OPEK

Из Википедије, слободне енциклопедије
Organizacija zemalja izvoznica nafte
OPEC Logo.svg
Logo OPEK-a
Flag of OPEC.svg
Zastava OPEK-a
OPEC.svg
Članice OPEK-a
Skraćenica OPEC
Osnivanje Statut 1960.
(na snazi od 1961)
Tip međunarodni kartel
Sedište Beč
 Austrija
Članovi 14 država (maj 2017)
 Alžir
 Angola
 Ekvador
 Ekvatorijalna Gvineja
 Gabon
 Iran*
 Irak*
 Kuvajt*
 Libija
 Nigerija
 Katar
 Saudijska Arabija*
 Ujedinjeni Arapski Emirati
 Venecuela*
*osnivači
Službeni jezici engleski
Generalni sekretar Mohammed Sanusi Barkindo
Veb-sajt www.opec.org
Sedište organizacije u Beču

Organizacija zemalja izvoznica nafte - OPEK (engl. OPEC, Organization of the Petroleum Exporting Countries) je skraćenica za organizaciju zemalja izvoznica nafte,[1] koju sačinjavaju Alžir, Indonezija, Irak, Iran, Kuvajt, Libija, Nigerija, Katar, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Venezuela.[2][3] Ova multinacionalna organizacija je osnovana 1960. godine u Bagdadu, da bi koordinirala proizvodnju i izvoz nafte među svojim članicama. Sedište organizacije je u Beču od 1965. godine.

Glavni cilj ove organizacije prema njenom Statutu jeste koordinacija i ujednačenje naftne politike zemalja članica i ustanovljavanje najboljih načina da se očuvaju njihovi interesi, pojedinačni i kolektivni; smišljanje načina i sredstava za stabilizaciju cena na međunarodnim naftnim tržištima s ciljem uklanjanja štetnih i nepotrebnih fluktuacija cijena; stalnu brigu o interesima zemalja proizvođača i nužnost osiguranja stalnog prihoda zemalja proizvođača, te efikasno, ekonomično i stalno opskrbljivanje naftom zemalja potrošača, te pravedni povrat uloženog kapitala onima koji ulažu u naftnu industriju.[4]

Formiranje OPEC organizacije je označilo prekretnu tačku prema nacionalnom suverenitetu nad prirodnim resursima, i OPEC odluke su počele da igragu prominentnu ulogu na globalnom tržištu nafte i u međunarodnim odnosima. Ovaj uticaj je posebno jak kad ratovi ili civilni nemiri dovedu do dužeg poremećaja snabdevanja. Tokom 1970-tih, restrikcije u naftnoj produkciji dovele su do dramatičnog porasta cena nafte, kao i zarada i bogatstva OPEK članica, sa dugotrajnim i dalekosežnim konsekvencama za globalnu ekonomiju. Tokom 1980-tih, OPEC je počeo da postavlja produkcione ciljeve za svoje članice; i generalno kad su produkcioni ciljevi redukovani, naftne cene su rasle. Primeri toga iz bliske prošlosti su odluke ove organizacije iz 2008 i 2016 da umanji prekomernu ponudu.

Ekonomisti obično navode OPEC kao školski primer kartela koji sarađuje kako bi se smanjila tržišna konkurencija, ali čije su konsultacije zaštićene doktrinom suverenog imuniteta po međunarodnom pravu. U decembru 2014, „OPEC i naftni ljudi“ su rangirani kao #3 na Lojdsovom spisku „100 najuticajnijih ljudi u brodskoj industriji“.[5] Međutim, njihov uticaj na međunarodnu trgovinu se periodično dovodi u pitanje ekspanzijom izvora energiha izvan OPEC organizacije, i ponavljajućim iskušenjem pojedinačnih OPEC zemalja da premaše gornje granice proizvodnje i sprovode konfliktne sopstvene interese.

