Разговор:Бока которска

Из Википедије, слободне енциклопедије

Питање[уреди]

Искрено, да ли мислиш да ће чланци Српска средњовековна држава и Босанска средњовековна држава икад постојати? You are free to do anything Милан Тешовић 10:39, 2 Апр 2005 (CEST)

Не видим ни један разчог ѕашто такви чланци не би били написани у најскоријој будућности. Вандал Б 15:16, 2 Апр 2005 (CEST)

Златно доба[уреди]

„Златно доба Боке је било у доба под Немањићима, док су Боком владали и Угари и босански краљ Твртко I

Осим што је једним делом тенденциозна, ова реченица је и неразумљива. Ако је Бока доживела златно доба под Немањићима, какве везе онда имају Угри и босански краљ с тим? То су три међусобно супротстављене стране . --Владимир Нимчевић (разговор) 13:32, 28. јун 2016. (CEST)

Boka[уреди]

nije samo oko zaliva. Zemlja Boka prostire se od Sutorine i Kruševica koje su u Hercegovini (danas politički u Crnoj Gori) pa do Spiča odn. Sutomora na jugu. Nejasno je zašto se stalno samo navode opštine oko samog zaliva ?!? Budvani , Petrovčani kao i svi Paštrovići te Spičani, Maine i Pobori takođe su BOKELJI, sa podregionalnim imenom "primorci". Usput Boka sa dodatkom Kotorska, je ime za zaliv, za zemlju je samo BOKA.--Rethymno (разговор) 15:25, 10. новембар 2016. (CET)

Navod Save Nakićenovića u antropogeografskoj stufdiji "Boka":

"Боком зову онај чаробни заљев, у који се спуштају и тону кршевите и врлетне горе јужне Херцеговине и Црне Горе."

Сјеверо-западни дио данашње Боке састављају опћине херцегновска, рисанска и перашка, а југо-источни дио опћине: которска, муљанска, добротска, прчањска, столивска, ластовска, тиватска, кртољска, луштичка и грбаљска. Јужно од грбаљске опћине долази опћина будванска, а иза ње најјужнији дио Боке заузимају Паштровићи. И тако Бока, коју састављају петнаест опћина, протеже се од Суторине до Цмиљеве Улице и дубраве Дубовице, сјеверо-источно од Спича. Спада под политичко и судбено окружје Которско.

У простору има 67.395 хектара, од чега порезу подложно 65.546, и то: ораница 6.510, ливада 303, вртова 3.601, винограда 1.072, пашњака 30.711 и шума 23.349. На овом простору живи 37.096 становника, од којих је мушких 19.008, женских 18.088, православних 24.130, римокатолика 12.777, а других вјероисповједи 189.

У Боки имају два града, Котор и Будва, а вароши три: Херцегнови, Рисан и Пераст, а села око 116, подијељених на више области, према којима је распоређена цијела грађа ове расправе.

У Боки има осам православних манастира, а исто толико и римокатоличких, православних парохија и капеланија 50, а римокатоличких 29, православних цркава 210, а римокатоличких око 110.

Границе Боке с Херцеговином иду од Суторине, покрај Бајкових Крушевица (Херцеговина), иза Снијежнице, гором Доброштицом и Бјелотињом, пак херцеговачким горама Лобаром, Гучином и Спасовим Крстом. Граница између Боке и Црне Горе иде овим врховима и планинама: Буковица (Дреново Брдо) 945 м., Ловћенска Коса (Гомилица 965 м., Пестин Град 1.072 м., Праћишта 916 м.), а за њима у Црној Гори: Штировник, Ловћен (1.759 м.), Језерски Врх (1.500 м.) Солар (1.038 м.) и Коловар (1.607 м.). Одатле иде граница планином паштровском, све до Спича. Од југо-запада граница иде морем.

Граница између Црне Горе и Боке регулисана је за Петра II Петровића Његоша. (Тад је, по жељи Бечког двора, у мјешовитој комисији за границу, а то је било од 1838-1841, био и руски савјетник А. В. Чевкин). Фактични посјед републике млетачке узео се као мјеродаван у биљежењу границе. Граница према Херцеговини више се пута регулисала, а задњом и 1905. године, а то све због пограничних спорова, који су због паше и сјече дрва чешће бивали.--Rethymno (разговор) 15:34, 10. новембар 2016. (CET)


Покварене спољашње повезнице[уреди]

Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!

--Autobot (разговор) 03:47, 20. јануар 2018. (CET)