Разговор с корисником:Tresnjevo

Поздрав, Tresnjevo. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Tresnjevo. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?		Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак		Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима		Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати		Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница		Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --В. Бургић (реци...) 20:29, 28. јун 2009. (CEST)

Pozdrav, vidim da postavljas etnicke mape. Da li ih sam pravis? Da li postoji mogucnost da postavis etnicke mape Jugoslavije? --БаШ-ЧелиК (разговор) 07:58, 1. јул 2010. (CEST)

Здраво, опет ја. Видио сам да радиш мапе, па сам мислио да те питам да ли можеш да уради једну етничку мапу Југославије, и једну географску мапу Републике Српске (али само Републике Српске). Да географска буде са рељефом као напримјер ова мапа: [1] . Хвала унапријед. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:34, 21. септембар 2010. (CEST)

Чланак Војводина

Колико видим ти си карту округа из чланка о Војводини уклонио са тврдњом да она чини чланак сувише великим, па сам је ја вратио у мањој величини, јер је то било алтернативно решење за проблем величине чланка. Међутим, ако је и сам садржај чланка проблем, а не само његова величина, онда измени у чланку оно што хоћеш, али би требало при мењању истог да напишеш да мењаш због бољег садржаја а не због проблема са величином. У суштини нисам против измена садржаја које си предложио, али ја тренутно немам времена да пишем нов чланак о територијалној организацији или да мењам слике које стоје у чланку Војводина. Ти промени сам оно што хоћеш, а ја ћу већ рећи ако се са нечим од тог не будем слагао. PANONIAN (разговор) 23:37, 3. децембар 2010. (CET)

Нисам ни мислио на смањивање величине стране у килобајтима, већ по дужини чланка. Зато сам и написао у опису измене 1 област - 1 карта. Кад будем имао времена направићу страну о територијалној организацији. Остале ствари које сам навео сам изменио на чланку.

Tresnjevo (разговор) 06:07, 4. децембар 2010. (CET)

Мапе

Знам да се ти бавиш мапама, па се ево обраћам ако можеш да нацрташ ову мапу судова у Србији овде. Било би добро кад би смо ту мапу добили на Вики да илуструје чланке из категорије Категорија:Судство Србије. --Ђорђе Стакић (р) 13:33, 24. децембар 2010. (CET)

Лингвистичка мапа Војводине

Поздрав. Да ли постоји могућност да урадиш и лингвистичку мапу Војводине по насељима према неком попису? Пожељно би било према пописима из 2002. или 1991. ако су ти доступни ти подаци. PANONIAN (разговор) 18:01, 1. јануар 2011. (CET)

У томе и јесте проблем, немам податке на основу којих бих могао да урадим те карте. На сајту републичког завода су објавили резултате пописа о лингвистичкој структури једино по општинама, док би нама требали подаци по насељима.

Поздрав

Tresnjevo (разговор) 05:39, 2. јануар 2011. (CET)

Ок. Него видео сам да си имао податке за верску мапу по попису из 1991, па сам помислио да имаш податке и за лингвистичку. Ја сам иначе пре коју годину ишао у библиотеку одсека за географију ПМФ факултета у Новом Саду, где су имали све објављене публикације са резултатима пописа из 2002. и тада подаци о матерњем језику по насељима нису ни били објављени. Наравно, постоји могућност да су их у међувремену објавили, а податке за попис из 1991. нисам ни тражио тако да и не знам да ли су објављени подаци о језику са пописа из 1991. PANONIAN (разговор) 20:50, 2. јануар 2011. (CET)

Revizije

Sakrivene su sve revizije u kojima se pominje potencijalno uvredljiva reč. Pozdrav! mickit 08:39, 20. мај 2011. (CEST)

Разговор

Мислим да ће те занимати ово пошто се бавиш демографијом. Поздрав --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:15, 30. мај 2011. (CEST)

Демографија

Колико ја знам Муслимани се појављују у попису од 1971. У ФНРЈ су се изјашњавали као нека друга нација или су били неопредељени. Неопредељени су могли бити преставници било којег народа, а не само Муслимани, тако да сврставање у категорију неопредељени Муслимани ( у тексту о демографији на КИМ) није правилно. Живио сам у мешовитој средини и знам да су ми колеге из школе (завршни разред гимназије 1961.) који су имали право гласа,изјашњавали обично као Срби или Хрвати или су били неопредељени. Имали смо у школи три Хусеина, један се изјаснио као Србих, други Хрват, а трећи је био неопредељен. Од 1971 су се могли ако су хтели изјашњавати као Муслимани.--Drazetad (разговор) 22:10, 31. мај 2011. (CEST)

