Разговор:Горанци/Архива 1

Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор.

Архива 1

Архива 2

Петар Костић Бројанин, свештеник, порота

Рођен у Броду а није Горанац и склоњен је са википедије под насловом знаменити Горанци? Занима ме да ли је нормалан тај који је ово урадио? И да потанко овде објсни зашто. У чланку академије наука о његовом пореклу лепо пише да је из Горе итд. Дакле Србин Горанац? У чему је проблем, ко ово не схвата?! Зашто ово питам? Да ли Црногорац и Србин искључују једно друго, да ли Босанац и Србин искључују једно друго, па и Шумадинац, итд. Горанац је првенствено етоно-географска одредница и без обзира на другачије тумачење и тенденциозне изјаве полуписмених попова и политичара део су српства, те свако ко је пореклом из Брода, да ли је пре исламизације или после је Горанац. Не може бити други Србин у Броду осим Горанац у предисламском добу? Није сигурно дошао из Шумадије или Црне Горе. Ко резуме, разумео је, ко не разуме нека учи историју Горе.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Alormaes (разговор • доприноси) | 20:42, 14. јануар 2017.‎

Горанци и њихов језик

У главном чланку стоји да Горанци говоре Српски језик. Нисам и даље уверен да је ово исправно. Ево примера народног говора Горанацаиз збирке песама на живом народном језику. Да ли је ово Српски, и на основу чега? Мени звучи и изгледа као Македонски:

Наврвеа, кузум Нурке, гурбетчие гурбетчие, кузум Нурке, кавалчани. Иди прашај, бабо море, за Ашима аљ' ми иде, бабо море, Ашим ћаја? Ашим ћаја, Нурке ћерко, ти останау во Кавала, Нурке ћерко, во апсана, ти нарачау, Нурке ћерко, Ашим ћаја да разредиш, Нурке ћерко, ред дукати, да расплетеш голем комар, голем комар, Нурке ћерко, од шест гроша да ђе пратиш, Нурке ћерко, во Кавала, Нурке ћерко, во апсана да го пуштет, Нурке ћерко, Ашим ћаја. Та не слушај, кузум Нурке, бабо шо кажује шо кажује, бабо шо ти вели ајде да се, кузум Нурке, напромениш: да илезеш, кузум Нурке, више село да завртеш тешко оро да те виђи, кузум Нурке, Ејуп Бенго Ејуп Бенго, капетанче. Паросај го, кузум Нурке, Ашим ћаја, нека седи во Кавала, во апсана засакај го, кузум Нурке, Ејуп Бенга. Ће продавам пристапа промена, ће продавам на себе шо имам, ја ће чекам мујего Ашим ћаја дур ми дојде од Кавала, дур илезе од пуста апсана!

На основу чега се језик Горанаца сматра Српским?

У Лексикону народа света који ја користим кад су у питању чланци о народима на Википедији, пише да Горанци говоре српски. Даље, јеси ли некад чуо језик који се говори у пиротском крају? Мени не звучи другачије од овог овде. Мислим да је то Призренско-Јужноморавски дијалекат српског, али нисам сигуран. А зашто ти тврдиш да Горанци говоре Македонски? Да ли си то негде прочитао или ти само звучи као македонски? Корисник:PANONIAN

Исправка: у лексикону пише да Горанци говоре дијалекат српског (иако не видим суштинску разлику). Корисник:PANONIAN

Не тврдим да говоре Македонски, али ми тако изгледа и звучи. Не изгледа ми као Српски, нити могу да разумем о чему је реч када читам ове песме (право да ти кажем). На карти Павла Ивића сви говори Јужног Поморавља се рачунају као штокавски односно Српски. Као што се да видети, празнине су само на крајњем истоку Србије где живи бугарска мањина - и област Горе. Да ли има неки извор који указује на то како Горанци сами виде свој језик? Ево карте о којој је реч (обрати пажњу на област Горе):

[[Слика:DijalektiStok.jpg]]

Ок, у сваком случају, постоје 2 објашњења за ову мапу:

1. Горанци говоре македонски
2. У питању је штампарска грешка

Ово питање би свакако требало боље истражити и наћи који је одговор тачан. У сваком случају, док не будемо сигурни, чланак не би требало мењати. Ако имаш воље и времена, истражи то и нађи који је прави одговор. Корисник:PANONIAN

Чланак може да остане исти, међутим тврдња о језику којим Горанци говоре остаје упитна. Вероватно ће се одговор наћи негде у текстовима који су постављени при Пројекту Растко - Гора.