Istorija[уреди]

Formiran 1960-tih prvobitno da bi proizvođači nafte stekli bolju poziciju u odnosu na velike naftne kompanije, koje su uglavnom bile američke, britanske ili holandske. U početku su se članice zalagale za preraspodjelu profita od nafte između naftnih kompanija i zemalja proizvođača, međutim početkom 1970-tih OPEC je pokazao svoju snagu.

1950[уреди]

U periodu posle 1950. godine, proizvodnja nafte je bila veća od potražnje i zbog toga je došlo do pada cena nafte na svetskom tržištu. Zbog toga je i došlo do formiranja OPEK-a. Zemlje koje su želele da se pridruže OPEK-u nacionalizovale su svoje rafinerije i naftne kompanije što je dovelo do kontrole proizvodnje i do bogaćenja zemalja izvoznica nafte.

1970[уреди]

U periodu oko 1970. godine, došlo je do smanjenja proizvodnje nafte u ne-OPEK zemljama, što je dovelo do povećanja cena nafte od strane OPEK organizacije.

Danas OPEK zemlje podmiruju oko dve petine svetske potrošnje nafte i poseduju oko tri četvrtine poznatih svetskih rezervi.

Poslovanje[уреди]

Procenjuje se da se na području zemalja članica OPEC-a nalazi oko dve trećine svetskih zaliha nafte, a one trenutno pokrivaju oko 40% svetskog tržišta nafte. Zahvaljujući snazi same organizacije zemlje članice dobijaju svake godine sve više novca za naftu koju izvoze. Godine 2004. prihod zemalja OPEC-a od izvoza je iznosio 338 milijardi $, što je veliko povećanje ako se uporedi sa 1972. godinom i prihodom od 23 milijarde $, odnosno 140 milijardi $ za godinu 1977.

Članice[уреди]

U maju 2017, OPEC je imao 14 zemalja članica: šest na Bliskom istoku (Zapadnoj aziji), šest u Africi, i dva u Južnoj Americi. Prema podacima Administracije za energetske informacije SAD, kombinovana stopa naftne produkcije OPEC članica (uključujući gasni kondenzat) predstavljala je 44 procenta svetskog totala 2016,[6] i OPEC pokriva 73 procenta svetskih dokazanih naftnih rezervi, uključujući 48 procenata u samo šest Blisko Istočnih članica.[7]

Odobrenje nove zemlje članice zahteva saglasnost tri četvrtine članova OPEC organizacije, uključujući svih pet osnivača.[8] Oktobra 2015, Sudan je formalno podneo aplikaciju za pristup,[9] ali još nije postao član.

Zemlja Region Godina članstva[2][3] Populacija
(2015 est.)[10]
Površina
(km2)[11]
Naftna produkcija
(bbl/dan, 2016)[upper-alpha 1][6]
Dokazane rezerve
(bbl, 2016)[upper-alpha 1][7]
 Alžir Severna Afrika 1969– 39,542,166 2,381,740 1,348,361 12,200,000,000
 Angola Zapadna Afrika 2007– 19,625,353 1,246,700 1,769,615 8,423,000,000
 Ekvador Amerike 1973–1992, 2007– 15,868,396 283,560 548,421 8,273,000,000
 Ekvatorijalna Gvineja Zpadna Afrika 2017– 740,743 28,051 227,000 1,100,000,000
 Gabon Zapadna Afrika 1975–1995, 2016– 1,705,336 267,667 210,820 2,000,000,000
 Iran Srednji Istok 1960[upper-alpha 2] 81,824,270 1,648,000 3,990,956 157,530,000,000
 Irak Srednji Istok 1960[upper-alpha 2] 37,056,169 437,072 4,451,516 143,069,000,000
 Kuvajt Srednji Istok 1960[upper-alpha 2] 2,788,534 17,820 2,923,825 101,500,000,000
 Libija Severna Afrika 1962– 6,411,776 1,759,540 384,686 48,363,000,000
 Nigerija Zapadna Afrika 1971– 181,562,056 923,768 1,999,885 37,070,000,000
 Katar Srednji Istok 1961– 2,194,817 11,437 1,522,902 25,244,000,000
 Saudijska Arabija Srednji Istok 1960[upper-alpha 2] 27,752,316 2,149,690 10,460,710 266,578,000,000
 UAE Srednji Istok 1967[upper-alpha 3] 5,779,760 83,600 3,106,077 97,800,000,000
 Venecuela Amerike 1960[upper-alpha 2] 29,275,460 912,050 2,276,967 299,953,000,000
OPEC total 452,127,152 12,150,695 35,221,740 1,209,103,000,000
Svet total 7,256,490,011 510,072,000 80,622,287 1,650,585,000,000
OPEC procenata 6% 2% 44% 73%
  1. 1,0 1,1 Jedan naftni barel (bbl) je aproksimativno 42 US galona, ili 159 litara, ili 0,159 m3, što donekle varira sa temperaturom. Da bi se proizvodni brojevi stavili u kontekst, treba imati u vidu da supertanker tipično nosi 2.000.000 barels (320.000 m3),[12] i da će sa sadašnjom stopom svetske proizvodnje za ako 56 godina sadašnje dokazane svetske rezerve biti iscrpljene.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Pet osnivačkih članova su prisustvovali prvoj OPEC konferenciji u septembru 1960.
  3. UAE je osnovana u decembru 1971. Njihovo OPEC članstvo potiče od emirata Abu Dabi.

