OPEK

Из Википедије, слободне енциклопедије
Logo
Centar organizacije u Beču
Zemlje OPEK-a

Organizacija zemalja izvoznica nafte - OPEK (engl. OPEC, Organization of the Petroleum Exporting Countries) je skraćenica za organizaciju zemalja izvoznica nafte,[1] koju sačinjavaju Alžir, Indonezija, Irak, Iran, Kuvajt, Libija, Nigerija, Katar, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Venezuela.[2][3] Ova multinacionalna organizacija je osnovana 1960. godine u Bagdadu, da bi koordinirala proizvodnju i izvoz nafte među svojim članicama. Sedište organizacije je u Beču od 1965. godine.

Glavni cilj ove organizacije prema njenom Statutu jeste koordinacija i ujednačenje naftne politike zemalja članica i ustanovljavanje najboljih načina da se očuvaju njihovi interesi, pojedinačni i kolektivni; smišljanje načina i sredstava za stabilizaciju cena na međunarodnim naftnim tržištima s ciljem uklanjanja štetnih i nepotrebnih fluktuacija cijena; stalnu brigu o interesima zemalja proizvođača i nužnost osiguranja stalnog prihoda zemalja proizvođača, te efikasno, ekonomično i stalno opskrbljivanje naftom zemalja potrošača, te pravedni povrat uloženog kapitala onima koji ulažu u naftnu industriju.[4]

Formiranje OPEC organizacije je označilo prekretnu tačku prema nacionalnom suverenitetu nad prirodnim resursima, i OPEC odluke su počele da igragu prominentnu ulogu na globalnom tržištu nafte i u međunarodnim odnosima. Ovaj uticaj je posebno jak kad ratovi ili civilni nemiri dovedu do dužeg poremećaja snabdevanja. Tokom 1970-tih, restrikcije u naftnoj produkciji dovele su do dramatičnog porasta cena nafte, kao i zarada i bogatstva OPEK članica, sa dugotrajnim i dalekosežnim konsekvencama za globalnu ekonomiju. Tokom 1980-tih, OPEC je počeo da postavlja produkcione ciljeve za svoje članice; i generalno kad su produkcioni ciljevi redukovani, naftne cene su rasle. Primeri toga iz bliske prošlosti su odluke ove organizacije iz 2008 i 2016 da umanji prekomernu ponudu.

Ekonomisti obično navode OPEC kao školski primer kartela koji sarađuje kako bi se smanjila tržišna konkurencija, ali čije su konsultacije zaštićene doktrinom suverenog imuniteta po međunarodnom pravu. U decembru 2014, „OPEC i naftni ljudi“ su rangirani kao #3 na Lojdsovom spisku „100 najuticajnijih ljudi u brodskoj industriji“.[5] Međutim, njihov uticaj na međunarodnu trgovinu se periodično dovodi u pitanje ekspanzijom izvora energiha izvan OPEC organizacije, i ponavljajućim iskušenjem pojedinačnih OPEC zemalja da premaše gornje granice proizvodnje i sprovode konfliktne sopstvene interese.

Istorija[уреди]

Formiran 1960-tih prvobitno da bi proizvođači nafte stekli bolju poziciju u odnosu na velike naftne kompanije, koje su uglavnom bile američke, britanske ili holandske. U početku su se članice zalagale za preraspodjelu profita od nafte između naftnih kompanija i zemalja proizvođača, međutim početkom 1970-tih OPEC je pokazao svoju snagu.

1950[уреди]

U periodu posle 1950. godine, proizvodnja nafte je bila veća od potražnje i zbog toga je došlo do pada cena nafte na svetskom tržištu. Zbog toga je i došlo do formiranja OPEK-a. Zemlje koje su želele da se pridruže OPEK-u nacionalizovale su svoje rafinerije i naftne kompanije što je dovelo do kontrole proizvodnje i do bogaćenja zemalja izvoznica nafte.

1970[уреди]

U periodu oko 1970. godine, došlo je do smanjenja proizvodnje nafte u ne-OPEK zemljama, što je dovelo do povećanja cena nafte od strane OPEK organizacije.

Danas OPEK zemlje podmiruju oko dve petine svetske potrošnje nafte i poseduju oko tri četvrtine poznatih svetskih rezervi.

Poslovanje[уреди]

Procenjuje se da se na području zemalja članica OPEC-a nalazi oko dve trećine svetskih zaliha nafte, a one trenutno pokrivaju oko 40% svetskog tržišta nafte. Zahvaljujući snazi same organizacije zemlje članice dobijaju svake godine sve više novca za naftu koju izvoze. Godine 2004. prihod zemalja OPEC-a od izvoza je iznosio 338 milijardi $, što je veliko povećanje ako se uporedi sa 1972. godinom i prihodom od 23 milijarde $, odnosno 140 milijardi $ za godinu 1977.

Članice[уреди]

U maju 2017, OPEC je imao 14 zemalja članica: šest na Bliskom istoku (Zapadnoj aziji), šest u Africi, i dva u Južnoj Americi. Prema podacima Administracije za energetske informacije SAD, kombinovana stopa naftne produkcije OPEC članica (uključujući gasni kondenzat) predstavljala je 44 procenta svedskog totala 2016,[6] i OPEC pokriva 73 procenta svetskih dokazanih naftnih rezervi, uključujući 48 procenata u samo šest Blisko Istočnih članica.[7]

Odobrenje nove zemlje članice zahteva saglasnost tri četvrtine članova OPEC organizacije, uključujući svih pet osnivača.[8] Oktobra 2015, Sudan je formalno podneo aplikaciju za pristup,[9] ali još nije postao član.