Архаичне речи

Голија, пошто видим да си ти почео овај чланак, молим те преведи ми ове речи на модеран језик:

зимовалиште
гурбетлук

Корисник:PANONIAN

Зашто је горански говор српски језик?

Зашто је горански говор српски језик? Иако је горански говор поднео неке промене на новој старосрпском (како год га назвали) је писан Душанов Законик. Да ли Македонци (Грци) имају проблем са тиме, не знам, али словенски Македониц(нација од 45) имају проблем. Како рећи за Цркву у којој је курнисан цар Душан да припада МПЦ-и, тако је и са језиком. Иначе, горански говор се је прелаз између два дијалеката призренско-тимочког (званичан данашњи српски језик) и доње-полошки дијалекат македонског говора (односно данашњег језика). Овај говор као српски језик је проучаван и учен у призренској Богословији. Небитно од тога како ће се Горанци изјашњавати и како ће се национално осећати језик је у коренима српски. А то што је модеран српски значајно одступио од својих корена, окренувши од старе јужне Србије, то је проблем и грех Вука Караџића. Понекад се стидим када се људи поносе глупостима као што је реформа језика где (осим реформе азбуке) где Вук вођен својим етничким пореклом, потискује друге Србе који у то време чине доминантну већину. Није ни чудо што је Вук имао толику отпор. Говор којим данас говоримо је далеко од некадашњег српском. Па послушајте само Востани Сербие. ка5ан79.175.71.247 (разговор) 13:58, 11. јул 2012. (CEST)[одговори]

Genetika i opstanak

Dobro a kako genetički stoje ovi Goranci, jesu li genetički istovijetni sa Srbima ili sa Makedoncima, jesu li uopće vršena ta istraživanja, ili su možda gen. jedinstveni?!? Pa zašto Tito nije tim Goranima dao neku državicu. Dakle njih ima 60.000 a od toga 10% u rodnom kraju, ostatak se 95% neće vratiti, a u tu 'Goru' će se naseliti albanci i završit će u povijeti kao Mohikanci?

RE:GENETIKA

Geneticar, ovako stoje stvari: Postoji popis porodica u pravoslavnim crkvama, zatim u turskim tefterima... Zakljucak je jasan oko 85% stanovnistva je srpskog-pravoslavnog porekla, juruka ima negde 5% i cincara malo. Ostalo su albanci, cak i neki mongolski stocari itd. Medjutim, asimilacija je neverovatno u Gori, o cemu pisu mnogi Jastrebov, Cvijic, Lutovac... Dakle nema kod Goranaca ni u jednom selu mesavine po tom osnovu, osim Dragasa, ali iz politickih razloga. Goranci se radije povlace iz sela, npr. Sajnovce, Plava, Bucje, nego da se mesaju. A svi smo mi sivnovi i cerke Adama i Eve u konacnom ka5an

Горанци Горани и Горани Курди

Питање је за познаваоце језика и културе Горанаца.

Проучавајући историју, проналазим да је за време Словенских ратова око Црног Мора, Балкана и Анадолије, долазило до уједињења Словена (пагана и хришћана) са арапима против Туркијских народа или некад Византије. Тада неки део словена прима ислам од арапа, такође словени Хришћани оснивају своју Цркву са Бугарима у данашњој македонији. Курди се тада налазе на простору Анадолије као и данас. Постоји део Курда који се назива Горани и они су муслимани постали већином након Арапског освајања. Мене интересује да ли постоји веза између Курда Горана и Балканских Горана? Да ли је језик те две групе народа сличан. Зашто ми пада на памет ова могућност?

