Разговор:Беч/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Smesno, jel' to sve sto treba znati o jednom od nejvecih gradova izmedju Carigrada i Berlina? Pobrinucu se ja za to nekom prigodom. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 80.65.161.109 (разговор • доприноси) | 01:21, 21. мај 2004.

УН

Беч је седиште и многих међународних институција, Уједињених нација, ОPEC -a. Беч није седиште Уједињених нација.----László (talk) 14:41, 8. новембар 2008. (CET)

I jedan i drugi i jeste i niste u pravu. Problem je u terminologiji, koju jedan i drugi koristite. :) Beč je jedan od četiri glavna ureda UN-a (+ New York, Geneva i Nairobi), dok je sjedište u New Yorku. Vidjeti en:United Nations Office at Vienna i en:http://en.wikipedia.org/wiki/United_Nations#Organization. --XZ (разговор) 14:58, 8. новембар 2008. (CET)

Управо то и кажем, СЕДИШТЕ (центар) је Њујорк а представништва или што ти кажеш главни уреди су Беч, Женева и Најроби (и има их 4, једно седиште и 3 представништва). Значи Беч НИЈЕ седиште.----László (talk) 15:13, 8. новембар 2008. (CET)

Molim lepo, ako je problem terminologija promenio sam problematicnu rec sediste u centar! Ja sam cesto u UN-u i Bec nije obican 'ured' niti krilo UNa vec jedan od 4 centara u kome su pojedine nadleznosti koje Njujork nema! Pogledajte text o Becu u engleskoj verziji i da i tamo stoji UN....a za nekog koga vec zanima konkretno i detaljno kako je oranizovan UN ima spojnicu sa tom stranom.

Беч је седиште и многих међународних институција, ОPEC -a и један од четири центара Уједињених нација. Видиш како сада ова реченица даје потпуно другачију слику од оне првобитне која је била стављена: Беч је средиште и многих међународних институција, пре свега Уједињених нација и ОPEC-a. (обрати пажњу на реч СРЕДИШТЕ) Не би било лоше почнеш да се потписујеш, лепше изгледа и знамо са ком дискутујемо.----László (talk) 16:54, 8. новембар 2008. (CET)

Za potpis se izvinjavam, nov sam na Wikipedia-i i jos uvek se ne snalazim prefektno sa svim opcijama. --Mladjowie (razgovor)

Расправа

Мислим да је можда адекватнији израз убедљиво уместо „далеко највећи град“? --Antidiskriminator (разговор) 18:41, 3. јул 2010. (CEST)

„После периода пада, услед два светска рата и окупације града од стране савезничких снага,“ Неко је негде на википедији написао да треба избегавати израз од стране у квалитетно написаним чланцима. Ако је то тачно, предлажем да се израз од стране избегне тако што би реченица гласила: „После периода пада (мада би овде можда било боље употребити израз назадовања) који је био последица савезничких окупација после два светска рата (колико знам Беч је био практично окупиран и после ПСР и после ДСР?) ...“--Antidiskriminator (разговор) 18:47, 3. јул 2010. (CEST)

Можда је боље уместо ОСЦЕ користити скраћеницу ОЕБС? --Antidiskriminator (разговор) 18:50, 3. јул 2010. (CEST)

Мени лично није јасно шта тачно значи „први јужно-немачки град“? --Antidiskriminator (разговор) 19:08, 3. јул 2010. (CEST)

До половине 19. вијека у српском језику користио се назив Вијена. Касније се под утицајем Аустроугарске, више Угарске него Аустрије раширио мађарски назив "Беч". То треба да стоји у чланку, јер и данас значајан број људи, што у жаргону, што традиционално користе тај назив. Број становника није ажуриран и није дефинисано шта је то шире градско подручје Беча. Познато је да Беч има 23 округа, сваки има свој магистрат који пописује становништво и тај број је око 1,7 милиона. Све изван та 23 округа није више Беч већ Доња Аустрија. Која су то још мјеста убројана па да се може рећи да тамо живи 2,3 милиона људи.--Бановић (разговор) 23:05, 3. јул 2010. (CEST)

@Antidiskriminator Шта је конкретно проблем са изразом "од стране"?--Бановић (разговор) 23:05, 3. јул 2010. (CEST)

Неко од искусних корисника чије мишљење уважавам је негде, не знам тачно где, написао да такво изражавање није у потпуности по пропису и да га треба избегавати. Нису ми познати такви прописи, али се слажем да реченица много лепше звучи без "од стране".--Antidiskriminator (разговор) 00:41, 4. јул 2010. (CEST)

„Келтско насеље и касније војно утврђење Римљана налазили су се на крајњем истоку Западног римског царства те су стога брзо постали жртве великих промена које су наступиле услед сеоба германских народа.“ Мислим да насеље или војно утврђење не може да буде жртва. --Antidiskriminator (разговор) 14:41, 13. јул 2010. (CEST)

„Након победе Отона I у великој бици против Мађара 955. године почиње успон Беча.“ Ако се народ који у том периоду влада Бечом назива словенима онда би можда било логично да се уместо Мађара употреби реч Хуни?--Antidiskriminator (разговор) 14:47, 13. јул 2010. (CEST)

