Разговор:Гоце Делчев/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Организациjа Делчева се je називала:

  1. Бугарски македонско-одрински револуционарни комитет кад jош Г.Д. ниje био у њу.
  2. ТМОРО - jep се хтели да у њу буду припадници свих народа у МК
  3. ВМОРО
  4. ВМРО - после Балканских ратова.

Прво О ниjе случаjно. То значи Одринско (Одринска Тракиjа).

Цитат "Они који вјерују да наше национално ослобођење лежи у Бугарској, Србији или Грчкој могли би се сматрати добрим Бугарима, добрим Србима или добрим Грцима, али не и добрим Македонцима.“ заиста je цитат Делчева, али цитат из књиге Д. Талева, т.е. реч иде о књижевности, не о документама. То су разумели чак и на МК Википедиjи. Поздрав, --Антон Кецкаров 20:34, 16. мај 2006. (CEST)[одговори]

Устав ТМОРО-а jе наведен у чланку. --Антон Кецкаров 21:07, 16. мај 2006. (CEST)[одговори]

ovaj razgovor korisnik keckarov koristi kao pokrice da bi uneo svoje izmene koje ovde uopste ne pominje i koje proglsavaj makedonce bugarima, delcva bugarinom itd. necu se vise mesati u ovo. nema prosto smisla. neka se neko pobrine da ovaj i drugi clanci budu eenciklopedijski, a ne mesto za sirenje veliko bugarsk e propagande. Smatram da nijdan clanak posle promena keckarova vise nije objektivan.--Манојло 21:15, 16. мај 2006. (CEST)[одговори]

Наравно, jа мислим да пропаганда je била у почетком, не после моje измене. Примена je била македонистичка тачка гледишта, коjу истоветуjе македонско у регионалном смислу са македонском и етничком (садашном у РМ) смислу. Излаз из све то je не да квалификовамо опонента него да разговорамо о чињеницама. Конкретно. Je ли истина да до 1912. год. назив организациjе je увек укључивао Одринска? Зато тад да не могу да додам и "одринска" (=Тракиска)? Дали неко може да да извор о наведеном цитату? Када и гдje je то рекао Г.Д.? У jeдноj книзи Д. Талева. Парадоксално jе али са речи против пропаганде се штити баш пропаганда и политичка обоjeност историje. Био бих захвалан, ако дискутирамо реч по реч.--Антон Кецкаров 21:32, 16. мај 2006. (CEST)[одговори]

Jа и то желим. Зато аjдемо пореду:

