Разговор:Демографија Косова и Метохије/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Процене

Погледајте процене колико има Албанаца на Косову. То су сами себе пребројавали и процењивали.

Има их сад више него што ту пише. Од 1999. године се населило на 1000 албанаца из Албаније. И то без икакве потребе да докажу да имају држављанство Србије... --Славен Косановић {разговор} 19:26, 18. октобар 2006. (CEST)[одговори]

Sta je izvor za ovo? --HRE 19:00, 21. септембар 2007. (CEST)[одговори]


STAVITE DA SU SRBI STAROSEDEOCI (пребачено са странице за разговор чланка Демографска историја КиМ)

imenastarih makedonaca: verenica i ladica; rimljana: nevena, pajo i velizar...--dule91.150.107.30 15:28, 12. март 2007. (CET)[одговори]

табела (пребачено са странице за разговор чланка Демографска историја КиМ)

постоји велика вероватноћа да је ова табела нетачна. потребно је навести изворе за сваку бројку или ће табела бити уклоњена. --Дамјан /разговарајмо/ 01:28, 14. јун 2009. (CEST)[одговори]

preimenovanje (пребачено са странице за разговор чланка Демографска историја КиМ)

Smatram da s obzirom na temu ovaj clanak ne treba spajati sa drugim. Eventualno je moguce da preimenovanje u tipa Demografski razvoj KiM. --Alexmilt (разговор) 18:00, 24. јануар 2010. (CET)[одговори]

Спајање (пребачено са странице за разговор чланка Демографска историја КиМ)

Уколико је нечија идеја са постојањем ових страница била да на првој буде приказано трнутно стање, а на другој целокупна демографска историја, то је потпуно беспотребно јер се на главној страници за КиМ налази тренутна демографска ситуација. Не мислим да треба гомилати чланке без потребе, јер обични посетиоци Википедије не желе да претражују пола сата да би нашли оно што их интересује. Чланак демографске историје тренутно обухвата целокупну страницу демографије, тако да не видим која је онда сврха чланка Демографија КиМ. Да би се разликовали, требало би да се одреди датум кад престаје историја, што је само по себи бесмислено. Исти проблем постоји и за Србију, док колико ја знам, за остале републике и покрајине постоји само један чланак.

По мом мишљењу ове две странице треба да буду спојене у једну - Демографија Косова и Метохије.

Tresnjevo (разговор) 19:39, 4. април 2011. (CEST)[одговори]

Demografija i demografska istorija nisu iste stvari, mada clanci izgleda da ih koriste kao iste. (LAz17 (разговор) 00:30, 17. април 2011. (CEST)).[одговори]

Kako trenutno stoje stvari, mišljenja sam da članke treba spojiti, odnosno da je postojanje odvojenih članaka (sa često dupliranim sadržajem) nepotrebno. Mislim da je najbolje da članci budu naslovljeni kao „Demografija toga i toga“ i da se u tim člancima obuhvati i sadašnjosti i prošlost. To je ujedno i najjednostavniji model za ubuduće, jer će se ti podaci stalno menjati. mickit 12:37, 13. мај 2011. (CEST)[одговори]

Svrha ovog clanka je da se listaju podatci populacije u raznim godinama. Svrha drugog clanka je opsta informacija o demografiji tog regiona. Jedna stranica je za generalno stanje, druga je za istorijsko stanje. Podatci na stranicama nisu isti. (LAz17 (разговор) 20:07, 25. мај 2011. (CEST)).[одговори]


У тренутку када сам поставио коментар изнад, странице јесу имале исти садржај, а разлике између њих су биле занемарљиве. У међувремену је страница демографије КиМ у потпуности измењена и то тако што сада приказује процењени број становника за сваку годину почев од 1948. Не видим како се таква страница може назвати генералним стањем, а друга демографском историјом када обе станице покривају временски (историјски) период од преко 60 година.

Новопостављена табела на страници демографије КиМ иначе представља "Процене Витални Података" са сајта [1] завода за статистику самопроглашене "државе" Косово. У бившој Југославији (1944-1991) је одржано шест пописа становништва и ти подаци су једини меродавни, па чак и за попис 1991. који су Албанци бојкотовали јер постоји званична процена надлежног завода за статистику. Дакле, та табела поред тога што је сувишна, приде промовише тзв. Републику Косово, која (чисто да подсетим) није члан Уједињених нација те се њене процене сигурно не могу стављати испред званичних података из времена бивше Југославије.

