Пређи на садржај

Разговор:Ваљево/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Sa hr:Valjevo. Iskoristite, ako imate volje. --Ante 00:55, 11. септембар 2006. (CEST)[одговори]

Valjevo je grad u Srbiji s oko 60.000 stanovnika i sjedište istoimene općine. Nalazi se nepunih 100 kilometara južno od Beograda. Gradska jezgra smještena je u kotlini kroz koju protječe rijeka Kolubara. Plodna i brdima zaštićena dolina uz rijeku od pamtivijeka je pružala dobre uvjete za život, na što ukazuju na tlu grada pronađeni tragovi boravka ljudskih zajednica još iz vremena mlađeg kamenog doba. U povijesno doba, od kraja prvog stoljeća prije Krista, valjevska kotlina se, zajedno s drugim teritorijima današnje Srbije, našla u sastavu Rimskoga carstva, da bi, poslije njegove podjele krajem četvrtog stoljeća, ušla u okvire Istočnog Rimskog Carstva. Tijekom seobe naroda na ovaj bizantski teritorij trajno se naseljavaju Slaveni i osnivaju više manjih državica, sklavinija, koje su bile sad autonomne, sad u sastavu različitih većih država koje na Balkanu nastaju i nestaju: Bugarska, Samuilovo carstvo makedonskih Slavena, Ugarska, da bi u 11. stoljeću opet potpale pod utjecaj Bizanta. U to vreme teritorij Srbije je bio poprište čestih sukoba Bizantije i Ugarske. Lokalni velikaši su podržavajući naizmjence jednu i drugu stranu tražili pogodan trenutak za osamostaljenje. Taj trenutak je uočio i iskoristio Stefan Nemanja krajem 12. stoljeća, postavljajući temelje autonomne države, koja će pod njegovim nasljednicima postati prvo kraljevstvo, a potom i carstvo. Od samih početaka u okvire te države je ulazila i šira okolica današnjega grada Valjeva. Iz tih vremena na teritoriju samoga grada do današnjih su dana preostali tragovi jednog samostana koji je datiran na kraj 13. i početak 14. stoljeća.

Tijekom svih ovih vremena u valjevskoj su kotlini postojala naselja, ali s obzirom da su obavljana samo sondažna arheološka istraživanja, i to na vrlo malim površinama, teško je nešto konkretnije reći o njihovom karakteru i prostoru koji su zauzimala u odnosu na današnju gradsku jezgru kao i o kontinuitetu postojanja i o eventualnim starim imenima. Najstariji do sada poznati spomen Valjeva pod tim imenom je, na osnovu jednog dokumenta iz Dubrovačkog arhiva, datiran u 1393. godinu. O podrijetlu tog imena povijesna znanost još nije rekla svoju konačnu riječ. Postoji više narodnih legendi koje, svaka na svoj način, pokušavaju odgovoriti na to pitanje. Po jednoj Valjevo je dobilo ime po “valjaricama” kojih je bilo duž obala Kolubare. Druga opet ime Valjevo vezuje za dobru, “valjanu”, zemlju u valjevskoj kotlini. Po trećoj legendi Valjevo je svoje ime dobilo po grupi umornih izbjeglica, koji su se, bježeći pred Turcima skotrljali, “svaljali”, s okolnih planina u kotlinu. Pored narodne tradicije i filologija je pokušala dokučiti tajnu podrijetla ovoga imena, ali i tu ima više hipoteza. Po jednoj, riječ Valjevo je nastala od stare latinske riječi “vallis”; dolina. Po drugoj od riječi val, zbog rijeke koja je pri bujicama plavila kotlinu. Neki su uz to skloni u imenu Valjeva prepoznati i iskvareni oblik imena rane srednjovekovne tvrđave, čije su postojanje, negdje na Balkanu, pod imenom “Balba”, zabilježili bizantski povijesni izvori.

Od svih tumačenja znanstveno je najutemeljenije ono prema kojemu riječ Valjevo predstavlja posvojni pridjev starog slavenskog imena “Valj”. Time bi Valjevo označavalo posjed, odnosno vlasništvo izvjesnog Valja. Ova hipoteza ima i svoje potvrde u jednoj od narodnih legendi koja spominje postojanje nekog Valja, koji je bio vlasnik prve kavane podignute na području današnjeg grada, kao i u postojanju prezimena Valjević.

