Разговор:Бијељина/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

• (Особа са адресе 195.252.106.222 је побројала породице за које тврди да се у Бијељини баве нелегалним радњама; што је обрисано.) Експлицитне оптужбе да се неко или одређени број људи бави нелегалним радњама мора бити доказано. А Википедија, свакако, није место за доказивање тако нечега. --Милош 04:02, 29 Окт 2004 (CEST)

• Пукнућу од смијеха! Нека каже које пумпе држе да не идем тамо кад пођем у Бијељину ове зиме! --Милант 11:43, 29 Окт 2004 (CEST)

Ето, набројане су :) !!!ОБРИСАНО!!! . Велики незванични дистрибутери (читај "шверцери") горива за вријеме рата, опште познати ратни профитери - тајкуни. Доказ није неопходан, довољно је рећи да је све стечено за вријеме четири године рата. Данас су посланици у скупштини.

Прекопирано са чланка

'''Praistorija i antika'''

Na prostoru opštine Bijeljina za sada najstariji potvrđeni tragovi života ljudi potiču iz mlađeg kamenog doba (5000 - 3000 godina p.n.e.). Takođe su zabeleženi ostaci iz perioda neolita, bronzanog i gvozdenog doba i antičkog perioda. Istraživani su lokaliteti Gradac i Poljoprivredno dobro u Batkoviću, Glavičicama, Kućerine u Dvorovima, Selo u Kojčinovcu, Brodić u Triješnici, a iz antičkog perioda istražena je rimska vila na lokalitetu Prekaja u Brodcu, a u Velikoj Obarskoj je pronađena olovna pločica kultne namene sa predstavom 'Podunavskih konjanika'.

'''Stari Sloveni'''

Najpoznatiji starosrpski i staroslovenski lokalitet kod nas je istražen sa obe strane Bistrika između sela Batković i Ostojićevo i sastojao se od 4 lokaliteta u trajanju između VII i XII veka. Posebno je značajno da je na lokalitetu Čelopek istražen veći kompleks radionica metalurškog naselja gde su nači preci u VIII veku topili gvožđe i proizvodili gvozdene alatke, o čemu jasno svedoči nalaz gusano - grafitnog lonca koji se čuva u bijeljinskom Muzeju. U ovo vreme naselje na Bistriku, verovatnog naziva Bistrica, bilo je bez sumnje centar župe koja je obuhvatila celu ravnicu pre nego što je nastala Bijeljina

'''Srednji vek'''

Prvo spominjanje imena Bijeljina gubi se u dalekoj prošlosti. U 'Ljetopisu popa Dukljanina' spominje se jedna pobeda zahumskog kneza Bele - Pavlimira protiv Mađara 'u ravnici Belina'. Danas se u nauci smatra da je prvi siguran pomen naselja Bijeljine onaj od 3. marta 1446. kada je ovde opljačkan jedan dubrovački trgovac od strane ljudi Iločkog bana.

Bijeljina je kao retko koji grad samo u poslednjih 500 godina čak 2 puta menjao kompletno stanovništvo. Prvi put je to bilo sa dolaskom Turaka 1520, a drugi put sa dolaskom Austrijanaca 1716. Po popisu Zvorničkog sandžaka 1533. u opustelom Bijeljinskom kraju spominju se samo 4 sela : Četvrtkovište, Mirkovci (Dašnica), Grm (Galac) i Čukojevići (Modran) sa ukupno 55 kuća. Na sledećem popisu iz 1548. popisano je 17 sela sa 772 kuće, od kojih 554 pravoslavnih i 218 muslimanskih. Iz ovog vremena je i najtarija građevina u Bijeljinskoj opštini, a to je duhovni centar Srba ovog kraja - Manastir Tavna, nemanjićka zadužbina.

'''Nacionalno buđenje'''

Stočna pijaca - rad M. Atanackovića Srbi ovog kraja su iskreno podržali Karađorđev ustanak i veličanstveno buđenje srpskog naroda, ali oslobođenje nije uspelo, i Srbi bijeljinskog kraja bili su strahovito desetkovani i nisu bili u stanju da uzmu znatnije učešće u velikom pokušaju oslobođenja Srba u BiH 1875 - 1878. Ova teška vremena iznedrila su i dvojicu najznamenitijih ljudi ovog kraja : Kneza Ivu od Semberije (1760 - 1840) kao najizrazitijeg srpskog dobrotvora, simbola srpske plemnitosti, i Filipa Višnjića (1767 - 1834), najpoznatijeg srpskog guslara. Bijeljina je, zahvaljujući prirodnom bogatstvu, po popisu iz 1864. bila najveći grad sandžaka sa 6074 stanovnika, dok je Tuzla imala 5264. Zbog antisrpske politike Austrougarske i socijalističke Jugoslavije Bijeljina je zaostajala u razvoju kao tipično srpski kraj, tako da je Tuzla 1991. imala dvostruko više stanovnika od Bijeljine.