1. Зато што су Турци насељавали народе са блиског истока на балкан (Посребно Епир, Албанија и КиМ), ту има секти исламских које су и данас сачувале своја веровања али су у Исламском истоку искорењени и забрањени.

2. Део хришћана са планине Синај у данашњем Егпиту се населио у Србију, белељимо и досељавања из Анадолије. То нису били Срби али су данас део Српског народа и словенску култуту су прихватили. Тако су могли и Горани да се доселе.

3. Постоје записи да су Горанци прихватили Ислам пре доласка Турака. Курди су такође били муслимани пре доласка Туркијских народа. Линкови са енглеске википедије:

https://en.wikipedia.org/wiki/Gorani_language https://en.wikipedia.org/wiki/Guran_(Kurdish_tribe)

Мсм. постоје локалитети на блиском истоку насељени само словенима муслиманима, тамо се словенски не прича, временом су ти људи почели да личе физички на комшије због мешања... — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 79.140.149.190 (разговор • доприноси) | 18:51, 3. новембар 2018.‎

осим сличмог имена, тешко да наши горанци имају везе са курдским горанима. у основи језик им је део призреско-јужмоморавског дијалекта, ништа не говоре другачије од нпр. врањанца, топоними су словенског порекла, нема предања о неким везама са анадолијом, ислам нису сигурно примили пре турака (има доста призренских срба који имају порекло из горе). Lackope (разговор) 13:53, 15. октобар 2019. (CEST)[одговори]

Goranci

Na vikipediji se dešava varvarizam. Gorance žele da svrstaju u druge narode. Brišu da su Goranci deo srpskog naroda, bez valjanih argumenta. Alormaes (разговор) 01:12, 15. септембар 2022. (CEST)[одговори]

Не дешава се варваризам. Вјерујем да си мислио на вандализам, што такође није случај. Хајде да поразговарамо о теми.

Сматрао сам и држим да је апсолутно према постулату неутралности и доброј енциклопедијској пракси навести да постоје и другачији поглед поред оног да су Горанци интегрални дио српског народа. Не требамо бити искључиви нити антагонизовати заједницу која је блиска и савезничка српском народу, посебно на витално осјетљивом простору од првог националног интереса и значаја.

Дио Горанаца себе не сматра Србима. То могу да потврдим из стварног живота а исто показују претходни пописи. Наравно, исто могу доказати и релевантни извори.

Уз свој моје поштовање и дубоку наклоност према раду академика Јована Цвијића, он је писао и радио прије стотину година и такође је неријетко у науци заступао и намицао националним интересима прије научне истине када се ради о питањима етничког поријекла или заступљености етничких заједница.

У складу са изреченим, желио бих и стављам на сто идеју да наведемо да су браћа Горанци дио српског етничког корпуса али да међу њима постоје и другачији погледи. Тренутно исфорсирано и пређашње стање је вишеструко неправилно и контрапродуктивно. Лп. — Садко (ријечи су вјетар) 02:14, 15. септембар 2022. (CEST)[одговори]

Poštovani Sadko, tačno je da sam mislio na vandalizam i da sam se pogrešno i nespretno izrazio.

Pokušaću ovde, možda neprimereno vikipediji, da baš u formi razgovora objasnim ono što mislim. I ne smatram da sam nužno u pravu, iako naučne činjenice uglavnom pretežu, bar one meni dostupne, na moje stanovište. Da nije tako promenio bih stanovište. Nikakav privatan ni nacionalan interes me ne navodi već samo saznanje i spounaja.

No, kada je etnička, narodna i nacionalna pripadnost često je govoriti o naučnim činjenicama iracionalno. Pa ipak, ne treba ih prenebregavati. Ali ispričaću neke impresije koje imam vezno za Gorance bez posebnog navođenja posebnih naučnih činjenica. Ukoliko bude potrebno spreman sam zaista i da ih dostavim. A dostupni su svima koji se žele ozbiljnije pozabaviti od srpskih Hrisovulja do turskih Deftera.