Bivši članovi[уреди]

Zemlja Regija Godina člnastva[2] Populacija
(2015 est.)[10]
Površina
(km2)[11]
Naftna produkcija
(bbl/dan, 2016)[6]
Dokazane rezerve
(bbl, 2016)[7]
 Indonezija Jugoistočna Azija 1962–2008, 2016 255,993,674 1,904,569 833,667 3,692,500,000

Za zemlje koje izvoze naftu u relatino malim količinama, njihova ograničena pregovaračka moć kao članova OPEC organizacije ne bi nužno opravdavala opterećenja OPEC proizvodnih kvota i troškove članstva. Ekvador se povukao iz OPEC-a u decembru 1992, zato što nije bio voljan da plati godišnju članarinu od US$2 miliona i zbog uverenja da treba da poveća naftnu produkciju iznad nivoa koji je dozvoljavala njegova OPEC kvota u to vreme,[13] iako se ponovo pridružio oktobra 2007. Slične dileme su podstakle Gabon da suspenduje svoje članstvo u januaru 1995;[14] ova zemlja se ponovo pridružila u julu 2016. U maju 2008, Indonezija je najavila da će napustiti OPEC kad njeno članstvo istekne na kraju te godine, pošto je postala neto uvoznik nafte i nije mogla da zadovolji svoju proizvodnu kvotu.[15] Ona je ponovo pristupila organizaciji januara 2016,[2] ali je najavila još jednu „privremenu suspenziju” svog članstva krajem godine kad je OPEC zatražio 5 posto smanjenja proizvodnje.[16]

Neki komentatori smatraju da su Sjedinjene Države bile de facto član OPEC-a tokom njihove formalne okupacije Iraka, zbog njihove uprave Koalicionom privremenom vlašću tokom 2003–2004.[17][18] Ali to nije potvrđeno u zapisnicima sastanaka OPEC-a, pošto nijedan predstavnik SAD nije prisustvovao u zvaničnom svojstvu.[19][20]

Posmatrači[уреди]

Od osamdesetih godina, predstavnici iz Egipta, Meksika, Norveške, Omana i drugih zemalja izvoznika nafte prisustvovali su mnogim OPEC sastancima kao posmatrači. Ovaj aranžman služi kao neformalni mehanizam za koordinaciju politika.[21]