За страницу демографије Црне Горе која је направљена 17. априла (након што је постојећа истоимена страница преименована у демографску историју) је такође узета процена броја становника по годинама, овог пута са странице неког француског института. Оно што је врло битно да се нагласи јесте да нема тих процена које могу да имају предност над званичним резултатима пописа становништва.

Треба да постоји једна централна страница демографије за сваку републику/покрајину која ће садржати кратак преглед резултата пописа становништва и етничке карте рађене на основу тих пописа. Одатле може евентуално да постоји веза према страници која би садржала табелу по годинама која би се могла звати нпр. "Процене становништва Црне Горе" (ту мислим једино на процене из званичних извора), као што постоје везе према станицама за појединачне пописе становништва.

Tresnjevo (разговор) 21:20, 26. мај 2011. (CEST)[одговори]

Mozda je bolje da imas temu za "zvanicne popise republike XXXX". Uzmemo na primer kosovo i vidi se da su bile vise razni procena pre popisa. Te procene su isto vazne ko i sami popisi. Tako da nebi bacio procene kao sporedne stvari.
Neznam koje godine su uzete od nezavisnog kosova i koje godine su od kosova kad je bilo pod upravi srbije. To sto nije kosovo priznato nema veze - svakako su procene, a nevidim da ih imaju na drugim mestima. Mozes da odvojis procene ako ima neki datum kad su se odvojili, mada kako ja znam sve republike imaju svoje godisnje procene - valjda koriste iste ili slicne metode za svoje brojeve. Na primer, video sam da republika srpska ima svoje godisnje procene. Ocigledno je da nije to isto kao popis, ali smatram da su to vrlo koristni i interesantni podatci. Pogotovo, posto demografija sadrzi vise stvari nego samo sam popis, vazno je da se ukljuce ove druge stvari kao broj rodjenih, umrli, i tako. Popisi sve zemlje ukljucu vise stvari nego samo etnicko stanje. Ova stranica gleda samo to stanje.
Ja smatram da glavna stranica za demografiju treba da sadrzi samo trenutno stanje, dok stranica o vecoj istoriji ili o samo popisima moze da bude na drugim stranama. Ako neko zeli da pogleda nesto o demografiji nekog mesta, verovatno ga nezanima da vidi kako se kretalo stanje preko stotine godina, ko sto je na primer za kosmet. Trebaju biti neki osnovni podatci, pa ako nekog zanima cela istorija moze da clikne link na vrh stranice koji ukazuje na vecu stranicu. Ukljucujes mape u diskusiju - brinem se da ti je cilj da stavljas mape na glavnu stranicu, pa da je ti glavno da radis ka tom cilju. Ako nekog zanima demografsko stanje neke mape, mislim da je suvise da dobije mnogo mapi - mali broj karti je dovoljan za opstu informaciju. (LAz17 (разговор) 18:03, 27. мај 2011. (CEST)).[одговори]
Ne treba komplikovati bez potrebe. Staviti sve u isti članak pod različite podnaslove tako da i urednicima Vikipedije i čitaocima to bude što jednostavnije. mickit 18:13, 27. мај 2011. (CEST)[одговори]


Процене никако нису једнако важне као попис становништва, јер немају исту веродостојност као пописи који представљају скуп података о сваком појединачном становнику. Рећи да су процене и пописи једако важни је ван сваке памети. Али ја разумем зашто си поставио ту табелу, промовисање независног Косова ти је као и раније био првенствени циљ (http://en.wikipedia.org/wiki/User:LAz17).

Кажеш да "главна страница за демографију треба да садрзи само тренутно стање". Необично, претходно си на исту страницу ставио табелу која покрива последњих 60 година, а то се сигурно не може подвести под тренутно стање. Основни подаци о којима говориш су већ приказани на свакој страници неке републике/покрајине. Најбољи примери су Црна Гора и Македонија где на главним страницама тих република имамо тренутно стање за етнички, језички и верски састав са пратећим картама (по једна за сваку област). Нема никакве логике да страница демографије изгледа исто као одељак о демографији са главне странице. Дакле и та прича ти пада у воду.