Nešto što je mene u početku zbunjivalo istražujući govor i etnogenezu Goranaca, a zbunjivalo i istraživače ovog područja kada su ulazili u razgovore sa domicilnim stanovništvom je mimikrija. Različito ponašanje, čak i suprotno ponašanje u od očekivanog u određenim situacijama. Teško hvatanje za suštinu što mi je u početku ove ljude činilo nerazgovetnim i zamagljenim, čak sam imao muku da otklonim antagonizam koji se pojavio. Trebalo je ostati nepristrasan. Kasnije je to iščezlo sa saznanjem da su i drugi proučavajući male etničke skupine nailazili na slične pojave. Zanimljivo je da je ova činjenica zbunila i kontingent turskog KFOR-a. Tačno je da će se malo koji stanovnik Gore izjasniti drugačije nego Goranacem i muslimanom, a i tačno je da njegovo postupanje koliko god negirao svoje poreklo ili se drugačije identifikovao kao Bošnjak, Tučin, Makedonac ili Albanac je uglavnom identično većinskom raspoloženju. Šta je Turski KFOR zbunilo na terenu? Nemci su zauzeli Goru u saznanju da tu žive antialbanski raspoloženi Sloveni islamske veroispovesti koje treba razoružati. Tako su oni definisali. Razoružavanje je krenulo po zlu. Osim u Dragašu nigde nisu uspeli da razoružanju Gorance. Goranci su se skupili odbranili preostale institucije, pre svega školski sistem na srpskom jeziku. Turci su se umešali, kao i bilo gde kada nastane vakum kod balkanskih muslimana. Dočekani su kao oslobodioci. Ali Turke je zbunilo ponašanje Goranaca koje je različito od svih slovenskih muslimana. Kada su dolazile rizične situacije svi su se odreda stavljali, čak i protivnici srpskih vlasti na strani Srbije. Goranci su se u teškim trenucima svi držali kao jedan, a svi zajedno, tiho, za Srbiju. Zato su privremene institucije Kosova uz pomoć turskog KFOR-a rasformirali opštinu Gora. Druga, ali pomalo nemoguća opcija je bila iseljavanje domicilnog stanovništva, spremljenim autobusima do centralne Srbije. U onakvim uslovima, kada su svi naoružani u velikim količinama, gde se spava i ustaje sa oružjem, koliko god bila mala zajednica lakša je fizička eliminacija nego nasilna dislokacija. Treba posebno napomenuti i to da je u ratu 99 godine mobilizacija je bila 100% u VJ. Neka je nasilna bila 10 i 20% (kako neki tvrde, a dokumentacija kaže da nije, već da je bilo nekoliko intervencija vojne policije, uglavnom sastavljene od Goranaca i sve je dokumentovano. A i pitanje koje mi se nekako samo nametnulo: ko bi na silu držao na granici rezerviste ako su udaljeni samo nekoliko kilometara od kuće i pri tom znaju svaki puteljak napamet).

Trenutna situacija je takva da između Goranaca i Bošnjaka u Gori (postoje stanovnici Gore koji se deklarativno izjašnjavaju) ne postoje nikakvi incidenti i uredno jedni druge u potpunosti podržavaju kako u lečenju i školovanju u Srbiji i dobijanju drugih pogodnosti i povlastica, tako i pri dobijanje određenih dozvola ili dokumenata na Kosovu. Opet mimikrija, ideološki prikrivena.

S obzirom na ovakvu situaciju gde se deo Goranaca (u smislu geografske odrednice) smatra etnički Gorancima, kao deo etničke zajednice dela srpskog naroda, a drugi deo Goranaca (u smislu geografske odrednice) smatra sebe Bošnjacima ne treba ovim prvim uskraćivati pravo ovde na vikipediji da se tako i navode. Zapravo da je reč o Gorancima kao stanovnicima jedne geografske oblasti to što ste naveli kao izmene i ima smisla, a ovako ne. Reč je na vikipediji o etničkoj zajednici.