Tijekom 14. stoljeća dubrovački su trgovci u Valjevu prodavali robu iz cijele Europe, a sirovine kupljene u valjevskom kraju brodovima razvozili širom Sredozemlja. U vrijeme prvog poznatog spomena imena Valjevo, 1393. godine, ovo je naselje već bilo aktivno trgovinsko središte srednjovjekovne Srbije u koje su dolazili trgovci iz Dubrovnika i tu osnivali svoje podružnice te preko njih otkupljivali različite sirovine koje su prevozili prema zapadu, dok su ovdje prodavali različitu luksuznu robu nabavljanu duž obala Sredozemlja. Uspon Valjeva, kao i uspon autonomne Srbije, zaustavljen je 1459. godine kada je srednjovjekovnu srpsku državu konačno zauzelo Tursko carstvo. Promjenom feudalnog gospodara život u valjevskoj kotlini nije u potpunosti zamro. Istina, umjesto trgovačkih karavana kroz Valjevo su sada prolazile turske vojne postrojbe na pohodu prema Ugarskoj, čije su se granice u to vreme nalazile samo nekoliko desetaka kilometara sjeverno od Valjeva. Ipak, iako dio muslimanske države, u prvim desetljećima turske vlasti Valjevo je ostalo pretežno kršćansko naselje. Razlog tomu se prije svega treba tražiti u činjenici da je zbog blizine neprijateljske Ugarske kršćansko stanovništvo pograničnih područja imalo izvjesne privilegije kako ne bi bježalo preko granice i pružalo aktivnu vojnu pomoć neprijatelju. Međutim, već se od druge četvrtine 16. stoljeća stanje počinje mijenjati. Poslije velike turske pobjede nad Ugarima, 1526. godine kod Mohača, muslimansko carstvo kreće u daljnji pohod u Europu, pomičući svoje granice na sjever, istok i zapad. Time Srbija, a s njom i Valjevo, postaje područje duboko u unutrašnjosti carstva, tako da Turska više nije imala razloga i dalje čuvati one privilegije koje je lokalno pučanstvo do tada uživalo. Njihovim ukidanjem počinje proces islamizacije. Lokalno stanovništvo ili prelazi na islam ili bježi dalje na sjever. Oni koji nisu to učinili padaju u podčinjen položaj.

Na mjesto odseljenog lokalnog stanovništva doseljavaju se muslimani iz udaljenijih krajeva. Istovremeno, pomicanjem granice u Valjevu su stvoreni svi uvjeti za ponovni procvat trgovine, a time i za daljnji razvoj grada. Izvanredno slikovitu predodžbu ubrzanog razvoja i islamizacije koja ga prati pružaju nam turski popisi iz 16. stoljeća. Na samom početku toga procesa, 1528. godine u Valjevu ima ukupno oko 600 stanovnika, od čega su dvije trećine kršćani. Samo tri desetljeća kasnije, 1560. godine, broj stanovnika povećao se za tri i pol puta (oko 2060), ali u stvari, povećao se samo broj muslimana, dok je broj kršćana smanjen, tako da je sada njihov odnos 6 prema 1 u korist muslimana (1528. godine je u Valjevu bilo 71 kršćanska i 27 muslimanskih kuća, a sada je broj kršćanskih kuća spao na 51, dok se broj muslimanskih popeo na 293).Ovaj proces islamizacije nastavljen je i u sljedećem stoljeću, tako da nekadašnje kršćansko trgovište postaje prava orijentalna kasaba. Takvu je sliku o njemu početkom 17. veka ostavio i poznati francuski diplomata i putopisac Louis Gedeon, napisavši da je Valjevo: “mnogoljudno i prostrano mjesto, ugodno zbog velikog broja vrtova”. Sličnu sliku orijentalnog naselja je 1660. godine ostavio i čuveni turski putopisac Evlija Čelebija spominjući postojanje desetak džamija, jedne turske kupelji i većeg broja kuća okruženih vrtovima i baščama. U to se vrijeme Valjevo za dva i pol puta povećalo u odnosu na stanje sto godina ranije. Sada u njemu postoji 870 kuća s oko 5200 stanovnika. Uz to Čelebija je zabilježio da se Valjevo nalazi u dolini, da zauzima obe obale rijeke Kolubare koja ga dijeli na dva dijela. Na jednoj je obali takozvana čaršija, poslovni dio grada, s radnjama i dućanima, dok se s druge strane rijeke nalazi stambeni dio. Po svemu sudeći Valjevo se tada nalazilo upravo na onom mjestu gde je danas njegova najuža jezgra, zauzimajući kao i danas obje obale rijeke. Međutim, realno je pretpostaviti da je u nešto ranijem razdoblju, prije Čelebijine posjete, kad je u varoši bilo manje kućanstava, cjelokupan njegov sadržaj bio smješten samo na jednoj obali.

Kao što je pomicanje granice dalje od Valjeva izazvalo njegov brz razvoj, tako će i ponovno približavanje granice, prouzročeno slabljenjem Turske i jačanjem Habzburške monarhije, izazvati nazadak. Velikim Bečkim ratom (1683-1699.) Turska je izgubila velik dio svojih dotadašnjih posjeda i njena granica prema Habzburškom carstvu opet se ustalila samo nekoliko desetaka kilometara sjeverno od Valjeva. Time su stvoreni uvjeti da u svim sljedećim ratovima Valjevo i njegova okolica postanu poprište zaraćenih strana. Tako je i bilo. Poslije rata koji se završio 1719. godine Valjevo se čak privremeno našlo unutar novih granica Austrijskog carstva i ponovo je postalo kršćanska varoš, istina manja, s manje od 200 kućanstava, i zbog toga što je njezin razvoj počeo gotovo od nule. Nakon što je većinsko tursko stanovništvo napustilo Valjevo trebalo ga je naseljavati iz početka. U ispražnjeno mjesto je stiglo novi stanovništvo. To su prije svega bili Srbi, kako civili, tako i vojnici, graničari, jer Valjevo je bilo pogranično mjesto s Turskom, budući da se uzduž planinskih vrhova, samo nekoliko sati hoda od samoga grada sada protezala nova granična crta između dvije stalno neprijateljske države. To je svakako utjecalo da novi razvoj bude znatno sporiji. Uz Srbe se u grad naselio i izvjestan broj njemačkih obitelji. Vojni planovi sačuvani iz tih vremena nedvosmisleno pokazuju da se tadašnje Valjevo prostiralo na obje obale Kolubare, na istom mjestu na kojemu se nalazi i današnja gradska jezgra. Međutim, vremena za duži neometan razvoj nije bilo dovoljno jer je već početkom druge polovice četvrtog desetljeća 18. stoljeća započeo novi rat između Austrije i Turske i na osnovi mira potpisanog 1739. godine Valjevo se ponovo našlo u okvirima Turskoga Carstva. Varoš je opet bila ispražnjena i započeo je njezin novi razvoj, ponovno kao islamske kasabe. Na početku toga razvoja, 1741. godine, zabilježeno je da u Valjevu ima 80 muslimanskih i 11 kršćanskih kućanstava, s ukupno oko 550 stanovnika. Već četiri desetljeća kasnije, 1784. godine, Valjevo se povećalo gotovo pet puta, jer je u njemu tada bilo 400 muslimanskih i 50 kršćanskih kuća (oko 2300 stanovnika). Planovi i opisi grada nastali krajem tog stoljeća prikazuju nam naselje smješteno na mjestu jezgre današnjega grada, na obje obale Kolubare, s tim što je, kao i danas, veći dio naselja bio s lijeve strane rijeke. Moguće je prepoznati i dijelove trasa pojedinih današnjih ulica i putova koji vode iz grada. Međutim, promjene koje uskoro slijede bit će drastične i ovaj put trajne. Upravo u to vrijeme nastala je danas najstarija sačuvana zgrada u Valjevu, Muselimov konak.