Тачно је да се сви муслимани у БиХ изјашњавају као Муслимани тек од 1971. али могућност таквог изјашњавања постоји од 1961. Муслимани јесу у највећем броју свставани у неопредељене на ранијим пописима (1948. као "неопредељени муслимани", a 1953. као "Југословени неопредељени"), тако да се пример који си навео може односити на период пре 1961.

Уколико хоћеш пошаљи ми емаил, па ћу ти послати резултате пописа за БиХ и КиМ. Ти подаци се у краћој форми налазе и на страници демографије БиХ.

Tresnjevo (разговор) 22:56, 31. мај 2011. (CEST)

Тема ме не интересује и нисам тиме оптерећен, а навео сам случај из живота. У то време сам живио у Мостару и тако је било у случају који сам навео. Сведок сам од 1951 до 61 да су у школи пописивали ђаке (скоро сваке године) по националности и да су их слали кући да питају родитеље да ли ће се изјашњавати као Срби или Хрвати. Најпре није било неопредељених, а касније су дозволили, али без оног муслимани. Знам неке борце (који нису били муслимани) који су се изјашњавали као неопредељени, а касније као Југословени. Где их је сврставала статистика није ме интресовало, али неопредељених муслимана није било. То ме тада се није лично погађало, али ми као младом није било јасно, па ми је остало у сећању. Хвала ти на одговору. Једна напомена. Кад неком одговараш онда то напишти на његовој страници за разговор, јер ће тако бити обавештен да има нешто на страници за разговор. Овако сам случајно наишао на твој одговор. Поздрав--Drazetad (разговор) 23:33, 31. мај 2011. (CEST)

Nove mape Vojvodine

Imam pitranje u vezi ovih novih mapa Vojvodine iz 1880 i 1910: kako si našao da su neka naselja u opštini Bačka Topola (na primer Panonija, Njegoševo, itd) imala većinu govornika mađarskog u to vreme kada su ta naselja formirana tek posle 1. svetskog rata? Zar nije bolje da naselja koja u to vreme nisu postojala označiš kao nenaseljena? Ovako mapa implicira da su ta naselja postojala u to vreme, što je netačno. PANONIAN (разговор) 09:17, 15. јун 2011. (CEST)

Inače, nisu u pitanju naselja samo u ovoj opštini. Baš sam pogledao knjige Dr Slobodana Ćurčića o naseljima Vojvodine i postoji određen broj naselja koja su nastala tek u toku 20. veka a na tvojim mapama su prikazana kao nastanjena u 1910. godini. Možeš li to da ispraviš? Mogu ti i napisati koja su to sve naselja u pitanju ako nemaš takve podatke. PANONIAN (разговор) 12:24, 15. јун 2011. (CEST)

У Војводини има доста данашњих насеља која тада нису постојала и знам мање више за свако од њих тачну годину оснивања (нека су колонизовали Мађари после 1910, нека Срби после 1. светског рата, а нека су колонизована тек након 2. светског рата). У данашњој општини Бачка Топола су 1910. као насеља постојала само Бачка Топола, Бајша, Старa Моравица и Пачир. Међутим, на територији већине данашњих насеља су постојали салаши у власништву велепоседника на којима су живели земљорадници (неки стално, неки привремено). Имам немачку карту из тог периода на којој се јасно види где је била већа концентрација салаша, а где их није било уопште (нпр. насеље Светићево). На пописима у Аустроугарској су неке групе салаша имале статус насеља (или поднасеља као што су Зобнатица и Таванкут) и називана су пустарама, док је већина била саставни део других насеља. Тако је рецимо измећу Кикинде и Банатске Тополе био читав низ српских салаша који су у то време припадали самој Кикинди. У Банатској Тополи су тада већина били Немци (са великом мађарском мањином), али сам то насеље приказао са релативном српском већином јер данашње границе Банатске Тополе обухватају салаше који су некада припадали Кикинди и где је живело више Срба него Немаца у самој Банатској Тополи. Дакле, те карте сам радио према пописима становништва 1880. и 1910. и становништву које је живело у границама данашњих насеља, што сам и навео на карти.