Rukovodstvo i odlučivanje[уреди]

refer to caption
Delegati OPEC konferencije u Kitou u Ekvadoru, decembra 2010

OPEC konferencija je vrhovni autoritet organizacije, i sastoji se od delegacija koje normalno predvode naftni ministri zemalja članica. Glavni izvršni direktor organizacije je Generalni sekretar OPEC-a. Konferencija se redovno sastaje u sedištu u Beču, najmanje dva puta godišnje i na dodatnim vanrednim sednicama kada je to potrebno. U principu funkcioniše na principima jednoglasnosti i „jednan član, jedan glas”, pri čemu svaka zemlja plaća jednaku članarinu u godišnji budžet.[8] Međutim, pošto je Saudijska Arabija daleko najveći i najprofitabilniji naftni izvoznik na svetu, sa dovoljnim kapacitetom da funkcioniše kao tradicionalni stabilizirajući proizvođač do balansira svetsko tržište, ona služi kao de facto lider OPEC-a.[22][23][24][25][26][27]

Međunarodni kartel[уреди]

U različitim vremenima, članovi OPEC-a pokazali su prividno protivtržišno kartelsko ponašanje kroz sporazume organizacije o proizvodnji nafte i nivou cena.[28] U stvari, ekonomisti često navode OPEC kao udžbenički primer kartela koji surađuje na smanjenju tržišnog naticanja, kao u ovoj definiciji iz OECD Glosara industrijske organizacijske ekonomije i prava tržišnog naticanja:[1]

Međunarodni sporazumi o robama koji pokrivaju proizvode poput kafe, šećera, kalaja i od nedavno nafte (OPEC: Organizacija zemalja izvoznica nafte) primeri su međunarodnih kartela koji formiraju javne sporazume između različitih nacionalnih vlada.

OPEC članovi strogo preferiraju opis svoje organizacije kao umerene sile za stabilizaciju tržišta, umesto moćnog antikonkurentnog kartela. U prilog njihovom stavu ide činjenica da je organizacija osnovana kao protiveža protiv prethodnog kartela „sedam sestara” multinacionalnih naftnih kompanija, i da su snabdevači energije izvan OPEC-a održali dovoljan udeo tržišta da predstavljaju značajan stepen svetske konkurencije.[29] Štaviše, zbog ekonomske „zatvoreničke dileme” koja podstiče svaku zemlju članica pojedinačno da popusti svoju cenu i premaši svoju proizvodnu kvotu,[30] široko zastupljeneno varanje unutar OPEC-a često pogoršava njegovu sposobnost da utiče na globalne cene nafte putem kolektivnog delovanja.[31][32]

OPEC nije bio uključen u bilo kakve sporove koji se odnose na pravila konkurencije Svetske trgovinske organizacije, iako se ciljevi, akcije i principi dve organizacije znatno razlikuju.[33] Ključna odluka američkog okružnog suda je bila da su konsultacije OPEC-a zaštićene kao „vladini” državni postupci prema Zakonu o stranim državnim imunitetima i stoga su izvan zakonskog dosega američkog zakona o konkurenciji kojim se uređuju „komercijalni” postupci.[34][35] Uprkos popularnog mišljenja protiv OPEC-a, zakonski predlozi za ograničavanje suverenog imuniteta organizacije, kao što je NOPEC čin, do sada su bili neuspešni.[36]

Konflikti[уреди]

OPEC često ima poteškoća s uspostavljanjem saglasnosti o političkim odlukama jer se njegove zemlje članice široko razlikuju u svojim kapacitetima izvoza nafte, proizvodnim troškovima, rezervama, geološkim svojstvima, stanovništvu, privrednom razvoju, budžetskim situacijama i političkim okolnostima.[37][38] Zaista, tokom tržišnih ciklusa, same rezerve nafte mogu postati izvor ozbiljnih konflikata, nestabilnosti i neravnoteže, u onom što ekonomisti nazivaju „uklećem prirodnih resursa”.[39][40] Još jedna komplikacija je da su religijski sukobi na Bliskom Istoku ponavljajuća karakteristika geopolitičkog pejzaža ovog naftom bogatog regiona.[41][42] Međunarodno važni konflikti u istoriji OPEK-a obuhvataju Šestodnevni rat (1967), Jomkipurski rat (1973), opsade talaca u režiji palestinskih militanata (1975), Iransku revoluciju (1979), Iračko-iranski rat (1980–1988), Iračku okupaciju Kuvajta (1990–1991), napade 11. septembra 2001 od strane uglavnom saudijskih otmičara (2001), Američku okupaciju Iraka (2003–2011), konflikt u delti Nigera (2004–sadašnjost), Arapsko proleće (2010–2012), Libijsku krizu (2011–sadašnjost), i međunarodni embargo protiv Irana (2012–2016). Mada događaji poput ovih mogu da privremeno poremete opskrbu naftom i podignu cene, česti sporovi i nestabilnosti imaju za posledicu ograničavanje dugoročne kohezije i efektivnost OPEK-a.[43]