Као што је Мицки рекао на тргу, треба спојити постојеће странице и убудуће правити чланке типа „Демографија тога и тога“ у којима могу да се направе одговарајући поднаслови. Мислим да више нема никаквог разлога да се то даље одлаже, поготову након изнетих чињеница. Неко од администратора треба да реорганизује странице по горе наведеном моделу, и да се најзад реши то питање.

Tresnjevo (разговор) 05:09, 28. мај 2011. (CEST)[одговори]

Ti si cist moron ako mislis da podrzavam nezaisno kosmet na bilo koji nacin. Daj idi kod psihijatra. Jedini razlog sto sam dobio barnstar na engleskoj vikipediji je zato sto u to doba nije bilo mnogo clankova na kosmet, a oni koji su postojali su imali veoma malo informacije. Ko god da mi da barnstar dobrodosao je. Verovatno si neki ljut tip koji se zaleti u ko vo u prvo crveno sto vidi. Tako da nerazmilja dalje nego povrsinski. Takvi ljudi su cesto na TV komedijama i lako podpadaju pod intrige. Predlazem da nesto promenis tu.
Ta tabela za prosli 60 godina je mala i vrlo efikasna ako se ja pitam. Smatram da ce biti suvise informacije ako se sve spoji zajedno. Demografska istorija i demografija nisu ista stvar. Evo vam primer, Bosna na neglskoj stranici... [2] Dal vidite koliko mnogo podataka ima tu? Ima celi mali delic za stvari od cijinog sajta. Sad zamimsli da spoje taj clanak sa [3] Bilo bi i suvise.
Neznam sta si zapeo vise sa tim tvojim popisima. U 1800totim godinama na primer nije bio zvanican popis. Tu imamo samo procene. Ako smatras da su procene nebitne, onda to znaci da si otpisao veliki deo clanka. (LAz17 (разговор) 21:45, 28. мај 2011. (CEST)).[одговори]
Neki administrator me opiminje. Izgleda da imas puno pravo da me zoves siptarska podguzna muva, da sam izdajnik, i tako dalje. Nema mesta za mene u diskusijama gde jedan jednoga optuzuje da je izdajnik/siptarcina a da drugi meni preti da odgovorim na taj uzas. (LAz17 (разговор) 02:10, 29. мај 2011. (CEST)).[одговори]


Драго ми је што си показао на ком си нивоу. Само штета што је таквима као што си ти и даље дозвољено да уређују Википедију, јер човек више времена изгуби расправљајући се са таквима него уређивајући саме чланке. Неко ко стварно не подржава независно Косово никада, али баш никада, не би имао заставу независног Косова на својој страници, макар то била нека награда за труд. Приде намећеш (то је прави израз, с' обзиром да си без ичије подршке изменио странице демографије иако је расправа била у току) њихове податке. Тако да не бих рекао да је моје запажење било површинско. Наметање табеле завода за статистику независног Косова јесте промовисање истог, а који су твоји мотиви за то заиста не знам.

Та табела за период од 60 година не може да представља чланак демографије ако приде постоји и чланак демографске историје, јер је јасно да се ради о великом временском периоду. Што се тиче чланка на енглеској Википедији, за њих је та тема небитна. Пола Американаца не зна ни где је бивша Југославија, а камоли БиХ. Тај чланак је неупоредиво лошији од нашег и не представља никакво мерило. За периоде пре пописа нема званичних података, и не треба их због тога измишљати. На станици са проценама могу да се ставе процене и за тај период. Зна се шта су званични, а шта незванични подаци.

Нигде ти нисам рекао било шта слично ("Изгледа да имас пуно право да ме зовес сиптарска подгузна мува, да сам издајник, и тако даље."), једина комуникација коју сам имао са тобом (ЛАз17) до сад је на овој страници. И то може врло лако да се провери, чисто да не мислиш да та прича може да ти прође.