Друга могућност је била да исцртам границе општина и насеља према тадашњем стању, па сва та насеља не би уопште била приказана. Али није поента да се ради карта где су општине пресечене на пола, у том случају треба радити 4 тадашње угарске жупаније заједно, а не карту Војводине која такође није постојала у то време. Такође, пример Банатске Тополе и Кикинде није једини где су се тадашње границе разликовале, а ја немам податке о свим границама.

Основна сврха тих карата је да се види ко је живео на простору данашњих насеља, исто као што си и ти урадио карту за 1910. на границама данашњих општина. Једини начин да се прецизно упореди састав становништва је уз коришћење истих административних граница.

Tresnjevo (разговор) 14:18, 15. јун 2011. (CEST)

U redu. Mislio sam da si stanovništvo tih naselja koja nisu postojala prikazao na osnovu administrativne pripadnosti tog područja tada postojećim naseljima. Ako si prikazao sastav tada postojećeg stanovništva na salašima onda nemam primedbu. Međutim, da li bi mogao da napraviš i alternativne verzije tih karata (bar one dve koje prikazuju jezički sastav) na kojima bi prikazao samo tada postojeća naselja, po mogućnosti sa tadašnjim istorijskim nazivima istih? Pored toga, da li možeš nemačku kartu koju si pomenuo da mi pošalješ na mail ili čak da je ubaciš na vikipediju (ili vikimedijinu ostavu) ako je njen autor umro pre 70 godina? Tada bi ona mogla da se ubaci sa licencom PD-old. PANONIAN (разговор) 17:34, 15. јун 2011. (CEST)

Могао бих да урадим верзије по тадашњим границама, али не би их постављао на Википедију јер немам прецизну ад. карту из тог периода. Данашња територијална подела је и иначе неупоредиво боља него тадашња. Нека насеља су тада била подељена (Сивац, Бачка Паланка, Футог, Арадац, Елемир, Итебеј, Ечка, Сутјеска, Неузина) једино због тога што су различити народи живели у одређеним деловима тих места, што је врло лош приступ. То су одувек била јединствена насеља, а по југословенској тер. организацији једино је Итебеј остао подељен. У то време нису користили исти принцип за салаше, неки су имали статус пустара (околина Суботице, пустара Љуково у Срему) док остали нису. Тако да карте које сам урадио доста прецизније представљају тадашњу етничку ситуацију у Војводини.

Није само једна карта у питању, већ читав атлас Аустоугарске и околних земаља. Карте су из 1897. и већ неколико година се налазе на следећој страници: http://lazarus.elte.hu/hun/digkonyv/topo/3felmeres.htm Мислим да нема потребе да затрпавамо сервер са свим тим картама (иако вероватно нема правних препрека), али могли би да додамо референце у неким чланцима јер су карте заиста одличне.

Tresnjevo (разговор) 05:25, 16. јун 2011. (CEST)

Ok, znam za taj sajt i karte. Nisam te dobro razumeo jer sam mislio da imaš nemačku etničku kartu iz tog perioda, a ovo su topografske karte. PANONIAN (разговор) 09:03, 16. јун 2011. (CEST)

Religijske mape Srbije 1991. i 2002. godine.

Mape su dobre, ali imam par zamerki na sadržinu komentara, NS, KG, NI i PR su dobile statuse gradova tek u novembru 1992. godine, pa su u vreme popisa bile još opštine. Za 2002. godinu, ovo 'jedinstvena gradska opština' ne postoji sve što postoje samo gradovi i opštine možda bi trebalo da stoji 'Grad bez gradskih opština', ali ni ovo nije potpuno tačno jer sam primetio da često koristiš samo graske opštine za Bg i Niš, ali postoji jedna caka, rezultati popisa su dati prema stanju 1.januara 2002. godine, a ne prema stanju u vreme popisa kada su formirane i gradske opštine u KG i Novom Sadu, kasnijesu one više puta zbog izbornih zakona ukidane i ponovo statustarno formirane, ali to je druga stvar. I ove prigradske opštine ne postoje, jer ni u jednom zakonu ne postoji taj termin, on se koristio interno u okviru javnih institucija u Beogradu da bi se razdvojile gradske opštine samog naselja Beograd i opštine okolnig gradova.--Варја (разговор) 00:18, 8. август 2011. (CEST)

