Разговор:Гладијатор

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Груба грешка[уреди извор]

Следећи напис је преузет са хрватске Википедије. Иначе је сто посто тачан.

Otkriće okapija

Ovu rijetku životinju, koja predstavlja primjerak od neprocjenjive vrijednosti za svaki zoološki vrt u svijetu, otkrio je britanski istraživač Henry Livingstone na osnovi priča koje je čuo od pigmeja. Priča o neobičnoj životinji zainteresirala je i tadašnjeg guvernera Ugande, Johnstona koji je 1900. godine organizirao ekspediciju sa zadatkom da je otkrije. Članovi ekspedicije nisu uspjeli uhvatiti "tajanstvenu životinju sličnu konju" ali su od pigmeja dobili prvi dokaz o njenom postojanju: dva komada kože koje su poslali Kraljevskom zoološkom društvu u Londonu. Godinu dana kasnije dobili su nekoliko cijelih koža i jednu lubanju. Ovo je zoolozima i paleontolozima omogućilo da svrstaju životinju pod imenom okapi (Okapia johnstoni). Mada po obliku tijela podsjeća na konja, okapi nije njegov srodnik nego pripada porodici žirafa. Okapi predstavlja svojevrsni živi fosil koji je vjekovima ostao izoliran u prašumama Zaira. Godinama su ekspedicije iz različitih zemalja pokušavale uhvatiti živog okapija. Amerikanci su uspjeli uhvatiti dva ali su obje životinje uginule čim su napustile afričko tlo. Prvi su Belgijanci 1918. godine uspjeli prenijeti u Europu živog okapija. Životinja je smještena u zoološki vrt u Antverpenu.

Дакле, окапи је један од последњих великих сисара који је откривен, тек на почетку 20. века. Како су онда Римљани могли да знају за ту животињу и да је користе за борбе у арени?!

Ево шта пише у овом чланку:

Венаторес су били специјално обучени ловци на звери, а спектакл лова у ком су учествовали звао се венатионес (лат. venationes). У овим спектаклима је убијано на стотине животиња дневно. Испрва су то биле егзотичне и крволочне животиње, као што су лавови, тигрови, леопарди, медведи, носорози, нилски коњи хијене и др. међутим, како су те животиње постајале све скупље, онда су се уводили и биљоједи, као на пример, окапи, жирафе, дивљи коњи, бикови, јелени, дивокозе, итд[21].

Због великог броја грешака којима овај чланак обилује, а о којима је раније било доста речи, предлажем да се истом одузме статус сјајног чланка! Бар сјајни чланци морају бити без очигледних грешака.


Ja ne bih toliko verovao hrvatskoj vikipediji. Okapiji su bili poznati jos u starom Egiptu, koji je bio pod rimskom vlascu. Ako su dovodili slonove i divlje macke iz Afrike da se bore u arenama, ne vidim zasto ne bi mogli i okapije?

Uostalom pogledajte englesku vikipediju, i videcete:

The okapi was known to the ancient Egyptians; shortly after its discovery by Europeans, an ancient carved image of the animal was discovered in Egypt.[1] For years, Europeans in Africa had heard of an animal that they came to call the 'African unicorn'.

U referenci koja se navodi i koja govori o navodnom "otkricu" okapija s pocetka 20. veka, kaze:

Shortly after its discovery by Europeans, an ancient carved image of the animal was discovered in Egypt, which proved that the okapi was known to the ancient Egyptians.

Dakle, ako nije nesto bilo poznato hriscanskoj Zapadnoj Evropi, to ne znaci da nije postojalo ili da nije bilo poznato na nekom drugom kontinentu ili u nekom drugom vremenu kad su vladali neki drugi bogovi. Ja bih pre rekao da je Livingstonova rabota bila pre ponovno otkrice nego pravo otkrice.... --LazaKamikaza (разговор) 22:39, 9. децембар 2008. (CET)

Моје замерке[уреди извор]

Први амфитеатар је изградио магистрат Гај Ескрабоније Курије, средином 1. века. Грађевина је била направљена од дрвета и састојала се од два полуовална покретна дела која су се окретала након драмске представе и мењала позоришну сцену за гладијаторску арену. Идеја је наишла на опште одобравање те је већ 29. п. н. е. за време Августа, саграђен други, постојанији амфитеатар који је био делимично од камена.

Pretpostavljam da treba 1. veka pne.