Početkom 19. stoljeća počeo je i povijesni proces ubrzane transformacije većeg dijela teritorija Srbije. Počela je Srpska revolucija s Prvim ustankom kao početnom oružanom fazom. Već 1804. godine lokalno srpsko stanovništvo je podiglo pobunu protiv turskih gospodara i uspelo da oslobodi veliki dio Srbije. Na toj oslobođenoj teritoriji je formirana posebna ustanička država. Valjevo je bilo jedno od prvih naselja gradskog tipa koje je oslobođeno. Tada, posle skoro tri i po vijeka, ono ponovo postaje srpski grad u autonomnoj srpskoj državi, ali stalne borbe za očuvanje nezavisnosti i slabo razvijena trgovačko zanatska praksa među srpskim življem onemogućili su brži razvoj ovoga grada.

Srpsko stanovništvo je vjekovima živjelo uglavnom po selima baveći se skoro isključivo poljoprivredom, prepuštajući Turcima one privredne delatnosti zastupljene po gradovima, te nije imalo potrebe da u većem broju naseljava oslobođenu varoš. Zato je 1808. godine zabeleženo da u Valjevu ima samo 200 kuća s oko 1000 stanovnika. Ipak, temelji današnjeg hrišćanskog naselja su baš tada postavljeni. Istina, krajem 1813. godine turska ofanziva je uspela da pokori nezavisnu državu stvorenu u Prvom srpskom ustanku i na kratko, muslimani su opet zagospodarili Srbijom i Valjevom, ali 1815. godine je počeo Drugi srpski ustanak. Posle samo nekoliko meseci borbi ustanak je završen pregovorima kroz koje je Srbija dobila ograničenu autonomiju koja će u narednim decenijama, korak po korak, biti proširivana do potpune nezavisnosti. Iako, zvanično, i dalje u okvirima turske imperije, ona kršćanska varoš, stvorena tijekom Prvog srpskog ustanka, i dalje postoji. Istina u Valjevu je i dalje bilo Turaka, ali njihov broj je bivao sve manji. Tako je zabilježeno da 1826. godine u samom Valjevu ima oko 150 hrišćanskih i jedva 30 muslimanskih kuća. Većina muslimana je napustila svoja imanja i preselila se u druge gradove koji su imali tvrđave, budući da su se tu osjećali sigurniji. Ali ni ono malobrojno muslimansko stanovništvo nije dugo ostalo. Početkom tridesetih godina, knez Miloš Obrenović je s turskim državnim organima postigao dogovor o povećanju autonomije. Na osnovu njega svi oni Turci koji su napustili svoju imovinu po Valjevu i drugim sličnim mestima za nju su dobili pravične naknade, dok Turci koji su u tim mjestima ostali i dalje da žive, obavezali su se da svoju imovinu prodaju i da se nastane, ili samo u gradovima s tvrđavama, ili van Srbije. Tako i Valjevo ponovo postaje isključivo hrišćansko mesto. Međutim od 1815. do 1830. godine odliv turskog življa iz grada je bio daleko veći nego priliv novoga hrišćanskog stanovništva. Malobrojni kršćani koji su dolazili bili su uglavnom zanatlije i trgovci i stoga su se naseljavali samo u onom dijelu grada gde je bila čaršija, kao svojevrsna privredna četvrt, znači, na desnoj obali Kolubare. Tako su, upravo u to vrijeme, na mjestu gdje se i ranije nalazila valjevska čaršija, postavljeni temelji današnjeg Tešnjara, starog, sada rekonstruiranog i revitaliziranog trgovačkog i zanatskog dijela nekadašnjeg Valjeva. Istovremeno, suprotna, lijeva obala ove rijeke, na kojoj se ranije nalazio onaj veći, stambeni deo naselja, ostaje pusta. One zelene površine koje su okruživale muslimanske kuće na lijevoj obali, novopridošlo stanovništvo naseljeno s druge strane rijeke pretvara u svoje pašnjake, vrtove i njive. Međutim, upravo s te strane nalazio se onaj prostraniji dio valjevske kotline koji je pružao veće perspektive za budući razvoj naselja. Upravo iz tih razloga je već 1832. godine knez Miloš Obrenović naredio da se s te strane podigne nova valjevska crkva. Knez je znao da je crkva centar urbanog života u Srbiji i da će ubrzo oko nje početi i s te strane da niču i nove kuće. Ali, da taj razvoj novog dijela Valjeva ne bi bio stihijski knez Miloš je već slijedeće 1833. godine, dok crkva još nije ni počela da se gradi, poslao u Valjevo inžinjera koji je na pustoj ledini trasirao buduće ulice duž kojih varoš treba da se širi. Naravno, sve to je dalo veliki podstrek daljem razvoju naselja. Na početku toga procesa, 1839. godine varoš koju su Turci napustili, a novi stanovnici nisu došli na njihovo mesto, imala je 873 stanovnika, ali, samo dve decenije kasnije, pošto je širenje naselja na drugu obalu uzelo maha, 1862. u Valjevu je registrovano dva i po puta više ljudi, 2150. Ovakvo povećanje stanovništva je prevazišlo mogućnosti koje su u popunjavanju prostora nudile one 1833. godine trasirane ulice. Zato je 1855. godine izrađen novi plan razvoja modernog, ortogonalnog Valjeva u kome se ulice seku pod pravim uglom. On je rađen s perspektivama dugoročnog razvoja grada i zato one ulice koje su tada predviđene i danas postoje predstavljajući najuže gradsko jezgro današnjeg Valjeva.