Koji je drugi problem - Goranci (reč je ovde o etnosu) su jako uplašeni od bilo kakvog izjašnjavanja i etiketiranja. Nije u pitanju strah koji se iskazuje, u pitanju je čudan kolektivni strah za biološki opstanak. Kakva je snaga Goranaca se vidi u očuvanje školskog sistema po planu i programu Republike Srbije sada već daleke 99 godine. Zanimljiva mi je i priča koju sam čuo od prijatelja, koja može i da posluži kao anegdota ovom razgovoru: Kada je posetio nemački komandant KFOR-a omanje naselje Dikance (Dikanica) pored Broda Prizrenskog tražeći komandanta štaba za odbranu Gore, iako sa sigurnošću nije znao ko je odigrao je nekoliko partija šaha sa domaćinom. Na konstataciju da će ući u kuće i razoružati sve militante ne području Gore, dobio je odgovor: Uđite u kuće i videćete Vidov den (Vidovdan). (Potvrdu ovog događaja nisam dobio jer mi nije rečeno o kome se radi, ali je evidentno da nisu Nemci, ni Turci razoružali Gorance)

Treće: Ovde postavljam nedoumice koje ću možda sa četvrtim da razjasnim - Danas Goranac nije potpuno jednako Srbin, zato i postoji posebna stranica koja pokušava da pojasni etničku zajednicu.

Čak nije ni Srbin islamske veroispovesti adekvatno. Da je isto bilo bi reči o Srbima u Gori, a ne o Gorancima.

Ali i zašto su Goranci deo srpskog naroda, i kako je ova etnička zajednica u asimetričnom odnosu sa svojom maticom (a dokle i kako će biti pitanje je manje istorije, a više socio-ekonomskih faktora i procesa etnogeneze).

Goranci (reč je o procentu koji se tako izjašnjava) vezuju se za srpske institucije, Srbiju iako ne žive u Srbiji ili nisu rođeni u Srbiji, doživljavaju kao svoju domovinu. (Ne računajući tanak procenat Goranaca koji se izjašnjavaju kao Srbi, kojima čak i odrednica Goranac smeta). Goranci međusobno sa ponosom ističu svoja porekla (ovo se odnosi na porodice koje imaju sačuvana svoja porodična stabla) i na kraju krajeva najbolje su integrisani i najviše ih ima u Srbiji izvan matične oblasti.

Stekao sam utisak da su Goranci Srbi i deo srpskog naroda samo dokle god im srpski narod priznaje posebnost koji su doživljavali od Cara Dušana do poslednjih srpskih vladara, i ako ih ne želi dodatno asimilovati kako bi postali isto što i Šumadinci ili Vojvođani. Dakle samo u tom asimetričnom odnosu.

Ali Goranci, treba napomenuti i to, odlično su integrisani i u drugim državama i okruženjima, Goranci su ponosni i na to što su muslimani… i Goranci neretko u takvim okruženjima izbegavaju da se identifikuju identično sa Srbima, iako se potpomažu ukoliko su im Srbi blizu posebnije i drugačije.

Četvrto: Na Kosmetu se odlično, po difoltu, zna ko su Goranci. To mi je bilo čudno, ali je podrazumevano. Čak se odlično zna i ko su Gogari (za njih sam prvi put čuo istražujući Gorance, sada već dalekih devedesetih godina prošlog veka). Tamo nije ništa čudno i sve je podrazumevano. Ali niko od Srba i Goranaca se neće izjašnjavati posebno o Gorancima u ’’neprijateljskom’’ okruženju. Pre bih rekao u nelagodnom okruženju... Biće neodređeni. Goranci su ovo-ono... Zašto? Da se ne ugrozi opstanak najjužnije srpske enklave trenutno ili uopšteno opstanak Goranaca. Nisam sasvim načisto. Ako se sve već jako dobro zna i podrazumeva, naročito nakon rata. Pa valjda se u ratu videlo ko je ko i ko je gde.