То са градовима и општинама није баш тако једноставно. Град је јединица територијалне организације вишег степена од општине, односно обухвата једну или више општина. Тако Ваљево данас има статус града који се састоји од градске општине Ваљево. РЗС је градске општине које самостално чине неки град дефинисао као "општине са статусом града". Да сам користио тај термин морао бих да уведем додатну ознаку за општину Пожаревац која након формирања општине Костолац више нема статус општине са статусом града. Исто важи и за Ниш 2002. Нисам хтео да компликујем ствари превише.

Наишао сам раније на податак да су четири града која си споменуо добила тај статус 1992. године, и због тога сам се и двоумио да ли да Нови Сад, Ниш и Приштину означим као градове на пописима пре 2002. Међутим Нови Сад је у периоду 1980-1989 био подељен на градске општине, и имао је статус "градске заједнице општина" у чијем су саству били и Петроварадин и Сремски Карловци. Исто важи и за Приштину у једном периоду.

Тачно је да приградске општине нису званично дефинисане, иако је тај термин у широкој употреби. Али чињеница је и да Врачар и Младеновац у пракси немају исте надлежности.

Градске власти Новог Сада и Крагујевца су 2002. донеле статуте у којима су наведене општине које улазе у састав тих градова. Међутим, те општине нису административно формиране (тј. нису одржане конститутивне седнице), тако да их РЗС није приказао чак ни за стање 1.1.2009. јeр одлука о њиховом формирању никада није спроведена. Тако да те општине не би биле приказане у резултатима и да су објављени према стању у време пописа.

Tresnjevo (разговор) 10:33, 8. август 2011. (CEST)

Opštine i gradovi

Pa ovo ti je potpuno netačno da se grad sastoji od jedne ili više opština. Valjevo ima status grada i ne sastoji se od gradske opštine. Ovo општине са статусом града" mislim da sam i ja video negde , ali to je čista glupost. Zakon poznaje Grad Beograd, gradove, opštine i gradske opštine. Dakle imaš Grad Požarevac i gradsku opštinu Požarevac. Ljudi često brkaju te pojmove pa nisam hteo da praviš dodatnu konfuziju (Video si i sam na Vikipediji gde ponegde stoji Okrug Grad Beograd????). Niš, Kragujevac, Novi Sad, Priština su dobile status Grada tek 1992. godine tadašnjim Zakonom o ter. organizaciji i to je sto posto sigurno. Sada za opštine KG i NS-a, pa oni su još po zakonu 1992. godine bile u obavezi da formiraju 2 ili više gradskih opština. One su to uradile tek 2002. godine kada i Niš, ali su opštine formirane negde početkom februara 2002. godine SA SVIM ADMINISTRATIVNIM funkcijama, utvrđeno je da kao organ gradske opštine bude Savet gradske opštine, kao predstavničko telo građana koje čine odbornici Skupšpine, izabrani na teritoriji gradskih opština. (Saveti Gradskih opština su izabrani u gradskim opštinama Novog Sada i Kragujevca). Ovakva odredba omogućavala bi da, odbornici Skupsšine grada, koji se biraju neposrednim tajnim glasanjem, u skladu sa tada vazžećim vecćnskim izbornim sistemom, automatski budu članovi saveta gradskih opsšina, na cčjoj teritoriji su izabrani u izbornim jedinicama. Mađutim, dolazi do promene vecćnskog u proporcionalni izborni sistem, donosenjem Zakona o lokalnim izborima, juna 2002. godine,čime se gubi mogucćost automatskog formiranja saveta u gradskim opštinama, u skladu sa Statutom. Da bi se, gradske opštine, čije su: teritorija, nadležnost, poslovi i organi utvrđeni Statutom, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi konstituisale doneti su novi statuti Gradova NS; KG; NI. i ostalo je da se gradske opštine formiraju na sledećim lokalnim izborima (2004. godine) sa gradskim skupštinama umesto saveta gradskih opština. Ali opet zbog zakonskih peripetija to nije bilo izvodljivo pa je jedino Niš, ukidanjem mesnih zajednica kao oblika lokalne samouprave, uspeo da formira gradske opštine, dok su NS i KG ostavile mesne zajednice i nisu uspele da formiraju gradske opštine u skladu sa novim izbornim zakonom. Kragujevac je 2008. godine pred tadašnje lokalne izbore opet promenio Statut i iz njega izbacio gradske opštine, dok su u Statutu Novog Sada ostale iako nisu postojale, sada se one publikuju u RZS-u . Pogledaj šifre opština i sada postoji Petrovaradin. Tako da su one postojale u vreme održavanja popisa. Pogledaj statute gradskih opština Beograda oni su svi pravljeni po šablonu i isti su, pa ovo prigradska i gradska opština stvarno nema nikakvu funkciju. Jedino što meni nije jasno je da li je ova asimetrična organizacija Požarevca i Vranja (slična onoj u okviru Podgorice) trenutna i da li će se formirati i skupštine gradskih opština Vranje i Požarevac. Zanimljivo je da su za skupštinu gradske opštine Kostolac bili izbori dok je skupština gradske opštine Vranjske Banja održana bez lokalnih izbora. --Варја (разговор) 01:26, 9. август 2011. (CEST)