Razglednica Bijeljine iz prve polovine XX veka

'''U našim danima ...'''

Nakon aprilskog rata 1992. u Bijeljini sprski narod je najzad izvojevao potpunu slobodu i stvoriо uslove za nesmetan razvoj, kako to i omogućava položaj i prirodno bogatstvo ovog kraja.

Posle šestodnevnih borbi u aprilu 1992. bijeljinska opština je bila pošteđena ratnih dejstava, ali su jedinice iz ovog kraja činile okosnicu Vojske Republike Srpske na Majevičkom i Brčanskom ratištu, kao i mnogim drugim delovima Republike. I ovom prilikom želimo da odamo poštu svim borcima palim za slobodu otadžbine.

--Филип ツ 16:33, 18. јул 2006. (CEST)

Из чланка избачен текст

Za Bijeljinu se može reći da je staro naselje koje je nastalo davno, još u mlađem kamenom dobu oko pethiljadite godine stare ere. To je veoma stari grad - potiče još iz vremena početka razvoja ljudske civilizacije. U okolini grada se nalaze brojni areheološki lokaliteti iz mlađeg kamenog doba.

Ove prostore su nekad naseljavali Huni, Avari, Rimljani, Mađari, Turci, Nijemci i drugi. Današnje ime grada je nešto mlađe i vjeruje se da je nastalo krajem 14, vijeka, po bijeloj boji drveća ili oguljenih kora drveta koje su gledali karavani koji su se kretali močvarnim i šumovitim predjelima od Save ka unutrašnjosti Bosne. Inače današnje ime je zabilježeno u jednom dokumentu iz Dubrovačkog arihiva 3.marta 1446.godine.

Grad je potpao pod Tursku vlast prvi put 1521. godine. Ipak najveće razaranje grad je pretrpio 1716.godine kada ga je zauzela Austrijska vojska pod komandom princa Eugena Savojskog. Druga Turska okupacija grada bila je 1739.godine. Odlukom Berlinskog kongresa 1878.godine grad je posle Turske okupacije potpao pod vlas Austro-Ugarske monarhije i u sastavu te carevine ostao sve do kraja Prvog svjetskog rata kada je 1918.godine stvorena Kraljevina Jugoslavija.

1995.godine stvorena je Bosna i Hercegovina kao samostalna država, potpisivanem dejtonskog sporazuma. Bijeljina je od tada u Republici Srpskoj koja je dio BiH.

Evo kako je 1914.godine prve godine rata Srba u Bijeljini protiv okupatora, opisao novinar i književnik, Egon Kiš koji je i sam bio očevidac događaja kao vojnik: "Autom su dovezli jednog Srbina u vojno zapovjedništvo, nosio je uniformu Bosanske regimente. Mladić je, vele da je Srpski oficir, imao vezane oči. Na njegovom licu nije bilo nimalo zabrinutosti ni straha, iako je bilo jasno da će biti obješen. Takvo sam odlučno i ravnodušno držanje vidjeo i kod jednog komite, koga su u lancima vezanog odvezli u žandarmerijsko zapovjedištvo. Neće biti lak rat, kako smo to mislili, sa tim svijetom koji je spreman na smrt." Drugom prilikom je zapisao: "Čitavo pučanstvo je srbofilsko. U zatvoru se nalazi dvanaest uglednih ljudi. Jedan dio njih su popovi, a drugi evropski odjeveni ljudi, koji se brižno peru i čiste zube. Svima im prijeti vješanje ako se desi ma i najmanji incident u vojsci." --Паун 03:10, 10. мај 2007. (CEST)

Zasto je ovaj članak izbačen sa glavne stranice? --Milutin

Zato što je pisan latinicom u ćiriličkom tekstu, pravopisno je neispravan (Turska vlast, a trebalo bi turska vlast). Imaš Vučka za brzo prebacivanje iz ćirilice u latinicu i obratno. Samo nemoj zadnji pasus da stavljaš u tekst jer jer neenciklopedijski. -- Bojan  Razgovor  21:34, 10. мај 2007. (CEST)

Што да не стави последњи пасус? Јасно је означен као цитат.--Паун 22:35, 10. мај 2007. (CEST)

Сумњив податак

Одакле податак да је споменик краљу Петру подигнут у периоду 1908.-1918. година? У том периоду овдје је била власт аустроугарске, сумњам да би они подизали споменик једнок краљу Петру!!!