Velovi vekovnog zaborava skrivaju podatke o naseljenosti Valjeva u prvim stolećima njegovog postojanja. Najstariji podaci o njegovoj naseljenosti su datirani u 1528. godinu, u vrijeme kada je značaj nekadašnjeg velikog srednjevjekovnog trgovačkog centra u velikoj mjeri opao.

Ulice i građevine koje su sredinom 19. stoljeća postojale samo na planu, krajem vijeka postaju stvarnost Zato je 1855. godine izrađen novi plan razvoja modernog, ortogonalnog Valjeva u kome se ulice seku pod pravim uglom. On je rađen s perspektivama dugoročnog razvoja grada i zato one ulice koje su tada predviđene i danas postoje predstavljajući najuže gradsko jezgro današnjeg Valjeva.

Izrada ovog plana dugoročnog razvoja grada predstavljala je važan impuls za ubrzanu modernizaciju i europeizaciju dojučerašnje orijentalne varoši. Valjevo doživljava brz razvoj i broj stanovnika se višestruko povećava. Pored povećanja broja stanovnika napredak u drugoj polovini 19. vijeka je vidljiv i na drugim planovima. U doskora isključivo zanatskom naselju se otvaraju i prvi industrijski pogoni, stiže železnička pruga, električna energija, otvara se Gimnazija, prikazuju se prve kazališne predstave...

20. vijek je vijek daljeg ubrzanog razvoja naselja, kada Valjevo postaje važan industrijski, ali i kulturni centar. Ali, novo stoljeće je Valjevu donijelo i burne povjesne trenutke. Tijekom Prvog svjetskog rata u neposrednoj okolini Valjeva je vođena čuvena Kolubarska bitka, a sam grad se pretvorio u jednu ogromnu bolnicu u kojoj su ležali ranjenici kao i oboljeli od velike epidemije tifusa. Užasna razaranja grad je doživio i u Drugom svjetskom ratu, ali i na samom kraju 20. vijeka, kada je u više navrata bio na meti NATO avijacije.

Ок

Ако си ти ауор, баем мало среди текст --Јован Вуковић (р) 17:28, 24. јун 2007. (CEST)[одговори]


Ево, ја ћу да средим текст са хр. вики, само да завршим Уметност. Стављам га на списак мог летњег сређивања.--Maduixa kaži 14:04, 25. јун 2007. (CEST)[одговори]

Ево ја почех....

Ја почех, ал ми се чини да треба наћи још података. Овде се углавном говори о историји Ваљева.

Ево овде остатак хрватског текста пребачен у ћирилицу.