  1. Ниje "Тајната Македонско-Одринска Револуционерна Организација", но Таjна. „-та” je постпозитивни члан, коjи не се користи кад се обjект представља.
  2. Jeр су устав организациje као и сви остали документи били написани књижевног бугарског jeзика (то може да се види од слике устава) и име организациje jе скраћено ВМРО не само према данашњом македонског jeзика, но и према изворном књижевном бугарском. Зато и не видим разлог да не означим "и буг.".
  3. За време наведеним догађаjа организациjа се назива Бугарски Македонско-Одрински Револуционерни комитети. У устав из 1896 г. тако и пише (мада у чланку пише да jе наведени Устав организациje из 1896., то ниjе тачно. Устав je из 1906.). Године 1902. организациjа jе променила име на ТМОРО, а касниjе - на ВМОРО). (Види шта пише пољски историчар Антони Гиза http://knigite.abv.bg/ag/ag_2_1.html, или овде http://istoria-vuz.hit.bg/macedonia.html, или овде: http://www.bulgaria.com/VMRO/ilinden.htm ....).
  4. Заменио сам "Године 1896, у Солуну се одржао конгрес македонских револуционара." са "Године 1896, у Солуну се одржао конгрес македонско-одринских револуционара", jер то jе тачниje. До 1912. организациjа je била не само македонска, но и одринска без обзира шта се разуме под „македонски” и „одрински”. И конгрес je био не само македонски, но и одрински.
  5. Заменио сам "Циљ организације био је ослобађање Македоније од османлијске власти и стварање независне македонске државе" са "Циљ организације била је аутономиjа Македоније и Одринске Тракиje". Оваj ко je писао почетна варианта чланка je помешао периоде. Године касниje ВМРО се залага за независна држава (у доба КСХС, мало раниje и касниje). За време Г. Делчева циљ je била аутономиjа Македоније и Одринске. Еве шта пише у наведеног у чланку Устава: Циљ Унутрашње македонско-одринске револуционарне организације је да уједини све незадовољно становништво Македоније и Одринског вилајета, без обзира на њихову националну припадност, како би се могла добити политичка аутономија за ове двије области.. А еве шта пише и Даме Груев: "Девизата беше: примена на решенијата од Берлинскиот договор", т.е. аутономиjа (http://www.angelfire.com/super2/vmro-istorija/Knigi/spomdg02.htm)
  6. Заменио сам "...Револуционарне организације, која је била јединствен представник македонског ослободилачког устанка" са "...Револуционарне организације, која је била јединствен представник македонско-одринског ослободилачког устанка". Разлози за то сам навео горе. Организациjа je сматрала да буде јединствен представник револуционарног покрета не само у МК, но и у Одринско. Све битне одлуке Организациje су одлуке коje се односе не само на МК, но и на Одринска Тракиjа (Зато и сам додао: творци ТМОРО-а ријешили су да се не диже фронтални устанак у Македонији и Тракиjи).
  7. Додао сам подвелчени речи у: "У јануару 1903. године, Гоце Делчев се изјаснио отворено како је он први против подизања устанка у Македонији и Тракиjи те године. На његову иницијативу у Софији је организовано савјетовање. На његову иницијативу у Софији је организовано савјетовање групе македонско-одринских револуционара". За први додатак сам већ обjаснио, а за други има jош нешта: чак и у наброjeна имена револуционара има творци ТМОРО-а, коjи су деловали исклучиво у Тракиjи. Михаил Герџиков на пример (р. 1877 у Пловдиву) je jeдан из тракиjских револуционара.
  8. Гоце Делчев je био смештен не у било какву Солунску мушку гимназиjу, но у бугарскоj мушкоj гимназиjи у Солуну.(У њоj се jе одржао jeдан из конгреса ВМОРО-а). Ако оставимо само Солунска мушка гимназиjа не jе jасно коjа гимназиjа: неке из грчке, или евреjска, или турска? Jош више што овде има и повезница и требало би да будемо конкретни.
  9. Чињеница je да Гоце Делчев слови за народног хероја не само у републици Македонији, али и у Бугарскоj (има град Гоце Делчев и т.д.). Зато тад то да не се спомене?
  10. Као што сам већ написао, то што претендира да je цитат Делчева: "„Они који вјерују да наше национално ослобођење лежи у Бугарској, Србији или Грчкој могли би се сматрати добрим Бугарима, добрим Србима или добрим Грцима, али не и добрим Македонцима.“ уствари jе цитат из из књиге Д. Талева, т.е. реч иде о књижевности, не о документама. Jeр се jе то разумело чак и на МК Википедиjи нико не инсистира то да стоjи тамо. Ако неко има докуменат за таj цитат, добро би било да се позове. Jа ћу навадем извори овог цитата на бугарском jезику:

Македония има свои интереси и своя политика, тя принадлежи на всеки македонец; който копнее, който работи да я присъедини към България или Гърция, той може да се мисли за добър българин или добър грък, но не е добър македонец. Такъв българин или грък поддържа и вечния раздор между балканските народи, които трябва да живеят в братска дружба, за да бъдат по-щастливи. Македония принадлежи на всички македонци без разлика на религии, нации и езици, в утрешна свободна Македония и чрез нея ще се сдружат всички балкански народи... стр. 324 Д.Талев - "Илинден", София 1961, Български писател, 4-то издание.Види се да иде реч о литератури.