У праву си, у закону стоји да "Територија града може бити подељена на градске општине", што значи да град не мора да буде подељен на ГО. Нисам очекивао да РЗС користи потпуно погрешан термин "општине са статусом града" (публикација KartaOps08.pdf), али требало је да проверим и део закона који се односи на градове.

Знам да и поред тога што у статуту града све ГО имају исти статус, велики број институција које су у оквиру градске управе своје надлежности врше једино у 10 београдских општина. Исто тако постоје два основна суда од којих је један надлежан за градске, а други за приградске општине. Подела између тих општина у пракси постоји, али с обзиром да термин приградска општина није у службеној употреби, исправио сам и то на картама поред ознака за градове.

У Крагујевцу савети градских општина нису изабрали органе управе (нпр. председника СО), а велико је питање да ли су уопште и одржане конститутивне седнице градских општина. Да су ГО заиста формиране у потпуности, након доношења новог закона градска власт не би могла тек тако да их укине. Овако им је било лакше да укину нешто што је постојало само на папиру, него да укидају месне заједнице како је то урађено у Нишу. Недавно сам наишао на званични документ од 30. 03. 2011. где се наводи да је градски одбор СПО-а покренуо иницијативу да се општине напокон формирају. http://www.kragujevac.rs/userfiles/files/Skupstina/2011/29redovnasednica/Statut%20grada%20FINAL.pdf

ГО Нови сад и Петроварадин су уведене у регистар РЗС 23.03.2011. а као датум настанка ГО се наводи објављивање СЛ Града Новог Сада бр. 43/08 од 22.10.2008. Дакле, за годину оснивања се узима 2008. иако су градске општине наведене у статуту Новог Сада од 2002. Ово што си споменуо за Врање је најбољи пример да свака градска власт "тумачи" закон онако како јој одговара, иначе се овакве ствари не би дешавале. Мислим да није требало препустити градовима да одлучују о броју градских општина.

РЗС је погрешно навео нишку општину Медијана као Медиана, што је и граматички неправилно. То ти спомињем јер претпостављам да си на њиховом сајту видео назив који си користио на карти територијалне организације.

Tresnjevo (разговор) 18:37, 9. август 2011. (CEST)