Tresnjevo (разговор) 05:15, 29. мај 2011. (CEST)[одговори]

Ti si paranoijicni nacionalista ako ti smeta neka nagrada za rad na vikipediji. Podatci su potadci, nije bitno iz koje su organizacije. Nemamo nijedne druge umesto njih.
Jasno si me optuzio da podrzavam nezavisno kosovo, dakle si u drugim recima reko da sam siptarska podguzna muva. A tebe tu sad podrzavaju. Sta gore, ti nastavljas da tvrdis to.
Micki je unistio stranicu za demografiju. Smeta mu sto nema isti material ko ova. Ko sto ona stara prica kaze... vuk ce pojesti jagnje, nebitno koji je razlog. Ovo se sad desava ovde, Mickiju nije bitno nista, rad koji sam uneo na onu stranicu je unistio samo zato sto ima jedan cilj, da unakazi stranicu da bi je spojio. (LAz17 (разговор) 18:36, 29. мај 2011. (CEST)).[одговори]

Molim vas da prestanete s vredjanjima po nacionalnoj osnovi. Ja ne znam kako vec niste zbog toga blokirani, jer takvo ponasanje je nedopustivo ovde. --Јагода испеци па реци 18:48, 29. мај 2011. (CEST)[одговори]

popravljanje stranice

Poceo sam da malo popravljam stranicu, da bi se razlikovala od demografske istorije kosmeta. (LAz17 (разговор) 00:46, 17. април 2011. (CEST)).[одговори]

Изјашњавање Муслимана (пребачено са странице за разговор чланка Демографска историја КиМ)

Године 1961. у попису нису били Муслимани. Муслимани су у попису тек од 1971. У ранијим пописмима су постојали неопредељени, а не неопредељени Муслимани. Неопредељен је могао бити сваки становник у то време.--Drazetad (разговор) 23:15, 30. мај 2011. (CEST)[одговори]

Заправо, 1961. је био први попис становништва у бившој Југославији на коме је постојала могућност изјашњавања као Муслиман. На претходном попису из 1953. је већина људи који су се касније изјашњавали као Муслимани сврстана у категорију "Југословени неопредељени". Управо због тога се 1961. нису сви изјаснили као Муслимани, већ се део изјаснио и као Југословени. Прегледаћу остале странице о демографији, па ћу ускладити податке уколико има неких одступања.

Tresnjevo (разговор) 21:03, 31. мај 2011. (CEST)[одговори]

Спајање

Чланци су спојени и урађено је преименовање. Овде ћу ископирати садржај другог чланка уколико нешто од тога буде потребно убацити у овај чланак. mickit 18:37, 4. јун 2011. (CEST)[одговори]

Demografija Kosova i Metohije uključuju stvari kao što su populacija, etničke grupe, stope školovanja ljudi, zdravstveno stanje ljudi, ekonomski status, religija, itd.

Razne procene procenjuju populaciju malo više ili malo manje od dva miliona ljudi. Albanci čine vecinu populacije dan danas (2010).

podeljivanje clanka

Clanak je suvise velik. Prvi deo je o opstoj populaciji... i onda ovaj drugi deo je iskljucivo o istoriji etnicki grupa. Dakle zakljucak je da nebi nista smetalo da se odvoji clanak na dva, jer je pod jedan suvise velik ovako, a pod dva materijal lagano se deli da dva dela. (LAz17 (разговор) 18:55, 8. јун 2011. (CEST)).[одговори]

Дио који си ти убацио је исто о историји. Ја сам против тога што ти желиш да урадиш јер смо имали доста проблема око тога. Дакле, против сам тога да се чланак подјели. И још да додам да ми се не свиђа начин на који си уредио овај чланак стављајући на врх албанске изворе, затим америчке и на само дно српске. --БаШ-ЧелиК (разговор) 18:57, 8. јун 2011. (CEST)[одговори]
Problem je bio protiv toga sto je clanak bio duplikat, nije htelo da se vidi da sam dodao ove stvari - stvari su izbrisane jer je smetalo nekima sto nije duplikat. Moje stvari su bile ukolnjene sa clanka, jer da nisu nebi mogao da se spoji. Eto, sad su stvari vracene i izgleda ko da ima i previse informacija.
Sad su podatci koje sam dodao na cirilici. Tako da nemoze da napravi optuzna latinizacije - sto je bilo uredu, posto je bio 100% razlicit clanak. Trenutno stanje je da je jedan deo clanka o populaciji uopsteno, a drugi deo o etnickoj istoriji. Koji je razlog da stoju zajedno umesto odvojeno? (LAz17 (разговор) 20:40, 8. јун 2011. (CEST)).[одговори]

О томе је вођена расправа и на тргу и на страници за разговор демографске историје КиМ. Након што ниси пружио никакве аргументе за постојање две странице, гласало се томе и био си једини који је за постојање више страница. Не знам само како можеш да предлажеш нешто што је убедљива већина већ одбила пре само десет дана.