Поздрав, --Антон Кецкаров 20:05, 17. мај 2006. (CEST)[одговори]

Мени је заиста јако жао ако чланак не одговара неутралној тачки гледишта. Ја се не разумијем у ове ствари, ја сам само превео чланак са македонског. А у чланку на македонској Википедији је (бар тада када сам ја преводио) стајало "Тајната ... организација" (видим да стоји и даље!), као и то да је то баш цитат Делчева. Друго, Македонија као држава тада није ни постојала, већ само као географска одредница, а као таква укључује и Пиринску Македонију у данашњој Бугарској и Егејску Македонију у данашњој Грчкој. Под Македонијом и македонским ја сам подразумијевао и Тракију, али ако мислиш да треба то посебно прецизирати, ја немам ништа против. Македонски језик у вријеме када је устав ове организације писан није био стандардизован онакав какав је данас, па извлачити закључке о томе да је то бугарски само зато што, рецимо, користи дебело јер (тврди знак) и слично, мислим да је ипак ПОВ. И српски је нешто мало раније још увијек био користио стару азбуку. Да ли је гимназија коју је Делчев похађао била бугарска, то не знам, јер као што рекох, не разумијем се у ово, ја сам само преводио чланак са македонске Википедије, а у њему тада није писало ништа о томе да ли је гимназија била бугарска. Немам ништа против твојих измјена, али молим те да инсистираш претјерано на помињању Бугара и бугарског. Све ми се нешто чини да то може бити ПОВ. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 15:36, 12. јануар 2007. (CET)[одговори]

Име

Да ли је Делчеву крсно име било Георги? Знам да се свугде помиње само Гоце али ми се чини да то може бити надимак. Не би ли у наслову чланка требало да пише Георги Димитров? -- JustUser  JustTalk 21:18, 11. јануар 2007. (CET)[одговори]

Georgi Dimitrov sigurno ne :) --BokicaK Got something to say? 21:38, 11. јануар 2007. (CET)[одговори]

У, јеее... приметио си... хе, хе, ... -- JustUser  JustTalk 22:55, 11. јануар 2007. (CET)[одговори]
Да, кръстно му име е Георги Николов Делчев. Редно е да бъде упоменато в статията. --Пакко

У лиератури стоји и Гоце и Георги. На пр. П,Јаворов: Гоце Делчев, Софија 1904; С.Стаматов: Спомени на Георги Делчев и Борис Драганов, Софија 1935; Љ.Лапе: Писмата на Гоце Делчев, Скопље 1951; Х.Андонов-Пољански: Гоце Делчев I-VI, Скопље 1972 године.--Drazetad 20:25, 24. мај 2007. (CEST)[одговори]

Ами Гоце е съкратено и умалително на името Георги, както Петър - Пеце, Пешо.... --Пакко

Ако Гоце Делчев заиста јесте Бугарин, како Бугари сматрају, што су онда вратили његове кости у државу за чију се независност он залагао и борио? Нико их није мотком био да то ураде! --Filipgd 00:01, 18. август 2007. (CEST)[одговори]

For stupid question, stupid answer: beacuse bones goes to bulgarians.--91.139.255.3 14:51, 8. новембар 2007. (CET)[одговори]

Било би добро да закључамо страну за нелогиране кориснике. Бугари воле ово да сређују. --Mile 10:41, 28. октобар 2007. (CET)[одговори]

И не само ову,ал` `ајд` сад.Кол`ко ми се чини,познатији је као Гоце,но то је најмањи проблем. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 15:07, 8. новембар 2007. (CET)[одговори]

Айде сега българите ви виновни... Ами той приживе Гоце си го е казал, аи го е написал черно на бяло... че е българин!!! За такъв го смята и цялата международна общност, само вие от бивша Югославия все още си пеете старата фалшива песен. Поздрави! --Пакко 17:02, 8. новембар 2007. (CET)[одговори]

Statute (Устав) of VMORO

Since you are looking for a source about the originality of the Statute of VMORO, shown in this article, here is the same statute on the Macedonian Archive on the web:

http://www.soros.org.mk/archive/G04/02/A04_02/ap35.htm


Click on the last picture to view the details:

http://www.soros.org.mk/archive/G04/02/A04_02/sa3509.htm


Among other things, in the same section of the Macedonian Archive, you can see:

http://www.soros.org.mk/archive/G04/02/A04_02/ap26.htm


- handwritten Statute of the Secret Macedonian-Odrin Revolutionary Organization (TMORO), created by Gotse Delchev and Gjorche Petrov, (in literary Bulgarian language):

http://www.soros.org.mk/archive/G04/02/A04_02/sa2610.htm


- handwritten Oath for the admission of new members in the Organization (VMORO), (in literary Bulgarian language):

http://www.soros.org.mk/archive/G04/02/A04_02/sa2604.htm


- the seal of the Central Committee of the Macedonian Revolutionary Organization from 1896, (in literary Bulgarian language):

http://www.soros.org.mk/archive/G04/02/A04_02/sa2611.htm


Do you think this is sufficient?