Proizvođači nafte koji nisu članovi OPEC-a[уреди]

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Glossary of Industrial Organisation Economics and Competition Law” (PDF). OECD. 1993. стр. 19. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „Member Countries”. OPEC. Приступљено 29. 1. 2017. 
  3. 3,0 3,1 „OPEC 172nd Meeting concludes”. OPEC (Саопштење). 25. 5. 2017. 
  4. „Our Mission”. OPEC. Приступљено 16. 2. 2013. 
  5. „Top 100 Most Influential People in the Shipping Industry: 3. OPEC and the oil men”. Lloyd's List. 12. 12. 2014. 
  6. 6,0 6,1 6,2 „Production of Crude Oil including Lease Condensate 2016” (CVS download). US Energy Information Administration. Приступљено 28. 5. 2017. 
  7. 7,0 7,1 7,2 „Crude Oil Proved Reserves 2016” (CVS download). US Energy Information Administration. Приступљено 28. 5. 2017. 
  8. 8,0 8,1 „Statute” (PDF). OPEC. 2012. Приступљено 12. 12. 2014. 
  9. „Sudan awaiting decision on its OPEC membership application: minister”. Sudan Tribune. 22. 10. 2015. 
  10. 10,0 10,1 „Field Listing: Population”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Приступљено 21. 12. 2015. 
  11. 11,0 11,1 „Field Listing: Area”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Приступљено 4. 1. 2009. 
  12. Hayler, William B.; Keever, John M. (2003). American Merchant Seaman's Manual. Cornell Maritime Press. стр. 14.3. ISBN 0-87033-549-9. 
  13. „Ecuador Set to Leave OPEC”. The New York Times. 18. 9. 1992. Приступљено 8. 4. 2016. 
  14. „Gabon Plans To Quit OPEC”. The New York Times. 9. 1. 1995. Приступљено 8. 4. 2016. 
  15. „Indonesia to withdraw from OPEC”. BBC. 28. 5. 2008. Приступљено 27. 1. 2014. 
  16. Jensen, Fergus; Asmarini, Wilda (1. 12. 2016). „Net oil importer Indonesia leaves producer club OPEC, again”. Reuters. Приступљено 1. 12. 2016. 
  17. Noah, Timothy (10. 7. 2007). „Go NOPEC”. Slate. Приступљено 21. 8. 2009. 
  18. Noah, Timothy (18. 9. 2003). „Is Bremer a Price Fixer? Letting Iraq's oil minister attend an OPEC meeting may violate the Sherman Antitrust Act”. Slate. Приступљено 13. 1. 2016. 
  19. „Iraq to Attend Next OPEC Ministerial Meeting”. Arab News. 17. 9. 2003. Приступљено 16. 2. 2013. 
  20. „127th Meeting of the OPEC Conference”. OPEC (Саопштење). 24. 9. 2003. Приступљено 16. 2. 2013. 
  21. „OPEC: Fifty Years Regulating Oil Market Roller Coaster”. Inter Press Service. 14. 9. 2010. 
  22. „OPEC discord fuels further oil price drop”. The Financial Times. 7. 12. 2015. 
  23. Smith, Grant; Rascouet, Angelina; Mahdi, Wael (4. 12. 2015). „OPEC Won't Cut Production to Stop Oil's Slump”. Bloomberg News. 
  24. „Country Analysis Brief: Libya” (PDF). US Energy Information Administration. 19. 11. 2015. Приступљено 22. 5. 2016. 
  25. „Despite Climate Concerns, OPEC Plans to Keep Pumping Oil While It Can”. The New York Times. 5. 12. 2015. 
