Разговор:Иво Андрић/Архива 10

Архива 9

Архива 10

Архива 11

Народност?

У оно доба су на народност гледали друкчије. На једној страни су били Југословени (односно још боље - Словени, па било они Срби, Хрвати, Словенци, Руси или други), на другој страни они, који нису били Југословени, или који су - по тадашњем уверењу - "угњетавали Словене". Само мало прочитајте тадашњу литературу! Из тога је без смисла препирка, шта је био Иво Андрић по народности. Анте Сиронић, наш професор на Ријеци, нам је 1963. године рекао, да је о њему прочитао у градишћанским Цриквеним новинама: "Иво Андрић је Хрват, који себе Србином сматра." Међу осталим сам прочитао у чланку, да га неко зове Србин-католик; па постоје и такви. Ја лично - који нисам ни Србин ни Хрват ни Југословен - мислим, да је заоштрена расправа о том питању балкански синдром. Важно је ипак, да је он велик писац, који нас је све прославио (понегде и осрамотио) - и да је због тога примио Нобелову награду. Његова главна порука је ипак - градити мостове (На Дрини ћуприја) и не рушити их!--Stebunik (разговор) 18:24, 21. октобар 2016. (CEST)

Тај одељак је настао као реакција на писање хрватске википедије. Гледајући историју измена, приметио сам да је корисник Vujovica brdo уклонио читав један одељак и заменио га својим. Мислим шта рећи...--Владимир Нимчевић (разговор) 23:13, 4. мај 2017. (CEST)

Да ли је ово реакција на писање Хрвата или не нема смисла коментарисати. Ако је Андрић рекао да је Србин и српски књижевник, шта год то значило или сметало другима, треба да стоји у његовој биографији. Иво Андрић је Хрват, који себе Србином сматра је за мене тотална бесмислица на коју се не треба освртати.--BBabaru (разговор) 18:01, 20. јул 2018. (CEST)

Не може он рећи да је Србин и српски књижевник ако то заиста и није.  — Обсусер✉ 19:58, 20. јул 2018. (CEST)

А иначе постоји специјални поступак којим се на молеклуарном нивоу одређује нечија национална припадност? Основно је људско право сваког појединца да се изјашњава онако како жели и да се осећа припадником ове или оне групе. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:19, 20. јул 2018. (CEST)

Постоји; не национална него етничка. У том смислу да, да се осећа припадником (ако му то ’годи’ из неког разлога) — што не значи и да јесте припадник.  — Обсусер✉ 17:33, 21. јул 2018. (CEST)

Читав онај одељак ("Иво, Србин и српски писац") који доказује Ивину српску провенијенцију је бесмислен. И садржајно и стилистички. "Иво се изравно и недвосмислено изјашњавао као Србин". Ја нисам приметио да се у српском користи облик изравно место директно. То ми звучи више хрватски. Исто тако можете напарбичити гомилу места у хрватској литератури, која доносе другачију и ништа мање уверљиву причу. Највећа трагедија што је чланак о овако великом и светски признатом човеку не попуњава професор српског језика, него неко ко мисли да није довољно наглашена његова српска провенијенција и коме је само то важно и који ни не уме о другоме писати осим о томе. Као резултат тога добили смо чланак који је оптерећен најмање битним стварима. Наружили сте Иву Андрића, који је више и од Србина, Хрвата, Југословена. Иво Андрић је светски признати писац.--Владимир Нимчевић (разговор) 23:51, 20. јул 2018. (CEST)

Treba pogledati etnicku strukturu njegovog rodnog mesta Dolac -- Bojan  Razgovor  04:00, 21. јул 2018. (CEST)

@Владимир Нимчевић "Glede" jezika, ja sam rođen u geografskom području gdje se govori ijekavski i gdje niko od nas Srba ne razmišlja o tome da li ova ili ona riječ pripada isključivo hrvatskom ili srpskom. Izravno je čista srpska riječ dok je direktno srpska riječ stranog porijekla. Ako je sam Ivo znao da naglasi ko je on i što nije onda on to sigurno nije činio da bi sebe naružio niti je to bila namjera Ive Vojnovića kad je napisao da je Ivo (Andrić) mladi katolički Srbin.--BBabaru (разговор) 09:34, 21. јул 2018. (CEST)

Чланак је написан књижевном екавицом и према томе моја примедба је на месту. Или усклади допуне са горе изнетим примедбама, или ризикуј да ти људи враћају твоје цењене допуне.--Владимир Нимчевић (разговор) 12:42, 21. јул 2018. (CEST)