Cheers!--89.215.59.108 11:56, 29 август 2008 (UTC)

Дакле,да ли игде на оригиналном уставу пише да је на бугарском језику? Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 15:55, 29. август 2008. (CEST)[одговори]


Well, on the statute it is not explicitly stated that it is written in Bulgarian.

However, for anyone who is even slightly acquainted with the literary Bulgarian language, this is more than obvious! Not only the language is Bulgarian, but also the alphabet is the official Bulgarian alphabet used at the time (1906). The same alphabet was used in Bulgaria until the Orthographic reform in 1945, when 2 letters were removed.

Bulgarian is not a language you can easily confuse with others. The closest ones are Macedonian, Serbian, Russian and it is obvious that it is none of those.

Also, I am sure you have people here on the Serbian Wikipedia who know Bulgarian well. Let's ask them which the language is.

Finally, if you are not satisfied, you can ask a professional translator to translate the statute into Bulgarian, but he will just have a laugh, because it already is in Bulgarian.

P.S. Let me remind you what you wrote yesterday: "Држава је Отоманска империја,има везе и са грчком,слика је бугарског издања,па је самим тим и на бугарском..." So, yesterday you personally said that the Statute is in the Bulgarian language but today you do not agree. Very strange indeed.--89.215.59.108 17:22, 29 август 2008 (UTC)

Дакле,нигде се у њему не наводи да је писан бугарским језиком.Ende!

(Ја сам рек`о да је то слика устава штампаног на бугарској језику(тако пише уз слику),као што ја могу да нађем и ставим његову слику штампану на српском или енглеском или клингонском језику.) Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 01:20, 30. август 2008. (CEST)[одговори]


To all the members of the Serbian Wikipedia team:

If a member of the Macedonian Wikipedia team confirms that the Statute of VMORO in this article is indeed in the Bulgarian language, will you write in the article that the Statute is in Bulgarian?

I am looking forward to receiving a serious reply!--89.215.59.108 12:16, 30 август 2008 (UTC)

Океј синовац...КО ОВДЕ ПРОКЛЕТО СПОРИ ДА ЈЕ ТО ИЗДАЊЕ СТАТУТА ВМРО ИЗДАТО НА БУГАРСКОМ ЈЕЗИКУ?!?!?!

То би било као када би ја сада скенирао насловну страну српског превода „Епа о Гилгамешу“,отишао редом на све њики,додао је и испод написао:Еп о Гилгамешу, на српском језику. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 02:59, 1. септембар 2008. (CEST)[одговори]


OK. So we are moving forward. Now, there is no doubt that the Statute is in Bulgarian. You agree too.

The only thing that is an issue now (according to you) is whether this is the original Statute or a later Bulgarian re-print?

Well, I think I already proved that in my first post, (see about the Macedonian Archive on the web). There you will see HANDWRITTEN (i.e. no doubt ORIGINAL) documents of VMORO - Statute, Oath and Seal - all written in the same language, literary Bulgarian. This same Statute also appears there because it also is an original.

It may not know that, but the truth is that the originals of all the Statutes of VMORO (under all the names the organization had through the years) are written in literary Bulgarian - NO EXCEPTION HERE!

If there was even a single original Statute of VMORO that was not in Bulgarian, it would have been immediately published everywhere - in the the Macedonian Archive on the web, in the Macedonian Wikipedia, as well as on many of the Macedonian web sites. As you well know, nothing like that happens because ALL the original Statutes are in Bulgarian.