Zemlja Region Godina članstva[2][3] Populacija
(2015 est.)[10]
Površina
(km2)[11]
Naftna produkcija
(bbl/dan, 2016)[upper-alpha 1][6]
Dokazane rezerve
(bbl, 2016)[upper-alpha 1][7]
 Alžir Severna Afrika 1969– 39,542,166 2,381,740 1,348,361 12,200,000,000
 Angola Zapadna Afrika 2007– 19,625,353 1,246,700 1,769,615 8,423,000,000
 Ekvador Amerike 1973–1992, 2007– 15,868,396 283,560 548,421 8,273,000,000
 Ekvatorijalna Gvineja Zpadna Afrika 2017– 740,743 28,051 227,000 1,100,000,000
 Gabon Zapadna Afrika 1975–1995, 2016– 1,705,336 267,667 210,820 2,000,000,000
 Iran Srednji Istok 1960[upper-alpha 2] 81,824,270 1,648,000 3,990,956 157,530,000,000
 Irak Srednji Istok 1960[upper-alpha 2] 37,056,169 437,072 4,451,516 143,069,000,000
 Kuvajt Srednji Istok 1960[upper-alpha 2] 2,788,534 17,820 2,923,825 101,500,000,000
 Libija Severna Afrika 1962– 6,411,776 1,759,540 384,686 48,363,000,000
 Niger Zapadna Afrika 1971– 181,562,056 923,768 1,999,885 37,070,000,000
 Katar Srednji Istok 1961– 2,194,817 11,437 1,522,902 25,244,000,000
 Saudijska Arabija Srednji Istok 1960[upper-alpha 2] 27,752,316 2,149,690 10,460,710 266,578,000,000
 UAE Srednji Istok 1967[upper-alpha 3] 5,779,760 83,600 3,106,077 97,800,000,000
 Venecuela Amerike 1960[upper-alpha 2] 29,275,460 912,050 2,276,967 299,953,000,000
OPEC total 452,127,152 12,150,695 35,221,740 1,209,103,000,000
Svet total 7,256,490,011 510,072,000 80,622,287 1,650,585,000,000
OPEC procenata 6% 2% 44% 73%
  1. 1,0 1,1 Jedan naftni barel (bbl) je aproksimativno 42 US galona, ili 159 litara, ili 0,159 m3, što donekle varira sa temperaturom. Da bi se proizvodni brojevi stavili u kontekst, treba imati u vidu da supertanker tipično nosi 2.000.000 barels (320.000 m3),[12] i da će sa sadašnjom stopom svetske proizvodnje za ako 56 godina sadašnje dokazane svetske rezerve biti iscrpljene.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Pet osnivačkih članova su prisustvovali prvoj OPEC konferenciji u septembru 1960.
  3. UAE je osnovana u decembru 1971. Njihovo OPEC članstvo potiče od emirata Abu Dabi.

Bivši članovi[уреди]

Zemlja Regija Godina člnastva[2] Populacija
(2015 est.)[10]
Površina
(km2)[11]
Naftna produkcija
(bbl/dan, 2016)[6]
Dokazane rezerve
(bbl, 2016)[7]
 Индонезија Jugoistočna Azija 1962–2008, 2016 255,993,674 1,904,569 833,667 3,692,500,000

Proizvođači nafte koji nisu članovi OPEC-a[уреди]

Reference[уреди]

  1. „Glossary of Industrial Organisation Economics and Competition Law” (PDF). OECD. 1993. стр. 19. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „Member Countries”. OPEC. Приступљено 29. 1. 2017. 
  3. 3,0 3,1 „OPEC 172nd Meeting concludes”. OPEC (Саопштење). 25. 5. 2017. 
  4. „Our Mission”. OPEC. Приступљено 16. 2. 2013. 
  5. „Top 100 Most Influential People in the Shipping Industry: 3. OPEC and the oil men”. Lloyd's List. 12. 12. 2014. 
  6. 6,0 6,1 6,2 „Production of Crude Oil including Lease Condensate 2016” (CVS download). US Energy Information Administration. Приступљено 28. 5. 2017. 
  7. 7,0 7,1 7,2 „Crude Oil Proved Reserves 2016” (CVS download). US Energy Information Administration. Приступљено 28. 5. 2017. 
  8. „Statute” (PDF). OPEC. 2012. Приступљено 12. 12. 2014. 
  9. „Sudan awaiting decision on its OPEC membership application: minister”. Sudan Tribune. 22. 10. 2015. 
  10. 10,0 10,1 „Field Listing: Population”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Приступљено 21. 12. 2015. 
  11. 11,0 11,1 „Field Listing: Area”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Приступљено 4. 1. 2009. 
  12. Hayler, William B.; Keever, John M. (2003). American Merchant Seaman's Manual. Cornell Maritime Press. стр. 14.3. ISBN 0-87033-549-9. 

Spoljašnje veze[уреди]