  26. „OPEC ceiling falls in”. Argus Media. 7. 12. 2015. 
  27. Kalantari, Hashem; Sergie, Mohammed (2. 1. 2016). „Iran Says Post-Sanctions Crude Output Boost Won't Hurt Prices”. Bloomberg News. Приступљено 18. 4. 2016. 
  28. Gülen, S. Gürcan (1996). „Is OPEC a Cartel? Evidence from Cointegration and Causality Tests” (PDF). The Energy Journal. 17 (2): 43—57. doi:10.5547/issn0195-6574-ej-vol17-no2-3. Архивирано из оригинала на датум 16. 9. 2000. 
  29. „The Global Energy Scene” (PDF). OPEC Bulletin. 43 (5): 24—41. 2012. 
  30. Browning, Edgar K.; Zupan, Mark A. (2004). „The Prisoner's Dilemma and Cheating by Cartel Members”. Microeconomics: Theory & Applications (8th изд.). Wiley. стр. 394—396. ISBN 978-0471678717. Приступљено 5. 9. 2016. 
  31. Colgan, Jeff (16. 6. 2014). „OPEC, the Phantom Menace”. Washington Post. Приступљено 9. 11. 2016. 
  32. Van de Graaf, Thijs (2016). „Is OPEC dead? Oil exporters, the Paris agreement and the transition to a post-carbon world”. Energy Research & Social Science. doi:10.1016/j.erss.2016.10.005. 
  33. Farah, Paolo Davide; Cima, Elena (2013). „Energy Trade and the WTO: Implications for Renewable Energy and the OPEC Cartel”. Journal of International Economic Law. 16 (3): 707—740. SSRN 2330416Слободан приступ. 
  34. Weil, Dan (25. 11. 2007). „If OPEC Is a Cartel, Why Isn't It Illegal?”. Newsmax. Приступљено 27. 1. 2014. 
  35. Joelson, Mark R.; Griffin, Joseph P. (1975). „The Legal Status of Nation-State Cartels Under United States Antitrust and Public International Law”. The International Lawyer. 9 (4): 617—645. JSTOR 40704964. 
  36. Learsy, Raymond J. (10. 9. 2012). „NOPEC ('No Oil Producing and Exporting Cartels Act'): A Presidential Issue and a Test of Political Integrity”. Huffington Post. »Varied forms of a NOPEC bill have been introduced some 16 times since 1999, only to be vehemently resisted by the oil industry.« 
  37. „Interview With Saudi Oil Minister Ali Naimi”. Middle East Economic Survey. 57 (51/52). 22. 12. 2014. 
  38. „Saudis Vow to Ignore OPEC Decision to Cut Production”. The New York Times. 11. 9. 2008. 
  39. Palley, Thomas I. (2003). „Lifting the Natural Resource Curse”. Foreign Service Journal. 
  40. Ross, Michael L. (2015). „What Have We Learned about the Resource Curse?”. Annual Review of Political Science. 18: 239—259. doi:10.1146/annurev-polisci-052213-040359. 
  41. Kessler, Oren (13. 2. 2016). „The Middle East's Conflicts Are About Religion”. The National Interest. Приступљено 17. 3. 2016. 
  42. Motadel, David (24. 5. 2015). „'Defending the Faith' in the Middle East”. The New York Times. Приступљено 17. 3. 2016. 
  43. Mattar, Philip, ур. (2004). „Organization of Petroleum Exporting Countries (OPEC)”. Encyclopedia of the Modern Middle East and North Africa. 3 (2nd изд.). Detroit: Gale / Macmillan Reference USA. ISBN 978-0028657691. 

Spoljašnje veze[уреди]