Regards!--89.215.59.108 10:15, 1 септембар 2008 (UTC)

Well, on the statute it is not explicitly stated that it is written in Bulgarian.

ergo не тупи. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 04:15, 2. септембар 2008. (CEST)[одговори]


So you think that I cannot recognize my mother tongue, right? OK, then you tell me in which language the Statute is!--89.215.59.108 10:45, 2 септембар 2008 (UTC)

Дијо,мијо,тијо,пијо...

ТВОЈЕ ЛИЧНО ПРЕПОЗНАВАЊЕ СВОГ ИЛИ НЕКОГ ДРУГОГ ЈЕЗИКА ЈЕ ТВОЈ ЛИЧНИ СТАВ,КАО ШТО ЈЕ ПРЕПОЗНАВАЊЕ БИЛО КОГ ЈЕЗИКА НА СТРАНАМА ЗА РАЗГОВОР БИЛО КОГ ВИКИПЕДИЈАНЦА ЊЕГОВО ЛИЧНО МИШЉЕЊЕ КОЈЕ НЕ ВРЕДИ НИ ПИШЉИВА БОБА,ПА БИО ОН И ДОКТОР НАУКА У ТОЈ ОБЛАСТИ,ЈЕР Википедија није место за изношење сличних ставова,већ референцираних чињеница.Како си већ приметио да се у самом тексту нигде не каже да је писан на бугарском језику,ова расправа је одавно окончана.

(Уопште не желим да улазим у дискусију који је то језик,јер нити ме то занима,нити то може бити валидно за чланак и представља једноставно форумашење (које је националистичко са твоје стране) коме није место на Википедији.Ако те то занима, иди овде.)Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 13:16, 2. септембар 2008. (CEST) МОЈЕ[одговори]

Аман!!!=

Човек је рођен у ЕГЕЈСКОЈ МАКЕДОНИЈИ, дакле, нема везе са БЈРМ. Школовао се у Софији, био бугарски учитељ у Штипу, био члан бугарске терористичке организације ВМРО, финансиране из Софије. Залагао се за "наводну" аутономију Македоније и то док је још била у саставу Турске, али као прелазни ентитет ка уједињењу са Бугарском, слично као што се догодило са аутономном Источном Румелијом. Коме то више није јасно и какав "македонски" револуционар??? Човек се осећао и изјашњавао као македонски Бугарин. С времена на време имао је кризе идентитета од бугарском ка македонском и обратно (вероватно га је гризла савест због српског порекла), али то је најмање битно. Био је Б'ЛГАРСКИ револуционар. И најважније, у време када је живео није било помена о било каквој македонској "нацији"!!!

--Оњегин (разговор) 14:01, 15. април 2009. (CEST)[одговори]

Thank you people for the conversation! I laughed with tears , it was really very exciting and funny! So now let's get serious. I'm bulgarian and will not tell you if he is bulgarian or macedonian , this is written in the books from Oxford , Yale , Harvard , Humboldt and other universities , so you can get the information from the western historians , also from the russian historians. But what I can not accept is that you claimed Goce Delcev was a bulgarian terrorist , TERRORIST? Please , my excuses , but he wanted peace for all the balkan nations!

And something else , I will ask you a question. Branko Ćopić (Serbian Cyrillic: Бранко Ћопић; January 1, 1915 – March 26, 1984) was a Bosnian Serb writer. He was an ethnic Serb born in the village of Hašani, near Bosanska Krupa in Bosnia and Herzegovina. He attended schools in Bihać, Banja Luka, Sarajevo and Karlovac before moving to Belgrade to study philosophy until 1940. His books have been translated into Czech, English, German, French, and Russian, and some of them have been turned into TV series and feature-films. He committed suicide on March 26, 1984 in Belgrade by jumping off of Branko's Bridge (named after Branko Radičević).

Тhere is written , he is a Bosnian Serb writer? So is he ethnic Bosnian or ethnic Serb?