Као што је помицање границе даље од Ваљева изазвало његов брз развој, тако ће и поновно приближавање границе, проузрочено слабљењем Турске и јачањем Хабзбуршке монархије, изазвати назадак. Великим Бечким ратом (1683-1699.) Турска је изгубила велик дио својих дотадашњих посједа и њена граница према Хабзбуршком царству опет се усталила само неколико десетака километара сјеверно од Ваљева. Тиме су створени увјети да у свим сљедећим ратовима Ваљево и његова околица постану поприште зараћених страна. Тако је и било. Послије рата који се завршио 1719. године Ваљево се чак привремено нашло унутар нових граница Аустријског царства и поново је постало кршћанска варош, истина мања, с мање од 200 кућанстава, и због тога што је њезин развој почео готово од нуле. Након што је већинско турско становништво напустило Ваљево требало га је насељавати из почетка. У испражњено мјесто је стигло нови становништво. То су прије свега били Срби, како цивили, тако и војници, граничари, јер Ваљево је било погранично мјесто с Турском, будући да се уздуж планинских врхова, само неколико сати хода од самога града сада протезала нова гранична црта између двије стално непријатељске државе. То је свакако утјецало да нови развој буде знатно спорији. Уз Србе се у град населио и извјестан број њемачких обитељи. Војни планови сачувани из тих времена недвосмислено показују да се тадашње Ваљево простирало на обје обале Колубаре, на истом мјесту на којему се налази и данашња градска језгра. Међутим, времена за дужи неометан развој није било довољно јер је већ почетком друге половице четвртог десетљећа 18. стољећа започео нови рат између Аустрије и Турске и на основи мира потписаног 1739. године Ваљево се поново нашло у оквирима Турскога Царства. Варош је опет била испражњена и започео је њезин нови развој, поновно као исламске касабе. На почетку тога развоја, 1741. године, забиљежено је да у Ваљеву има 80 муслиманских и 11 кршћанских кућанстава, с укупно око 550 становника. Већ четири десетљећа касније, 1784. године, Ваљево се повећало готово пет пута, јер је у њему тада било 400 муслиманских и 50 кршћанских кућа (око 2300 становника). Планови и описи града настали крајем тог стољећа приказују нам насеље смјештено на мјесту језгре данашњега града, на обје обале Колубаре, с тим што је, као и данас, већи дио насеља био с лијеве стране ријеке. Могуће је препознати и дијелове траса појединих данашњих улица и путова који воде из града. Међутим, промјене које ускоро слиједе бит ће драстичне и овај пут трајне. Управо у то вријеме настала је данас најстарија сачувана зграда у Ваљеву, Муселимов конак.

Почетком 19. стољећа почео је и повијесни процес убрзане трансформације већег дијела територија Србије. Почела је Српска револуција с Првим устанком као почетном оружаном фазом. Већ 1804. године локално српско становништво је подигло побуну против турских господара и успело да ослободи велики дио Србије. На тој ослобођеној територији је формирана посебна устаничка држава. Ваљево је било једно од првих насеља градског типа које је ослобођено. Тада, после скоро три и по вијека, оно поново постаје српски град у аутономној српској држави, али сталне борбе за очување независности и слабо развијена трговачко занатска пракса међу српским живљем онемогућили су бржи развој овога града.

Српско становништво је вјековима живјело углавном по селима бавећи се скоро искључиво пољопривредом, препуштајући Турцима оне привредне делатности заступљене по градовима, те није имало потребе да у већем броју насељава ослобођену варош. Зато је 1808. године забележено да у Ваљеву има само 200 кућа с око 1000 становника. Ипак, темељи данашњег хришћанског насеља су баш тада постављени. Истина, крајем 1813. године турска офанзива је успела да покори независну државу створену у Првом српском устанку и на кратко, муслимани су опет загосподарили Србијом и Ваљевом, али 1815. године је почео Други српски устанак. После само неколико месеци борби устанак је завршен преговорима кроз које је Србија добила ограничену аутономију која ће у наредним деценијама, корак по корак, бити проширивана до потпуне независности. Иако, званично, и даље у оквирима турске империје, она кршћанска варош, створена тијеком Првог српског устанка, и даље постоји. Истина у Ваљеву је и даље било Турака, али њихов број је бивао све мањи. Тако је забиљежено да 1826. године у самом Ваљеву има око 150 хришћанских и једва 30 муслиманских кућа. Већина муслимана је напустила своја имања и преселила се у друге градове који су имали тврђаве, будући да су се ту осјећали сигурнији. Али ни оно малобројно муслиманско становништво није дуго остало. Почетком тридесетих година, кнез Милош Обреновић је с турским државним органима постигао договор о повећању аутономије. На основу њега сви они Турци који су напустили своју имовину по Ваљеву и другим сличним местима за њу су добили правичне накнаде, док Турци који су у тим мјестима остали и даље да живе, обавезали су се да своју имовину продају и да се настане, или само у градовима с тврђавама, или ван Србије. Тако и Ваљево поново постаје искључиво хришћанско место. Међутим од 1815. до 1830. године одлив турског живља из града је био далеко већи него прилив новога хришћанског становништва. Малобројни кршћани који су долазили били су углавном занатлије и трговци и стога су се насељавали само у оном дијелу града где је била чаршија, као својеврсна привредна четврт, значи, на десној обали Колубаре. Тако су, управо у то вријеме, на мјесту гдје се и раније налазила ваљевска чаршија, постављени темељи данашњег Тешњара, старог, сада реконструираног и ревитализираног трговачког и занатског дијела некадашњег Ваљева. Истовремено, супротна, лијева обала ове ријеке, на којој се раније налазио онај већи, стамбени део насеља, остаје пуста. Оне зелене површине које су окруживале муслиманске куће на лијевој обали, новопридошло становништво насељено с друге стране ријеке претвара у своје пашњаке, вртове и њиве. Међутим, управо с те стране налазио се онај пространији дио ваљевске котлине који је пружао веће перспективе за будући развој насеља. Управо из тих разлога је већ 1832. године кнез Милош Обреновић наредио да се с те стране подигне нова ваљевска црква. Кнез је знао да је црква центар урбаног живота у Србији и да ће убрзо око ње почети и с те стране да ничу и нове куће. Али, да тај развој новог дијела Ваљева не би био стихијски кнез Милош је већ слиједеће 1833. године, док црква још није ни почела да се гради, послао у Ваљево инжињера који је на пустој ледини трасирао будуће улице дуж којих варош треба да се шири. Наравно, све то је дало велики подстрек даљем развоју насеља. На почетку тога процеса, 1839. године варош коју су Турци напустили, а нови становници нису дошли на њихово место, имала је 873 становника, али, само две деценије касније, пошто је ширење насеља на другу обалу узело маха, 1862. у Ваљеву је регистровано два и по пута више људи, 2150. Овакво повећање становништва је превазишло могућности које су у попуњавању простора нудиле оне 1833. године трасиране улице. Зато је 1855. године израђен нови план развоја модерног, ортогоналног Ваљева у коме се улице секу под правим углом. Он је рађен с перспективама дугорочног развоја града и зато оне улице које су тада предвиђене и данас постоје представљајући најуже градско језгро данашњег Ваљева.