Што се тиче начина на који си уредио страницу, апсолутно је неприхватљив. Уопште ниси пратио форму других демографских стрница, а албанске и америчке процене си могао да ставиш једино на крај после званичних података, а не на почетак. Друго, витални подаци (како их ти зовеш) ће јасно бити означени као подаци завода за статистику самопроглашеног Косова, као што је за америчке већ било наведено да потичу од ЦИА-е. Чисто да се зна чији су подаци, да не би било неке забуне.

Tresnjevo (разговор) 18:15, 14. јун 2011. (CEST)[одговори]

Само да додам да се слажем са Трешњевом. А критике на рачун LAz17 уређивања сам већ поменуо изнад. --БаШ-ЧелиК (разговор) 18:20, 14. јун 2011. (CEST)[одговори]
Ne, o tome nije vodjena nikakva rasprava. Materijal na stranici je bi uklonjen, sve sto sam dodao je bilo slonjeno, i glasanje je bilo na ono sto je stajalo pre nego sto sam ja menjao. Dakle, sad mozemo da diskutujemo o tome - jasno je kako je korupcija prosla - radi se sta se zeli, ako admin tako zeli.
Jasno je da je ovaj clanak podeljen da dve vrlo razlicite stvari. Podatci o uopstem stanovnistvu i podatci o demografskoj istoriji. Sta je tu nejasno? Prosto se lagano razdeljuju. I na to sve je clanak prevelik ovako kako je. (LAz17 (разговор) 18:47, 15. јун 2011. (CEST)).[одговори]

Etničke Grupe

Religija

Muslimani čine preko 90% stanovništva. Većina su Suniti. Albanci, Bošnjaci, i Turci su grupe koje imaju Islamsku veru.

Hrisćani čine skoro 10% stanovništva. Većina su Srbi koji su od pravoslavne vere. Ima i mali broj albanaca koji su od katoličke vere. Ima takodje mali broj hrvata.

Procene Vitalni Podataka[1]

Procene populacije u tabeli dole nisu totalno pouzdani od 1990ti godina. Od 1990ti, podatci isključuju neke rodjene i umrle sa nekih prostora gde su Srbi.