Thank you

Ако лепо кажу македонско-ОДРИНСКА организација (Одрин је град Једрене), значи логично је да се залагала за припајање Македоније и Тракије (Једрена) матичној држави, коју је ова организација сматрала Бугарском. Одакле "македонци" по народности у Тракији и Једрену??? Дакле тајна терористичка организација ситних учитеља,чиновника и голе неписмене сиротиње била је финансирана из Софије за ослобођење и припајање ових крајева Бугарској, као и све до данас када не само становнике БЈРМ него и остале "србомане", "гркомане", "румунаше" и влахе, помаке и остале сматрају само и једино Бугарима. Просто и лако - у Бугарској никада није извршена катарза у односу на Други светски рат и раније сукобе. Њима су и дан данас све битке које су водили на туђој земљи битке за ослобођење потлачених Бугара и рат за њихово враћање у окриље "мајке-домовине".

Thank you :))

--Оњегин (разговор) 03:33, 12. јануар 2010. (CET)[одговори]


Бранко Ћопић је југословенски писац српске националности. Босна постоји као држава од 1992. године, а село у коме се родио-Хашани, налази се у држави којасе зове Република Српска, тако да опет моша...:))

--Оњегин (разговор) 03:39, 12. јануар 2010. (CET)[одговори]

Неправилности

Прво

Морам да кажем прво да сам потпуно изненађен неким деловима текста о Делчеву поготово део где се каже цитирам: 

"У НР Македонији Лазар Колишевски је рекао да је Делчев „...један Бугарин без значаја за националну борбу Македонаца“

Ово је тешка бесмислица и лаж!.

Као прво у прилог доказима остављам слику са инаугурације Лазара Колишевског за председника владе Демократске Федеративне Републике Македоније. https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xfp1/v/t1.0-9/11885351_1226147960744425_1771694958836156364_n.jpg?oh=b7024a385970f4305b27ea4ad43624c7&oe=5664B7B0

Јасне се види огромна слика Гоце Делчева, Лазар Колишевски је Поштовао и Обожавао Гоце Делчева.

У својим књигама Лазар Колишевски ХВАЛИ Гоце Делчева и његов ВРМО

https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xfp1/v/t1.0-9/11924771_1225186627507225_7589739902453728791_n.jpg?oh=53ec039da9c93ed7c9bce332f881e100&oe=567A6743 Ево дела де Хвал Гоце Делчева да се одупире бугарима.

Друго.

Гоце Делчев НИКАДА за себе није рекао да је бугарин, као друго приложена слика није његово писмо, уосталом писмо је препуно граматичким грешкама.

Гроб Гоце Делчева https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net/hphotos-ash2/v/t1.0-9/s720x720/578797_507134689312426_1695263397_n.jpg?oh=4bf5c613dc78cddae95177562f11f2ae&oe=5675E898 Пише ’ ”Гоце Делчев - Легендарниот борец за слободата на Македонија

Мошти Гоце Делчева у ковчегу Пише: “Ги задолжуваме наредните поколенија, овие свети мошти да бидат погребани во столицата на независна Македонија” https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xft1/v/t1.0-9/11407068_1182022815156940_4147605193358097379_n.jpg?oh=281a2587eb3c4f854aded28c187f74cd&oe=566821FC

Писмо Гоце Делчева 1898''

“I WONDER IF THERE IS A PEOPLE THAT HAS SUFFERED BY ITS OWN TRAITORS AND RENEGADES AS MUCH AS THE MACEDONIANS!“

Надали има народъ, които толкова много да е търпелъ отъ своите синове изроди, колкото македонския! (Дали има народ што толку многу страдал од своите синови изроди, како македонскиот!) https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xfa1/v/t1.0-9/179384_471055709586991_1547156593_n.jpg?oh=cb8e510da4922994326fc72d1494a87e&oe=567A4B0B

Да ли требам да додам да потомци те лозе су још увек живи као што је његова унука Катерина Трајкова Нурџиева која је и дан данас жива и наравно да је поносна Македонка.

Ko je bio Goce Delčev?

Pitanje za koje još nema odgovora. Čak i okolnosti njegove smrti su ostale misterija. Mi smo učili da je bio makedonski revolucionar koji se borio protiv Turaka (ni Grke nije voleo), a danas ima nekih informacija da je bio navodni antisrpski ideolog [1]. U svakom slučaju, skoro sve vezano za njega je misteriozno i nejasno.--Soundwaweserb (разговор) 00:14, 14. новембар 2016. (CET)[одговори]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Гоце_Делчев/Архива_1&oldid=26455914”