Primetio sam i što možda i nije za razgovor na Vikipediji, a što sam već napomenuo: gde god su Srbi i Goranci u manjini (ima dosta gradova na prostoru bivše Jugoslavije) drže se posebno zajedno i potpomažu specifičnije nego bilo ko na našim prostorima na takav način da drugi ne vide. Svaki pravoslavni Srbin (namerno naglašavam pravoslavni jer oni nekako posebno gaje simpatije prema Gorancima iako ne i prema drugim muslimanima sa prostora bivše Jugoslavije) ima svog Goranca muslimana kojim se ponosi. U ratu prilikom raspada SFRJ, u vojskama Republike Srske Krajine i Republike Srpske nijedan Goranac nije dezertirao, u JNA takođe, oblastima gde su vođena ratna dejstva. U policijskim i drugim bezbednosnim strukturama takođe.

Od ovog šablona odudara i to što sam upoznat sa činjenicama da nekoliko porodica vodi poreklo do Albanaca iz oblasti Reka (ili čak južnije, podno ove oblasti u Albaniji), da su čak i u prošlosti podržavali Albance (ovde se smatra na separatistički albanski pokret). Reč je zaista o nekoliko porodica i koje u apsolutnom procentu čine apsolutnu manjinu. Ovome takođe nisam dobio potvrdu. Ali i to treba napomenuti. Jedan etnos, bio veliki ili mali nikada, ama baš nikada ne čini jedan brušen komad kamena. Uvek je to mozaik.

E sad naučne činjenice i etnogeneza idu dalje. Kada su narodi u pitanju jedni nastaju, drugi nestaju. Mi samo pokušavamo da ostavimo otisak ovog trenutnog vremena. Alormaes (разговор) 03:45, 16. септембар 2022. (CEST)[одговори]

Здраво колега, прочитао сам све што си написао. Међутим, сумњам да ће друге колеге већински бити вољне да прочитају оно што се на Википедији назива Wall of text. Тема јесте компликована и познато је да немам ништа против опширних осврта на комплексне теме, међутим требали бисмо да будемо конкретнији. Сматрам да имаш одређене квалитетне и занимљиве поенте, међутим питање остаје исто: Како конкретно преформулисати уводни пасус како бисмо избалансирано и неутрално уврстили и представили све чињенице и погледе? Можемо да урадимо и више верзија које би потом ишле на расправу и евентуално гласање. Лп. — Садко (ријечи су вјетар) 23:44, 18. септембар 2022. (CEST)[одговори]

Kada sam prvi put istraživao o Gorancima ja sam ih definisao kao narod, poseban i potpuno odvojen od drugih naroda na Balkanu kao što su Srbi, Bugari, Albanci, Makedonci, Bošnjaci i ostali… Da li imaju sličnosti ovo narodi – imaju, da li bi mogli biti isto: često bi mogli, ali ipak postoje okosnice, naročito političke prirode koje ih definišu potpuno. Tako i kod Goranaca postoje okolnosti koje upućuju na trenutno datu formulaciju na vikipediji. I priznajem da sam potpuno pogrešio ne praveći suštinsku razliku u genezi naroda između etničke zajednice i naroda, zatim i nacije. Kakva je danas realnost: na terenu kod samih Goranaca imate sve paralelne institucije države Srbije za koje su se Goranci (ovako kako ih definišem) sami izborili, poslanik Goranske partije u parlamentu Kosova je član srpske liste, ne multietničke, a ni samostalani poslanik. U školama se uči srpski, po srpskom programu. Unazad aktivno učestvovanje Goranaca na svim manifestacijama (od devedesetih pa do aktuelnih)… Ne želim biti pregrub, te ih neću iznositi... Bar ne one koje idu predaleko. Izneću lajt varijantu onoga što mislim: Murselj Halili je jedini poslanik Kosovskog parlamenta koji je ’’pobegao’’ kako ne bi potpisao Deklaraciju o nezavisnosti. Prepričava se još rečenica zvaničnog spikera Skupštine Kosova: ’’Murselj mungon’’.