Huni? U tekstu o Becu na nemackom stoji upravo Madjari bez pomene Huna i zato sam to tako i preveo. Clanak o Hunima je na sprskom jako kratak ali na engleskom stoji citiram 'The Magyars (Hungarians) in particular lay claim to Hunnic heritage. Although Magyar tribes only began to settle in the geographical area of present-day Hungary in the very end of the 9th century, some 450 years after the dissolution of the Hunnic tribal confederation, Hungarian prehistory includes Magyar origin legends, which may have preserved some elements of historical truth. The Huns who invaded Europe represented a loose coalition of various peoples, so some Magyars might have been part of it, or may later have joined descendants of Attila's men, who still claimed the name of Huns'...tak da bih ja ipak bio uzdrazan oko potpunog poistovecivanja Huna sa Madjarima i ostavio ovako kako jeste. Ostale pimedne su ok, popravicu to uskoro. --Mladjowie (razgovor) 19:28, 14. јул 2010. (CEST)

„Последње значи да су сви трговци, који су пролазили кроз град, своје производе морали да нуде и евентуално продају потенцијалним купцима у Бечу“. Мислим да у српском језику не постоји израз последње који има исто значење као сличан израз у енглеском језику који се користи приликом набрајања.--Antidiskriminator (разговор) 14:49, 13. јул 2010. (CEST)

„далекосежне трговачке везе,“ Мислим да је овде израз далекосежне употребљен у погрешном контексту. --Antidiskriminator (разговор) 14:50, 13. јул 2010. (CEST)

Хабзбурговци

Мислим да "Хабзбурговци" није српска ријеч. Читао сам доста историјске литературе написане на српском језику у којој се помињу Хабзбурзи и Хабзбуршка монархија, али за "Хабзбурговце" заиста никад нисам чуо. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:00, 4. јул 2010. (CEST)

То је презиме аустријске монархистичке фамилије, као нпр. Немањићи код Срба... слабо си ти то нешто читао... :)--Бановић (разговор) 00:41, 4. јул 2010. (CEST)

БЧ хвала на учешћу у расправи. Бановићу, молим те немој ад хоминем коментаре. --Antidiskriminator (разговор) 00:44, 4. јул 2010. (CEST)

Ако је презиме Хабзбург, онда су они Хабзбурзи. :) А ни Немањићи нису Немањићевци. :) Budimo realni. :) --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:46, 4. јул 2010. (CEST)

А то си мислио... могуће, али мени назив Хабзбурговци није стран. Логично ми је да коријен ријечи садржи читаво име које је Хабзбург. Нпр. Немањић(и).--Бановић (разговор) 00:58, 4. јул 2010. (CEST)

У литератури се помињу једино Хабзбурзи и Хабзбуршка монархија. А када сам погледао ову страницу прво ми је било смијешно јер сам први пут чуо овакав израз. Изгледа ми као као да неко није знао употребни назив па се послужио логиком како би требало да звучи. Нема везе, нису боље ни заслужили ови Хабзбурговчани. ;)) --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:06, 4. јул 2010. (CEST)

Референце

Чланак не испуњава основни услов да се кандидује за добар јер је нереференциран. -- Loshmi (razgovor) 07:50, 4. јул 2010. (CEST)

Odgovori

Evo ovako....veci deo teksta sam prevodio sa nemackog pa shodno tome sve sto pise u clanku na srpskom je relevantno koliko i na nemackom. U tom smislu sam stavio sve reference koje su i oni naveli (moguce da sam neku izostavio). Vise puta sam citao tekst, svaki put nalazio greske koje sam mahom ispravljao...no, uvek se potkrade koja koju covek ne vidi...zato radimo timski, hvala bogu. Sto se tice stila pisanja, odredjenih konstrukcija koje ste naveli i slicno, tu vec nemam sta da dodam jer to su vec 'finese'...posto se ja ne skolujem i ne citam puno literature na srpskom jeziku verovatno mi je puno teze nego vama da osetim kada tacno koja konstrukcija u recenici bolje zvuci.

Na neka opsta pitanja cu rado odgovoriti, idemo redom.

Prvi juzno-nemacki grad je termin koji se odnosi na vreme kada je Austrija bila deo Nemacke, u raznim periodima, recimo posle aneksije pred Drugi svetski rat. Nisam sada potpuno siguran da li sam ja upotrebio taj termin (mislim da je vec bio u clanku pre nego sto sam ja poceo da ga preuredjujem) ali u svakom slucaju, ne znam na koji bi ga drugi nacin preveo i da li se takav termin uopste pojavljivao u srpskoj lietarturi do sada (u nemackoj itekako). U svakom slucaju cu se pozabaviti malo time.