Izravno je riječ književne srpske ekavice a ja u ovom članku nisam ništa napisao, pa je sve u najboljem redu.--BBabaru (разговор) 12:49, 21. јул 2018. (CEST)

Нисам приметио да ико ко пише књижевним српским језиком (ијекавица или екавица) користи ту реч. Тачно је да ниси ништа дописао под овим именом, али јеси под другим. И то сви виде. Провидан си. Стално се враћаш истим темама.--Владимир Нимчевић (разговор) 13:48, 21. јул 2018. (CEST)

Ovome žalosnome Nimčeviću, koji nas Srbe identifikuje sa vernicima Srpske pravoslavne crkve, je zasmetalo i to što je jedan autor u SANU publikaciji ustvrdio da je Ruđer Bošković srpskog porekla. Ja sam mu hteo tamo (Ruđer Bošković, strana za razgovor) odgovoriti na njegovu poslednju nebulozu ali on je zaključao tu stranicu. Po Nimčeviću nema nas Srba koji smo ateisti, muslimanske, rimokatoličke, subotarske ili neke druge veroispovesti.--109.92.169.102 (разговор) 12:28, 19. новембар 2018. (CET)

Meša Selimović je, takođe, govorio da je Sebin i niko mu ne broji krvna zrnca da bi to dokatao ili opovrgao. Pravo svakog čoveka je da sebe smatra pripadnikom jednog ili drugog naroda i da mu to niko ne osporava. Andrić je na prvom mestu veliki pisac i diplomata, pisao je o temama iz svog rodnog kraja i to na srpskom jeziku, ekavici. Ne razumem šta je tu sporno i kome, osim zatucanim šovinistima.— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 178.220.205.17 (разговор)

Датум рођења

Погледати датум рођења у личној карти.

Постоје одређене контроверзе око датума рођења. Прозивају нас да смо ставили погрешан датум рођења (види овдје). Хајде да то ријешимо ако неко зна више о овоме.— WR 13:09, 11. октобар 2018. (CEST)

@Wikiwind: У црквеним књигама је уписано 9. октобар, али у званичним документима СР Србије стоји 10. октобар. У званичној биографији Задужбине Иве Андрића стоји 9. октобар. У суштини то њему није било ни важно.--Soundwaweserb (разговор) 14:48, 11. октобар 2018. (CEST)

@Soundwaweserb:Можда би се могло написати 9/10. октобар 1892 и евентуално иза тога напомена која ће објаснити о чему се ради?— WR 16:52, 11. октобар 2018. (CEST)

Унео сам допуну где се наводе оба датума и одг. референце. Биће да је рођен 10. октобра (истина), а да му је уписано 9. октобар што се пренело у нека званична документа (проверљивост). Википедија даје предност проверљивости над истином, па је отуда раније био 9. октобар како стоји и сада на сајту САНУ чији је био члан. Додуше у медијима је лакше нападати написе из Википедије. --Ђорђе Стакић (р) 10:57, 21. октобар 2018. (CEST)

Расправа пред гласање за избор за добар чланак

Мислим да чланак како је написан заслужује статус доброг; тема је покривена веома добро, постоје референце за већину навода где треба а ови где нема нису спорни и/или су општег карактера итд. (генерално, чланак је у складу са смерницом Википедија:Добри чланци/Правила; молим прочитати смерницу пре коментарисања).

Коментари и све сугестије су добродошли.

 — Обсусер✉ 17:31, 19. јул 2019. (CEST)

---

Расправа је завршена. ()

Коментари

 Коментар: @Obsuser: Већину овог чланка сам ја радио у прошлости и проширио, да ли би било поштено да га заједнички предложимо?--Soundwaweserb (разговор) 00:42, 20. јул 2019. (CEST)

Свакако, видео сам (претраживао сам историју да видим да ли је неко баш допринео и највише си био ти, али пошто су и други пре доприносили у мањој али не и занемарљивој мери није ми се дало да извлачим сва имена; има ту и доста ИП-адреса).  — Обсусер✉ 00:50, 20. јул 2019. (CEST)

Ја свакако, ако буде изабран, нећу себи стављати звездицу на корисничку СЗР јер га ја нисам радио. Ја сам само предлагач. За тебе не знам...  — Обсусер✉ 00:52, 20. јул 2019. (CEST)

ОК. Не морам говорити да подржавам, јасно је да ћу гласати ЗА.--Soundwaweserb (разговор) 00:55, 20. јул 2019. (CEST)