Dilema oko toga da li je etnička zajednica Goranca deo srpskog naroda je kao i da li je kit sisar. Argumentacija koja se navodi da kit pliva i da ne izlazi iz mora i sl. sve upućuje na to da je riba koja sisa. Napisati za kita da je po nekima sisar a po drugima riba je pomalo neumesno. Takve formulacije se mogu sresti samo u društvenim naukama koje su takve kakve jesu.

Ova formulacija najviše smeta stanovnicima sadašnje opštine Dragaš koji se deklarišu kao Bošnjaci i delu Goranaca koji bi da budu i ovo i ono po potrebi kako bi se lakše uklopili u sredinama u kojima žive.

Pošto je individualno pravo svakoga kako će se izjasniti i treba biti do kraja pošten: možda trebalo povesti borbu da se u okviru sekcije Bošnjaci napiše poseban odeljak o Bošnjacima u Gori ili opštini Dragaš.

U svakom slučaju: da je sve ovo u zapadnoj Evropi, Severnoj Americi ili Australiji ne bi imali dilema o čemu se radi. Ostavljam na volji kako ćete preformulisati. Ukoliko nađete formulaciju koja će biti izbalansirana i ispraćena argmentacijom neću se mešati. Ali imajte na umu istinu ne kakvu želimo da vidimo, već kakva ona jeste. Ne da li samo osuđenik priznaje delo, već i da li postoje dokazi koji na to upućuju i da li je na kraju zaista moguće to i dokazati. Alormaes (разговор) 01:36, 21. септембар 2022. (CEST)[одговори]

I da dodam, da su kojim slučajem Goranci hrišćanske provinijencije, nikakvih rasprava ovde ne bi bilo. Ova realnost je i gorka pilula za mlade naraštaje desno orijentisane u Srbiji koji smatraju da srspkom narodu pripadaju samo pravoslavaci i da su samo oni stvarali državu, ginuli i sl, tek bi bilo teško objasniti sve ovo u Bosni gde je konfesionalna pripadnost jedini način deklarisanja nacionalnog. Kosmet je odvajkada bio specifičan i zato je bogatstvo imati i istraživati još neke etnose koji dole žive: Aškalije, Egipćane, Janjevce... Nama ovde je to sve isto. A dole su razlike jasne. Prelep mozaik. Alormaes (разговор) 01:53, 21. септембар 2022. (CEST)[одговори]

Neutralizacija Goranaca 2022

Kome smeta pa pojedinacno neka se izjasnjava. U Gori postoje Bosnjaci i postoje Goranci koji su deo srpskog naroda. Bosnjaci u Gori sebe jos nazivaju i Goranima. I to sto njih boli sto se Goranci deklarisu kao etnicka zajednica deo srpskog naroda njih to boli. Prestanite da se prepucavate preko nas. Napisite clanak o Bosnjacima u Gori i budite dobro. Mi zivimo od Srbije, idemo u srpske (svoje) skole. Znamo svoje korenje. Sadko i ostali dalje od Goranaca. Uredjujete nesto drugo. Npr. Janjevce pa pisite tamo kako Janjevci nisu hrvati. Aj uzdravlje Saro.emil (разговор) 13:12, 1. октобар 2022. (CEST)[одговори]