Žao mi je što se ne piše malo više o pomorskim gladijatorskim bitkama. -- Bojan  Razgovor  17:39, 30. март 2008. (CEST)

Грешке на први поглед[уреди извор]

Ave Caesar, morituri te salutant, на енглеској википедији се помиње да је овај израз забележен само једном и да није био у сталној употреби.

На једном месту се помињу нилски коњи у Намибији. Одаклегод да су доспели до Рима (вероватно из Египта), сигурно нису из Намибије, па претпостављам да је до ове замене дошло у преводу. Моја претпоставка је: НУБИЈА. —Јакша (разговор) 11:40, 11. април 2008. (CEST)

ОК. -- Bojan  Razgovor  14:40, 11. април 2008. (CEST)

Моје симболично знање немачкога:

Nach weit verbreiteter Auffassung begannen während der römischen Kaiserzeit die Gladiatorenspiele mit dem Gruß an den Caesar:

   „morituri te salutant” – die Todgeweihten grüßen dich.

Überliefert ist dieser Gruß nur für eine einzige Gegebenheit. Dabei handelte es sich um eine von Kaiser Claudius inszenierte Seeschlacht (Naumachie) und nicht um einen Gladiatorenkampf. - Дакле коришћено је у једној наумахији за време цара Клаудија и никад више, ни у једној гладијаторској борби. -- Bojan  Razgovor  09:57, 12. април 2008. (CEST)

Možda se ipak radi o Numidiji. Nubija je previše daleko i nije bila pod vlašću Rimljana. Numidija je tu odmah levo od Sicilije, a Hanibal je vodio slonove iz Numidije. -- Bojan  Razgovor  16:31, 22. мај 2008. (CEST)

Ignore, radi se o nilskim konjima. -- Bojan  Razgovor  16:34, 22. мај 2008. (CEST)

Кандидат за скидање са списка сјајних чланака на расправи[уреди извор]

Чланак је у вријеме избора за статус сјајног (2007) вјероватно испуњавао тадашње захтјеве, али би по мом мишљењу сада тешко могао стећи и статус доброг. Стога, покрећем расправу о скидању статуса сјајног чланка.

Расправа траје 7 дана. — Ранко   Нико лић   22:37, 2. јануар 2020. (CET)

Коментари

 Коментар: Мислим да није поента скинути статус сваком чланку из 2006. или 2007. године. Просто, можда су се сад критеријуми променили, али чланак није толико неквалитетан и лош да му се скида статус. Можда би било боље побољшати га, пре него скидати статус. Нисам за то да се људима који су радили пре десет година и више на овај начин девалвира рад и труд који су уложили у изради чланка. Како би се осећали други да им за 10 година скидају статусе на чланку који у овом тренутку испуњава критеријуме? Верујем да би неки компромис довео до решења, а организовање неке акције у сређивању сјајних и добрих чланака који сада из неког разлога не испуњавају критеријуме, био пун погодак за цео пројекат. Није више поента само ставити чланак за скидање и након недељу, две дана уклонити га у запећак. Треба размислити о овоме, ако има воље и жеље. Боље је осмислити нешто креативније, за напредак пројекта у сваком смислу.--Soundwaweserb (разговор) 22:54, 2. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Генерално проблем и јесте то што су се критеријуми подигли и сад долази до разлике у квалитету. Ако неко жели и има времена могао би да га допуни. Ако тражимо моментално решење, ја сам за пребацивање чланка у категорију добрих. — SimplyFreddie (разговор) 23:51, 2. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Зато би требало наћи неко компромисно решење. Рецимо, ево конкретан предлог, да чланак Гладијатор више не иде на Главну страну док се не среди. Притом да му се не скида статус, а разлог буде подигли смо лествицу квалитета. Јесте похвално што смо подигли лествицу, управо сам ја био иницијатор пре пар година да се расчисти са чланцима који немају ниједну референцу а налазе се у категорији добрих. Међутим, мора се реално све сагледавати, не можемо на овај начин додатно обесхрабривати уреднике. Чланак има референце, и верујте ми да сам ја мало поколобан. Већ сутра може свако како му се ћефне да ставља чланке на скидање статуса. То није поента.--Soundwaweserb (разговор) 23:53, 2. јануар 2020. (CET)

Slažem se sa predlagačem @Ранко Николић:, ovo nije sjajan članak. Ako neko ima želje, neka ga dopuni i da se da rok. Recimo 2 meseca. I nikako d ne ide na glavnu. Ako posle roka niko ništa nije uradio, neka se stavi na glasanje. --ANTI_PRO (разговор) 02:53, 28. јануар 2020. (CET)