Opštine i Gradovi

Na ovoj karti KartaOps08.pdf je verovatno neki pametnjaković probao da pojasni stvari i onda uneo neku glupost. Ovo za nadležnost prigradskih i gradskih opština je zaista bilo u praksi nekada, ali najnovijim statutom Beograda potpuno su iste nadležnosti, ovo za organizaciju sudova je čista slučajnost, pa i Novi Pazar ima viši sud a jednini od svih sedišta viših sudova nije sedište okruga-pa ovo ne znači ništa, svaka organizacija ili javno preduzeće ima drugačiju organizaciju. U Kragujevcu su izabrani svi organi gradskih opština, postojao je savet gradske opštine i većnici gradske opštine kao izvršna vlast, pri čemu je predsednih gradske opštine bio predsednik gradskog veća. Skupštine gradskih opština sa odbornicima nisu postojale nigde (ni u Nišu) jer je takav bio zakon. Zbog promena izbornog zakona promenjena je struktura organizacije gradskih opština, pri čemu je i gradska opština Stara Varoš promenila ime u Stari Grad izmenom Statuta Grada. Ove inicijative o ponovnom formiranju gradskih opština su čista glupost jer SPO učestvuje u gradskoj vlasti, a realno ne radi ništa o formiranju gradskih opština, već puca u prazno nekim amandmanima na promenu statuta, iako se izmena statuta konkretno odnosi na drugu stvar. Inače ukidanje gradskih opština nije proteklo baš glatko, Opštine su ukinute pred lokalne izbore 2008. godine zbog izbornih rezultata prethodnih parlamentarnih izbora kada su u Aerodromu i Stragarima pobedili DSS-NS, u Stanovu i Pivari SRS, a u Starom Gradu DS što lokalnoj vlasti nije odgovaralo. Bio je lep naslov u Politici u to vreme Za decentralizaciju, ali ne u svom dvorištu. U vreme postojanja gradskih opština izgrađena je samo zgrada opštine Aerodrom 8koja je sada ispostava policijske uprave) dok je zgrada opštine Stragari postojala od ranije. Čak i sada se svi planski i strateški dokumenti izrađuju sa nekadašnjom podelom na gradske opštine (Prostorni plan grada, GUP...) Neke službe su prihvatile podelu na gradske opštine kao Pošta, ZZZO, PU... Interesantno je da u Kragujevcu danas postoji jedinstven oblik gradske samouprave. Postoje, dakle, mesne zajednice, mesne kancelarije ali i Gradske kancelarije-ima ih 8 (Aerodrom, Stanovo, Pivara, Stragari, Beloševac, Lepenica, Šumarice, Stara radnička kolonija). A ovo o Novom Sadu govori najbolje o ozbiljnosti RZS. Dok je Novi Sad imao imao savete i veća gradskih opština nije imao šifru za GO u RZS-u. Sada kada opštine postoje samo u statutu grada oni unose šifre za gradske opštine. Ovo za Niš je uneto kada je po statutu Grada niša bio naziv Mediana, posle je taj tekst prečišćen. Inače, primetio sam da u Registru prostornih jedinica se ne koriste gramatički ispravna imena već uobičajena Dobroljubci umesto Dobroljupci, kosovskomitrovački umesto kosovskomitrovički, grad umesto Grad (u smislu jednice lokalne samouprave)... --Варја (разговор) 23:52, 9. август 2011. (CEST)

Назив приградска општина је вероватно и настао јер се општине попут Барајева и Сопота ни по чему не могу назвати градским сем што имају такав статус. Београд би требало да обухвата 10 градских општина (било би добро да се формира и ГО Крњача), док би заједно са преосталих 7 општина био у саставу Београдског управног округа. Овако је Београд територијално један од највећих градова у Европи, ако не и највећи. Исто тако је логично и да Страгари буду засебна општина са још 9 насеља која су својевремено припојена Тополи.

Негде сам наишао на предлог да се и Кнић припоји граду, а све ми то личи на копирање београдског модела који је врло лош. Сигурно си прочитао ових дана да је у Нишу покренута иницијатива за формирање градске заједница општина коју би чиниле све општине Нишавског управног округа, не зна се само које би биле надлежности такве "заједнице". Градске општине као што су Костолац и Врањска Бања неће донети ништа сем скупље администрације - постојаће три управе (град и две ГО) уместо две (град и општина). У плану је оснивање и других градских општина попут Вучја (Лесковац), уместо да им се врати статус који су те општине имале пре укидања. Власт у Крагујевцу је очигледно израчунала да им се овако више исплати јер ни са ким не морају да деле буџетска средства, а из истог разлога се годинама одлаже и подела Новог Сада на општине које су постојале до 1989. Све би било другачије да су законом основане нове општине, овако је питање када ће бити завршена децентрализација.