Pritisci

77.105.54.19

Ako isključimo ubistva i premlaćivanja u prošlosti, ukidanje opštine Gora, svih srpskih institucija... Ako oprostimo i Šukriju Hodžu, te uzurpaciju škole u Dragašu, opštine, kasarne, policijske stanice, hotela, stanova... Izgradnju spomenika Ademu Jašariju i mnogo nepotrebnih hapšenja, te uzurpaciju groblja u Dragašu. Nelagalnu kupovinu i izgradnju hotela u Brodu, uzurpaciju HE "Dikance", te pretnje pojedinim nastavnicima koji predaju na srpskom... Ako zaboravimo i oprostimo mnogo pacijenata kojima je pomoć kasnila jer pričaju srpski i otežan položaj zdravstvenih radnika koji leče samo zato što primaju platu iz Beograda... Nema pritisaka! Nikakvih. Od 23 godine 16 godina do 1. septembra se ne zna sa sigurnošću da li će početi nastava u školama na srpskom, a ostalih sedam prvi je padao za vikend, pa se čekao ponedeljak da se sa sigurnošću zna da li nam deca idu u škole ili se selimo. Kada sve zanemarimo i sednemo slučajno da odgledamo utakmicu Srbije i slučajno vode pa se slučajno veselimo...

Onda nas prisete, vrlo brzo. Tako to izgleda kada nema pritisaka, sine moj! — 77.105.56.16 (разговор) 20:37, 18. фебруар 2023. (CET)[одговори]

Ка5ан: Молим све који желе да разводњавају овај добар чланак о Горанцима да знају: ситуација на Космету, па и у Гори је таква да си се притајио или приклонио. Нажалост сва времена овде се деле на наше и њихово. Док се ми расправљамо ко су Горанци, јесу ли ово или оно, Албанци одлично знају. Зато нема општине, зато нема... А нејач смо. Још ако се искључи из свега Србија или дигне руке... Десиће се што се десило сународницима у Албанији. Чујеш и видиш, али нити чујеш нити видиш. И овом приликом, макар овде да захвалим свима из горских села у Албанији за сву помоћ пружену нама у рату 1999. године народу, војсци Југославије и полицији. Најмање се заборавља оно што ћутимо. Не питај ме како знам.

Савјетујем да о томе пишете свјесним и озбиљним медијима код нас. Има још увјек по неки добар новинар у Београду. Постоје људи у Србији којима је познато оно о чему говорите и који се саосјећају, мада бих лагао ако бих казао да је у питању већина народа. Не морамо даље писати овдје осим ако није нешто конкретније везано за измјене на теми. Лијеп поздрав и свако добро. — Садко (разговарајмо) 22:07, 18. фебруар 2023. (CET)[одговори]

Садко

Поштовани Садко, ако ви уређујете овај чланак желим да вам се захвалим јер он најближе дефинипе Горанце, али оно што ја памтим и какви су били. Вапаје нико не чује. Медији објављују оно што је њима занимљиво. Као да се ради о поларним медведима, а не о пет-шест хиљада људи. Више није ни битно ко се како изјашњава... Горанци изван завичаја пишу и причају како њима одговара.

Само желим да кажем да су Горанци онакви какви су били вековима нестали, чак им се и говор изгубио. Више "алаф не чинет" већ се "халале", старци се поздрављају са "ћао". "Оџа више не вика" већ "оџа уџи"... Није више "скемље" него столица. Много је примера из свакодневног живота где се више нипта не може препознати.

Тобожњи заштитници нашенског говора не знају нсшенски да говоре.

У селима се све чешће чују француски, немачки и италијански него нашенски.

Био сам одушевљен чланком па рекох да се пожалим јер је неко написао какве они притиске трпе. И заиста осим срчаног притиска више немам никакав притисак. Не излазим из куће и дворишта. Једном недељно лети, а зими једном месечно изађем и купим шта ми треба. Основно.

Молим вас обришите ово ако квари концепт, али чланск ми се свидео. Зато желим да Вас похвалим као уредника.

Свако добро,

Сејдија А. — 109.245.227.150 (разговор) 12:15, 19. фебруар 2023. (CET)[одговори]

Захваљујем у своје име и име колега уредника на повратним информацијама и похвалама.

Уколико имаш поуздане изворе (озбиљнији портал, новински чланак) или друге референце који би детаљније описале споменуто о стању на терену, ми смо ради да додатно проширимо чланак и стојимо ти на располагању. Велики поздрав. — Садко (разговарајмо) 13:12, 19. фебруар 2023. (CET)[одговори]