана, или неоправдана. Вјеровање да се Земља окреће око своје осе има своје психолошко стање и пропозициони садржај. Жеља да се Земља окреће око своје осе, такође има своје психолошко стање, али нема пропозициони садржај, јер се жеља задовољава или не задовољава, без потребе било какве аргументације њене оправданости, или неоправданости. --Славен Косановић {разговор} 15:00, 15. март 2010. (CET)
Занимљива расправа. Фраза "ако је вјеровати генетичарима и археолозима" односи се на сљедеће: лично нисам учествовао у прикупљању доказа, њиховој анализи, извлачењу закључака, итд. О тој хипотези понешто знам колико сам ту и тамо прочитао. Да бих донио чврст суд да ли то прихватам или не, морао бих се више упознати са свим чињеницама. Дакле, остаје само повјерење да су дотични научници извели исправне закључке. Често су и научници у свом расуђивању под снажним утицајем неких својих предубјеђења, па и политичких ставова. ВВВладимир (разговор) 18:20, 6. април 2010. (CEST)