Tresnjevo (разговор) 21:33, 10. август 2011. (CEST)

Македонија

Добро јутро корисник Тресњево. Много сам лутао кроз интернета због овога, можда сам сада погодио црно. Било то одавно када сам видео карту Македоније која је приказала само удео Срба у тој тада још југословенској републици. Ако знаш можда за неку свежијег пописа? Може и она стара. Било би веома занимљиво да се људи позабаве и са ту верзију која постоји за већину осталих бивших југословенских република, ако ти није мрско, можда да направиш једну. Унапред хвала и велики поздрав корисник --Srbonis (разговор) 06:49, 24. јун 2012. (CEST)

Колико ја знам, ово је једина карта доступна на интернету на којој је приказан удео Срба у Македонији (поред осталих република бивше СФРЈ): http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D1%83_%D0%A1%D0%A4%D0%A0%D0%88.jpg

Tresnjevo (разговор) 20:32, 29. јун 2012. (CEST)

Now Commons

Kad prenesete fajlove na ostavu, umesto ostavljanja poruka na admin tabli, dovoljno je da lh obeležite sa: {{Now Commons}}. -- Dcirovic (разговор) 23:19, 11. јануар 2014. (CET)

---

Нисам знао за ту могућност до сада, обележио сам све фајлове који су пребачени на оставу.

Tresnjevo (разговор) 08:46, 12. јануар 2014. (CET)

Znatan broj fajlova koji ne bi bio obrisan na lokalnim ostavama, biva obrisan na globalnoj ostavi. Stoga nema potrebe za brzim brisanjem lokalnih kopija slika prenetih na Commons. -- Dcirovic (разговор) 18:44, 15. јануар 2014. (CET)

Територијална организација Краљевине Југославије

Видим да се бавиш мапама и демографијом, па да те питам нешто. Да немаш случајно карту територијалне организације (подјела на општине) БиХ у вријеме Краљевине СХС и Југославије.Зовем се (разговор) 23:52, 31. март 2016. (CEST)

Немам административну карту БиХ из тог периода, али имам неке карте које би ти можда послужиле. Пошаљи ми свој имејл, па ћу ти проследити те карте. Tresnjevo (разговор) 22:03, 3. април 2016. (CEST)

Попис 2013.

Поздрав. Примјетио сам једну грешку на овим картограмима које си недавно послао. Не слаже ти се удио муслимана у Великој Кладуши на овој и овој карти. Иначе су одлични, свака част! --Слободни умјетник (разговор) 09:20, 11. јул 2016. (CEST)

Хвала на исправци! Промакла ми је и једна грешка на детаљној језичој карти (Бања Лука), тако да сам и то исправио. Додатно сам појаснио и напомену на свим картама за попис 2013. с обзиром да су два корисника на остави, као и на страницама самих карата покушала да их оспоре у целини због минималне недоречености у напомени. Али било је очекивано да ће сваки покушај раскринкавања фарсе око пописа бити спремно дочекан и на Википедији...

Tresnjevo (разговор) 06:51, 12. јул 2016. (CEST)

Очекивано, у праву си.. Него, морам те питати за ове картограме пописа 1991. према територијалној организацији 2013. Занима ме како су добијени ти подаци и који извори су ту кориштени? Доста насељених мјеста је подијељено међуентитетском линијом разграничења, па ме занима како је тај проблем ријешен.--Слободни умјетник (разговор) 13:17, 13. јул 2016. (CEST)

Да, доста насеља је подељено ентитетском границом, већина без икакве потребе. Подаци за 1991. у границама општина из 2013. су доступни овде. Колико ми је познато, завод за статистику је добио задужење након последњих корекција ентитетске границе после Дејтонског споразума да прикупи податке о броју становника у новонасталим општинама према попису из 1991. године. Претпостављам да су ти подаци прикупљени у том периоду.

Tresnjevo (разговор) 16:44, 13. јул 2016. (CEST)

Захваљујем. Претпостављао сам да је тај сајт извор. У сваком случају су им занимљиви подаци, ваљда ћемо једном сазнати и на који начин су их израчунали.. --Слободни умјетник (разговор) 17:23, 13. јул 2016. (CEST)

Позивница за придруживање дискорд серверу

Здраво, Tresnjevo. Позивамо вас да се придружите дискорд серверу. Он служи да омогући лакшу комуникацију и сарадњу међу википедијанцима. Да бисте се придружили, кликните овде. За више информација, погледајте Википедија:Дискорд. Хвала!

— Жиле (✉) 18:41, 12. јул 2019. (CEST)