Велови вековног заборава скривају податке о насељености Ваљева у првим столећима његовог постојања. Најстарији подаци о његовој насељености су датирани у 1528. годину, у вријеме када је значај некадашњег великог средњевјековног трговачког центра у великој мјери опао.

Улице и грађевине које су средином 19. стољећа постојале само на плану, крајем вијека постају стварност Зато је 1855. године израђен нови план развоја модерног, ортогоналног Ваљева у коме се улице секу под правим углом. Он је рађен с перспективама дугорочног развоја града и зато оне улице које су тада предвиђене и данас постоје представљајући најуже градско језгро данашњег Ваљева.

Израда овог плана дугорочног развоја града представљала је важан импулс за убрзану модернизацију и еуропеизацију дојучерашње оријенталне вароши. Ваљево доживљава брз развој и број становника се вишеструко повећава. Поред повећања броја становника напредак у другој половини 19. вијека је видљив и на другим плановима. У доскора искључиво занатском насељу се отварају и први индустријски погони, стиже железничка пруга, електрична енергија, отвара се Гимназија, приказују се прве казалишне представе.

20. вијек је вијек даљег убрзаног развоја насеља, када Ваљево постаје важан индустријски, али и културни центар. Али, ново стољеће је Ваљеву донијело и бурне повјесне тренутке. Тијеком Првог свјетског рата у непосредној околини Ваљева је вођена чувена Колубарска битка, а сам град се претворио у једну огромну болницу у којој су лежали рањеници као и обољели од велике епидемије тифуса. Ужасна разарања град је доживио и у Другом свјетском рату, али и на самом крају 20. вијека, када је у више наврата био на мети НАТО авијације.

--Maduixa kaži 19:26, 27. јун 2007. (CEST)[одговори]

Први поднаслов

Јел постоје неке кутијице за градове у Србији? Да не буде овако разбацано...

Ја сам нешто размишљала, ја бих од овог хр. текста направила посебан чланак Историја Ваљева. Много је велики да би стајао овде. Ѕаправо, цео текст говори о историји града, и ни о чему другом.

--Maduixa kaži 13:31, 29. јун 2007. (CEST)[одговори]

Слажем се. На главном чланку оставити само основно (да заузима пола слике отприлике), а остало у посебан чланак, саћу ја да додам табелу --Јован Вуковић (р) 13:33, 29. јун 2007. (CEST)[одговори]

А да додамо одељак познате личности?--Vojvoda 14:47, 29. јун 2007. (CEST)[одговори]


Naravno. Valjevo ih barem ima--Maduixa kaži 14:53, 29. јун 2007. (CEST)[одговори]


Према важећим прописима Ваљево нема статус града--Drazetad 16:20, 29. јун 2007. (CEST)[одговори]


Па шта је онда? Село?--Maduixa kaži 16:22, 29. јун 2007. (CEST)[одговори]

То ћеш морати питати у Скупштини Србије. Србија званично има само 5-6 градова, а Ваљево није међу њима. Није био ни у предлогу предходне владе за нову територијалну организацију (није био предложен за доделу статуса града) из децембра 2006. Нова влада је повукла тај предлог из процедуре, а нови није донела,(а кад ће незна се). Званично је градско несеље и центар општине Ваљево. То би писац текста Бокива требао да зна пошто је у неком ранијем разговору рекао да је радио (или учествовао у раду) сајта општина Ваљево--Drazetad 16:40, 29. јун 2007. (CEST)[одговори]

Ta politika je potpuno bezveze. U pravu ste, imamo ovde mali problem. Ima Valjevo opstina, i Vaqevo naselje, o kome mi ovde pricamo. Opstina Valjevo podrazumeva vise naselja - (Ваљево, Дивци, Дивчибаре, Лесковице, Поћута, Ваљевска Каменица, Бранковина). To sam prekopirala sa ovog sajta. Vrlo korisno mesto, ima dosta konkretnih podataka.