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник TheMiner (разговор • доприноси) | 03:51, 19. фебруар 2008

... и рат у Босни није почео 1991., већ 1992. године.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник TheMiner (разговор • доприноси) | 21:08, 19. фебруар 2008

Mirko Ilić

Što se tiče Mirka Ilića, jedan je od najpoznatijih svjetskih dizajnera. Imate podatke o njemu na wikipediji na engleskom jeziku. —TheMiner (разговор) 14:54, 13. јул 2008. (CEST)

Postavlja se pitanje: kako znamo da je „jedan od najpoznatijih svjetskih dizajnera“? Krupna titula koju treba dokazati. Dalje, može se vidjeti da osim na engleskom jeziku taj „jedan od najpoznatijih svjetskih dizajnera“ nema članak ni na jednom drugom jeziku, a i na engleskoj je bio predlagan za brisanje, i to brzo, te da se nije naš zemljak Vitriden pobunio vjerovatno bi bio izbrisan po kratkom postupku. Treće, postavlja se pitanje relevantnosti grafičkih dizajnera za enciklopediju. Četvrto, na članku o Mirku Iliću na engleskoj vikipediji nema nijedne reference, a od spoljašnjih veza ima samo njegov lični i dva na srpskom jeziku; to mi ne liči na jednog od najpoznatijih svjetskih dizajnera. --Дарко Максимовић (разг.) 15:19, 13. јул 2008. (CEST)

Град или општина

Како то да је Бијељина и град и општина. Ако је град онда неможе бити у списку насељених места у у граду Биељини. Ако је општина неможе у свом саставу имати град. Мешамо бабе и жабе.--Drazetad (разговор) 08:58, 2. септембар 2008. (CEST)

Општина има око 150.000 становника а не град, зато је враћена измена.----László (talk) 15:33, 21. август 2009. (CEST)

Kad je vec napravljena stranica o Bijeljini kao naseljenom mjestu, trebalo bi sav ovaj tekst vratiti na stranicu Opstina Bijeljina jer se tekst na opstinu i odnosi.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник TheMiner (разговор • доприноси) | 23:14, 25. август 2009

Број становника

Број становника према прелиминарним резултатима пописа односи се на цијелу административно-територијалну јединицу Град Бијељина (раније општина) а не само на насељено мјесто Бијељина.--В и к и Р 16:08, 6. новембар 2013. (CET)

1992

Meni je malo prevelik broj da je 1000 civila ubijeno aprila 1992. -- Bojan  Razgovor  08:39, 26. децембар 2013. (CET)

Promenio sam samo na događaje pocetkom aprila kada je ubijeno najmanje 48 ljudi. Zločini su nastavljeni i u drugom delu godine, ali to bi ipak trebalo pokrepiti drugim izvorima, mislim da je sada uredu.--Shumwiki (разговор) 12:53, 26. децембар 2013. (CET)

Ова галерија се претвара у рекламу једног етно-села близу Бијељина, а град је много више од тог села... --CarRadovan (разговор) 00:45, 13. септембар 2014. (CEST)

Definitivno najlepše etno selo u kojem sam bio. Fenomenalno izgleda --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:50, 13. септембар 2014. (CEST)

Ма треба направити чланак о том етно-селу и растеретити овај чланак прегломилавања тих слика. Вјероватно Бијељина има још неких знаменитости осим тог етно-села. --CarRadovan (разговор) 01:24, 13. септембар 2014. (CEST)

Оно је фактички део града, мислим јесте део града. Станишићи (етно-село) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 01:56, 13. септембар 2014. (CEST)

Дио града Бијељине јесте, али није дио насељеног мјеста Бијељине. [1] [2] Према овим картама то могу бити само Дијелови (највјероватније) или Попови (мање вјероватно). --Слободни умјетник (разговор) 10:02, 13. септембар 2014. (CEST)