Prosečna population (x 1000) Živorođeni Umrli Prirodna Promena Stope Nataliteta (po 1000) Stope Mortaliteta (po 1000) Prirodna (per 1000)
1948 733 27 792 10 324 17 468 37.9 14.1 23.8
1949 751 31 643 12 937 18 706 42.1 17.2 24.9
1950 764 35 222 12 991 22 231 46.1 17.0 29.1
1951 780 29 299 14 833 14 466 37.6 19.0 18.5
1952 793 35 619 13 867 21 752 44.9 17.5 27.4
1953 813 34 595 16 726 17 869 42.6 20.6 22.0
1954 832 38 595 13 201 25 394 46.4 15.9 30.5
1955 842 36 736 15 292 21 444 43.6 18.2 25.5
1956 859 37 819 13 692 24 127 44.0 15.9 28.1
1957 873 34 159 15 300 18 859 39.1 17.5 21.6
1958 890 39 285 11 598 27 687 44.1 13.0 31.1
1959 921 37 364 12 878 24 486 40.6 14.0 26.6
1960 944 41 631 13 365 28 266 44.1 14.2 29.9
1961 972 40 561 11 759 28 802 41.7 12.1 29.6
1962 997 41 336 15 024 26 312 41.5 15.1 26.4
1963 1 021 41 525 12 423 29 102 40.7 12.2 28.5
1964 1 046 42 557 12 731 29 826 40.7 12.2 28.5
1965 1 075 43 569 11 767 31 802 40.5 10.9 29.6
1966 1 101 42 429 10 266 32 163 38.5 9.3 29.2
1967 1 131 44 001 11 308 32 693 38.9 10.0 28.9
1968 1 159 44 627 10 781 33 846 38.5 9.3 29.2
1969 1 189 46 480 10 892 35 588 39.1 9.2 29.9
1970 1 220 44 496 10 829 33 667 36.5 8.9 27.6
1971 1 254 47 060 10 312 36 748 37.5 8.2 29.3
1972 1 291 47 943 10 270 37 673 37.1 8.0 29.2
1973 1 329 47 714 10 358 37 356 35.9 7.8 28.1
1974 1 367 49 847 10 075 39 772 36.5 7.4 29.1
1975 1 406 49 310 10 018 39 292 35.1 7.1 27.9
1976 1 446 51 355 10 149 41 206 35.5 7.0 28.5
1977 1 487 49 849 9 811 40 038 33.5 6.6 26.9
1978 1 526 49 027 9 776 39 251 32.1 6.4 25.7
1979 1 566 48 125 9 575 38 550 30.7 6.1 24.6
1980 1 555 53 147 8 909 44 238 34.2 5.7 28.4
1981 1 595 48 111 9 677 38 434 30.2 6.1 24.1
1982 1 629 52 865 10 479 42 386 32.5 6.4 26.0
1983 1 664 49 645 11 040 38 605 29.8 6.6 23.2
1984 1 699 55 243 10 573 44 670 32.5 6.2 26.3
1985 1 735 53 925 11 826 42 099 31.1 6.8 24.3
1986 1 773 54 519 10 446 44 073 30.7 5.9 24.9
1987 1 811 56 221 10 307 45 914 31.0 5.7 25.4
1988 1 850 56 283 10 257 46 026 30.4 5.5 24.9
1989 1 889 53 656 10 181 43 475 28.4 5.4 23.0
1990 1 930 55 175 8 214 46 961 28.6 4.3 24.3
1991 1 967 52 263 8 526 43 737 26.6 4.3 22.2
1992 2 006 44 418 8 004 36 414 22.1 4.0 18.2
1993 2 043 44 132 7 804 36 328 21.6 3.8 17.8
1994 2 077 43 450 7 667 35 783 20.9 3.7 17.2
1995 2 113 44 776 8 671 36 105 21.2 4.1 17.1
1996 2 151 46 041 8 392 37 649 21.4 3.9 17.5
1997 2 186 42 920 8 624 34 296 19.6 3.9 15.7
1998 2 000 41 752 8 123 33 629 20.9 4.1 16.8
1999 2 000 40 020 7 569 32 451 20.0 3.8 16.2
2000 2 000 38 667 7 115 31 552 19.3 3.6 15.8
2001 2 000 37 412 6 672 30 740 18.7 3.3 15.4
2002 1 985 36 136 5 654 30 482 18.2 2.8 15.4
2003 2 016 31 994 6 417 25 577 15.9 3.2 12.7
2004 2 041 35 063 6 399 28 664 17.2 3.1 14.0
2005 2 070 37 218 7 207 30 011 18.0 3.5 14.5
2006 2 100 34 187 7 479 26 708 16.3 3.6 12.7
2007 2 126 33 112 6 681 26 431 15.6 3.1 12.4
2008 2 153 34 399 6 852 27 547 16.0 3.2 12.8
2009 2 175 34 240 7 030 27 210 15.7 3.2 12.5
2010

Demografske Statistike od CIA[2]

Struktura Starosti

  • 0-14 godina: 27.2% (muški 258,078/ženski 237,987)
  • 15-64 godina: 66.1% (muški 630,350/ženski 576,946)
  • 65 godina i vise: 6.7% (muški 51,668/ženski 70,603) (2011 est.)

Srednje Godiste

  • ukupno: 26.7 godina
  • muški: 26.3 godina
  • ženski: 27.2 godina (2011 procena)

Odnos Polova

  • na rodjenju: 1.085 muški/ženski
  • ispod 15 godina: 1.09 muški/ženski
  • 15-64 godina: 1.09 muški/ženski
  • 65 godina i vise: 0.74 muški/ženski
  • ukupna populacija: 1.06 muški/ženski (2011 est.)

Pismenost

Metodologija: procenat populacije stariji od 15 godina koji moze da cita i pise

  • ukupna populacija: 91.9%
  • muški: 96.6%
  • ženski: 87.5%

Reference