Postavlja se sada pitanje, hocemo li pisati o opstini Valjevo ili o naselju Valjevo?--Maduixa kaži 16:43, 29. јун 2007. (CEST)[одговори]

Сајт се позива на податке Завода за статистику Србије и стању после пописа 2001 и у тексту

помиње град Ваљево. На сајту Завода пише да су од свих наведених насеља само Ваљево и Дивчибаре градска насеља, друга су сврстали у остала насеља. Јесте чудно. Али због тога постоји грешка и у нашем тексту Србија, затим у Списку градова Србије и у шаблону Градови Србије јер их је тамо наведено преко 100. Неко је сва градска насеља сврстао у градове што није исто.--Drazetad 16:57, 29. јун 2007. (CEST)[одговори]


Joj ne znam. Vec je bilo neodredjenosti i netacnih i neutvrdjenih podataka na clanku Srbija bas u tom delu, i na kraju niko nista nije uradio. Meni licno, ta podela na gradsko naselje i grad je totalno bezveze, i ja to nista ne kapiram, ali bi ipak trebalo voditi racuna i pisati tacne podatke. ako neko mesto nema status grada, ne mozemo ga zvati gradom. Inace, smesno mi je da u Srbiji postoji samo cetiri grada. To je da padnes sa stolice od smeha (ili od muke, neodlucna sam...)--Maduixa kaži 18:26, 29. јун 2007. (CEST)[одговори]


Слике

Овде се налази доста слика, само ја не знам шта је шта тако д ане шаљем. Ако неко зна шта су ове слике нека пошаље, дозволу имамо. Ја сам послао само ову једну Слика:Ваљево ноћу.jpg. Ту можете видети и лиценцу кад кликнете на уреди --Јован Вуковић (р) 16:21, 29. јун 2007. (CEST)[одговори]

Хм, има пар слика које ја знам шта је остало је природа око Ваљева. Јел могу да стави фСтеву Филиповића?--Maduixa kaži 16:23, 29. јун 2007. (CEST)[одговори]

Ако хоћеш пошаљи све. Мислим не смета, а имамо дозволу :). Ја их нисам слао јер не знам који наслов да ставим --Јован Вуковић (р) 16:29, 29. јун 2007. (CEST)[одговори]

Jeli, ovaj tekst u istoriju koji si ubacio, odakle je?--Maduixa kaži 16:35, 29. јун 2007. (CEST)[одговори]

Прерађена верзија са чланка Историја Ваљева, пре него што је обрисано :). Доста је измењено тако да више није кршење ауторског права. Мислим скратио сам 5 пута, а и изменио доста реченица . Одо` сад` да средим нешто по кући. Врнућу се вамо вечерас --Јован Вуковић (р) 16:39, 29. јун 2007. (CEST)[одговори]

Vidim ja zvuci mi tekst.... OK. Aj javi odmah cim dobijes dozvole od zvanicnog sajta. --Maduixa kaži 16:45, 29. јун 2007. (CEST)[одговори]

Podela i tabela

Dodala sam naslove prema clanku Banja Luka, cisto da imamo neki orijentir, i ne mora da znaci da svi ti naslovi moraju da ostanu - mogu da se dodaju ili ukinu. Elem, takodje sam zamolila korisnika Bokivu da nam KONSTRUKTIVNO pomogne u izradi clanka posto je korisnik iz Valjeva. Nadam se da ce prihvatiti moj poziv.

Jocko, meni se vise svidja tabela koja stoji u Banjaluci. Ima mesto i za sliku a i lepsa je. Aj ako dodjes pre mene, zameni, a ako ne, zamenicu ja popodne. --Maduixa kaži 10:58, 30. јун 2007. (CEST)[одговори]

Налепница

Зашто стоји налепница радови у току ако је реч о заједничком сређивању?--Vojvoda 16:53, 30. јун 2007. (CEST)[одговори]


Да би се знало да је чланак у процесу сређивања. Налепница није добро формулисана, треба да стоји као и на другим википедијама, један или више корисника раде на овом чланку, уместо само један корисник ради на овом чланку. Ти и ја смо радили заједно на Борби за независност ЛА, па смо исто имали налепницу. Него... Каке то везе има? Ош ли ти да припомогнеш овде, ил ћеш само да запиткујеш?--Maduixa kaži 16:56, 30. јун 2007. (CEST)[одговори]


Па помоћи ћу, зато сам се и пријавио.--Vojvoda 13:26, 1. јул 2007. (CEST)[одговори]


Pa aajde, kad ces da pocnes sa pomaganjem?--Maduixa kaži 13:27, 1. јул 2007. (CEST)[одговори]

Мапа

Може ли ова мапа да буде мало мања?--Maduixa kaži 12:13, 2. јул 2007. (CEST)[одговори]

Вероватно може, али ја бих је оставио овакву, знам да се са немачком мапом дешава да се поремети полоај града када се смањи. На ФФ све нормално ради, али ИЕ нешто багује --Јован Вуковић (р) 16:58, 2. јул 2007. (CEST)[одговори]

Ти подаци су јавни, само треба прекопати мало по званичном сајту. Требало је да то урадим пре него што сам налепила нову табелу ал ајд... Лењивац сам, признајем--Maduixa kaži 12:17, 2. јул 2007. (CEST)[одговори]

Општина или град?

Да видимо, треба да се одлучимо хоћемо ли писати у овом чланку о општини Ваљево или насељеном месту Ваљево. Имамо приступ подацима општине Ваљево, тј, председник општине је Томић, имам површину општине, и сви подаци су општински. Ја предлажем да се пише о општини уопште, са поменом самог насељеног места, јер је и на презентацији општине то тако представљено, и чини се да насељено место иде нераздвојно са самом општином.--Maduixa kaži 12:47, 2. јул 2007. (CEST)[одговори]

Ево одговорио сам ти на стр. а разгово, али још једном да кажем овде, да знају и остали. Пишемо о граду Ваљеву, општина Ваљево има посебан чланак --Јован Вуковић (р) 17:01, 2. јул 2007. (CEST)[одговори]

Свиђа ми се како сада изгледа чланак

Кад завршите ово, можете прећи на ниш -- Bojan  Razgovor  13:11, 2. јул 2007. (CEST)[одговори]