Моје питање није било везано за „јужнонемачки“, мада је град град и нема националност, а јужна немачка није географска регија (колико ја знам), нити је икада постојала држава јужна немачка, нити постоји народ Јужни Немци. Чак и ако је Беч својевремено био на југу немачке државе, моје питање је било првенствено постављено због израза „први..... град“. Да ли та реченица говори о томе да је Беч први град који су они Немци који су насељени јужно од већине других Немаца саградили? У било ком случају, мислим да је израз "први јужно немачки град" лош јер није Беч био део јужне немачке када је изграђен као град нити је био први град у некој јужној немачкој јер је било много градова који су постојали почетком двадесетог века, када је аустрија припајана Немачкој у пар наврата. Због свега овога предлажем брисање сувишног и нетачног навода "први јужнонемачки град".--Antidiskriminator (разговор) 14:36, 13. јул 2010. (CEST)

Rec prvi oznacava biti prvi u necemu. A po cemu je to Bec bio prvi? Pa naravno po velicini, ekonomiji, razvoju i slicno sto je i navedeno neposredno nakon tog izraza u tekstu. Na neki nacin spona nemackog govornog, kulturnog pa i utcajnog podrucja u odnosu na ostale, pre svega slovenske zemlje regiona. Istovetan izraz je naveden u vise izvora na nemackom i ne znam na koji nacin bi se drugaciji preveo...mozda ovako kako stoji i nije najbolje resenje i treba potraziti drugaciji izraz, odnosno formulaciju. No, kako je u svakom slucaju uvodan deo dovoljno opsiran, sam izraz se moze i izostaviti. Ako nema nekih drugih predloga za bolju formulaciju, recimo i od korisnika koji su upuceni u tematiku, uklonicu ga.--Mladjowie (razgovor) 06:32, 14. јул 2010. (CEST)

Ako je A po cemu je to Bec bio prvi? Pa naravno po velicini, ekonomiji, razvoju i slicno onda se za njega može reći da je bio najrazvijeniji ili eventualno najnapredniji(ali ovo mi ovde nije adekvatan izraz) grad južne Nemačke. --Маријана Мићић (разговор) 19:40, 20. јул 2010. (CEST)

Sto se tice broja stanovnika, kao sto rekoh, doslovno je preuzet podatak sa stranice na nemackom. Referenca postoji za prvi deo statistike (1.7 mil.) no evo, nasao sam i dodao referencu koji su oni dali u drugom delu clanka(ne uvodnom) za sire podrucje (nem. Ballungsraum).

Habzburgovci? Ne bih mogao da tvrdim cija je to rec....ali sam je svakako mnogo puta cuo. Moguce je da mi je usla u usi iz drugih jezika (mahom se koristi u drugim slovenskim) i kao sto rekoh, posto nisam prosao onako skolski sve to na srpskom jeziku, mnoge stvari nagadjam i trazim da bi ih na adekvatan nacin preveo. Vi ispravite u svakom slucaju, uz konsultacije sa strucnim ljudima.

Sto se clanka tice, ovo je samo deo onog sto sam planirao...ostatak sledi, cim budem imao malo vise vremena da prevodim.

--Mladjowie (razgovor) 05:05, 10. јул 2010. (CEST)

Nije bitno odakle je članak prevođen, kada nije referenciran. Mi ovde raspravljamo o kandidatu za dobar, a uslov za dobar je da članak bude referenciran. Inače, članak na nemačkom ima 34 izvora, dok ovaj ima svega 6 (od čega je jedna pokvarena veza). -- Loshmi (razgovor) 13:00, 10. јул 2010. (CEST)

Da, 34 izvora za mnogo vise teksta. Ne znam ko je predlozio ovaj clanak za glasanje, no ja svakako ne mislim da je dobar ali ne zbog referenci vec zato sto ga prosto nisam zavrsio. Ima mnogo delova koji tu jos nedostaju i na kojima cu raditi, samo malo strpljenja. U medjuvremenu, vi mozete korigovati greske u pisanju a i refernce cu dodati.

--Mladjowie (razgovor) 18:23, 10. јул 2010. (CEST)

Da, evo sada sam nasao...pogledajte clanak Habsburska dinastija i sta tamo pise koji se izraz koristi? Mislim da sam tamo to procitao...bilo bi lepo da ako se ispralvlja, da se ispravi sve.

--Mladjowie (razgovor) 14:14, 11. јул 2010. (CEST)

Иначе, по Вуковим правописним правилима би било Хапзбур.... ал' како рекох, мени је логично да коријен презимена садржи читав назив фамилије Хабзбург(овци). Ово је питање за неког коме је правопис струка. --Бановић (разговор) 20:36, 11. јул 2010. (CEST)

Историја

Предлажем да се наслов о Турским опсадама прошири/допуни (види чланке) и да се напише нешто о Немачкој Аустрији. --109.93.204.95 (разговор) 14:56, 13. јул 2010. (CEST)

Sto se dela o istoriji grada tice, mislim da je i vise nego dovoljno napisano, preveo sam sve sto je u tom trenutnku bilo u clanku na nemackom, koji je ocenjen kao odlican. Ako bismo pisali o svakom detalju, gde bi bio kraj? Mislim da je dovoljno da stoji poveznica kao opsirnijem tekstu konkretno o turskim opsadama grada. Namera mi je da prosirim neke druge delove clanka i dodam ono sto jos uvek nedostaje --Mladjowie (razgovor) 06:43, 14. јул 2010. (CEST)