А шта фали Нишу? Није обележен да му треба сређивање...--Maduixa kaži 13:20, 2. јул 2007. (CEST)[одговори]

Kratak je, a treći (ili drugi) najveći grad je u Srbiji. -- Bojan  Razgovor  13:36, 2. јул 2007. (CEST)[одговори]

А леле батко. Да ниси ти из Ниш с` порекло. Е па чек` мало, придружи се и ти, ми да рмбамо с` ови градови, а ти да уживаш. Неће да може . --Јован Вуковић (р) 17:00, 2. јул 2007. (CEST)[одговори]

Географија

Па оно је могло и да остане. Прича о оближњим туристичким одредиштима, о венцу ппланина око града... Шта знам мени не смета оно --Јован Вуковић (р) 17:16, 2. јул 2007. (CEST)[одговори]

Evo grb u boji... Pa ako treba da se promeni ... Da se promeni, a ako ne... neka ga tu... [[slika:Grb Valjevo.jpg|80px]]--Nikostrat 01:45, 1. децембар 2007. (CET)[одговори]


Mislite da bi trebalo da se stavi na ovu stranicu grb koji nije bas grb valjeva? izbor obelezja grada je i dalje u toku, a ovaj koji je postavljen ovde je jedan od ponudjenih resenja... Freelance (разговор) 01:08, 4. јун 2009. (CEST)[одговори]

Роми

Број Рома 500? Дајте људи прошетајте Ваљевом - учиниће вам се да су Роми у већини :) Јел ово нека грешка или? Родољуб 22:09, 28. децембар 2007. (CET)[одговори]

По икс-ти пут, ово су званични подаци Републичког завода за статистику. Ако се не слажете са њиховом методологијом, можете разговарати са њима :) Ми само преносимо објављене чињенице, а не вршимо оригинална истраживања. Дакле, иако је та конкретна бројка у супротности са реалношћу, можда су извесни Роми одбили да се изјасне или су се изјаснили као припадници неке друге етничке/националне групе. А ми ту ништа не можемо. --ФилиП 22:19, 28. децембар 2007. (CET)[одговори]


Град или Општина

Која је разлика између града и општине,шта ће вам дупле стране од сваког места које је у исто време град и насељено место,Ваљево је град у целини непостоје додатне општине као у Београду и Нишу нпр.? --Boksi (разговор) 16:15, 5. април 2009. (CEST)[одговори]

Uf. Članak o Gradu Valjevu je ono što je nekada bila Opština Valjevo. Sam članak Vlajevo bi trebalo da je članak o Valjevu u užem smislu. -- Bojan  Razgovor  16:21, 5. април 2009. (CEST)[одговори]

Drugim rečima nisam ništa, pametno rekao. I mene buni ovo sve. -- Bojan  Razgovor  16:28, 5. април 2009. (CEST)[одговори]

Ko je duzan onda da spoji ova 2 clanka u jedan da ja ne bi to radio koji administrator? --Boksi (разговор) 14:04, 12. април 2009. (CEST)[одговори]

Čekaj, ajde da vidimo šta drugi imaju da kažu. Ja sam blago protiv spajanja članaka. -- Bojan  Razgovor  14:19, 16. април 2009. (CEST)[одговори]

Шта год да се уради,треба исти принципи применити свуда,ради једнобразности чланака.Лично,мислим да треба да буду одвојени чланци о насељима и општинама/градовима. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 19:01, 16. април 2009. (CEST)[одговори]

Opština i Grad nije isto.Opština se sastoji od mesnih zajednica,seoskih i gradskih koje čine opštinu.A Grad se sastoji od opština ili naseljenih mesta koja se organizuju u mesne zajednice,znači Grad je veća zajednica od opštine,trenutno Valjevo se sastoji od naseljenih mesta u okviru grada i seoskih naselja,ali postoje predlozi da se organizuju bar 3 opštine za sad:Stari grad,Novo Valjevo i Divčibare.I Bombarder Valjevo nije opština više već grad prema tome glupo je imati 2 članka o istom mestu bilo kog grada u Srbiji.--Boksi (разговор) 19:08, 20. април 2009. (CEST)[одговори]

И да и не.Неки Градови у Србији се састоје од неколико градских општина,неки не.Нигде нисам рекао да је Ваљево општина,већ сам рекао да исти принцип,за који год да се направи договор,треба применити за све Градове и општине у Србији.Град Ваљево обухвата већи простор,у површинском смислу, од самог градског насеља Ваљева тј. града у класичном смислу те речи и мој ЛИЧНИ став је да те две ствари треба не би требало спајати. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 14:35, 24. април 2009. (CEST)[одговори]

Valjevska gimnazija

Izvinjavam se sto nisam pitao pre nego sto sam u deo gde pise o skolama dodao vezu ka Valjevskoj gimnaziji... Jel ok? Freelance (разговор) 01:04, 4. јун 2009. (CEST)[одговори]

Шаблон

Мислим да Шаблон:Град у Србији треба прерадити у делу који означава покрајине, јер испада да је централна Србија покрајина што није тачно. Можда би тај део требало заменити са географском области, што би у овом случају била Подгорина или статистички регион — Шумадија и Западна Србија. У сваком случају покрајина није.--Drazetad (разговор) 07:50, 28. април 2012. (CEST)[одговори]