Не би било лоше да се направи и посебан шаблон који би објединио све садржаје везане за Андрића, а имамо подоста чланака који су тематски везани за њега. О самом чланку касније када га прочитам. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:47, 20. јул 2019. (CEST)

@НиколаБ: Направио сам навигациони шаблон {{Иво Андрић}}, ако си на то мислио. Може се наравно додати било која изостављена тема.  — Обсусер✉ 14:19, 21. јул 2019. (CEST)

 Коментар: по мени далеко од доброг. Ако су на ен.вики успели да напишу онолики текст, онда наш чланак сигурно може да буде бар дупло опширнији. --Miljan Simonović (разговор) 13:44, 23. јул 2019. (CEST)

@Miljan Simonović: Немој говорити по себи него по смерници како је. Смерница за добре чланке каже Чланак треба да пружа све најважније податке о теми коју обрађује. а овај садржи и више од тога; смерница нигде не каже да чланак мора бити преведен са енглеске Википедије ако је тамо већи па да овде буде изабран за добар. И нема уопште тамо дупло више текста, има можда једна четвртина, погледај поново. Чак мислим да је наш свеобухватнији, тамо нема опширно о Андрићграду и њему као Србину, Задужбини и др.  — Обсусер✉ 15:01, 23. јул 2019. (CEST)

@Obsuser: по смерници, чланак не покрива све аспекте теме нити пружа свеобухватне информације о теми. Нисам рекао да чланак мора бити преведен са Википедије на енглеском да би био добар, него сам рекао да постоји много, много више литературе на српском (и сродним језицима) о датој теми него што постоји на енглеском, тако да чланак мора да буде знатно опширнији да би код нас стекао статус доброг. Андрић као Србин је само један поглед на тему — не пристрасан већ реалан, али то не значи да треба прећутати све остале погледе и сва својатања. На пример, медији ових дана брује о мађарским уџбеницима који Андрића представљају као хрватског писца. Много тога овде фали да би чланак био добар. --Miljan Simonović (разговор) 17:12, 23. јул 2019. (CEST)

Смерница: Чланак треба да пружа све најважније податке о теми коју обрађује. То нису најважнији подаци него повремено актуелни или додатни. Сви најважнији су унети за 15 или колико година колико постоји Вики, плус Саунд и други су те све уносе средили. Ја мислим да јесте добар, а ти слободно гласај против на гласању (не може не проћи расправу због једног неслагања, и то без одређеног разлога него општег да недостаје додатних чињеница а не најважнијих). — Обсусер✉ 17:16, 23. јул 2019. (CEST)

 Коментар: Јако лијеп чланак, што се мене тиче могао би и за сјајан када би се у цјелости превео са енглеског. :) — Марина Симић (разговор) 13:47, 23. јул 2019. (CEST)

 Коментар: На прво читање променио бих две ствари: 1. Андрић је умро пре скоро 50 година тако да не може да буде део „српске савремене књижевности”. Одавно није део савремености. 2. У реченици „Српска књижевна критика види Андрића као српског књижевника српске авангарде и међуратног модернизма 20. века” избацио бих реч авангарда те бих оставио само српски међуратни модернизам. Иако је живео у време авангарде, Андрић није писао авангардно. --Mr. Vols (разговор) 00:42, 24. јул 2019. (CEST)

Пре 50 година јесте савремено. Авангарда је уметност испред свог времена, а његова је била таква — чак се тек касније манифестовао значај његових дела; то не бих избацивао.  — Обсусер✉ 00:57, 24. јул 2019. (CEST)

Нешто што је објављено 1918. или 1945. никако не може да буде савремено, поготово не може да спада у савремену српску књижевност. По тој логици у српску савремену књижевност спадају Дучић, Црњански и Секулић и други. Андрић је класик српске књижевности. Авангарда нема значење уметност испред свог времена, већ се или односи на радикалне уметничке покрете између два светска рата или у ужем смислу на уметност која тежи експериментисању. У сваком случају тврдња да је Андрић авангардни писац се спори у једном делу чланка („Писац није био склон књижевним експериментима који су доминирали у то доба, него је у класичној традицији реализма 19. века...).--Mr. Vols (разговор) 01:16, 24. јул 2019. (CEST)

То је релативно савремено, није пре 300 или 500 година. Шта значи уопште савременост, до колико у историју сеже? Према en:Contemporary literature то је генерално све са радњом после Другог светског рата, а он има доста таквих дела. Није та аналогија валидна. Авангарда има значење испред свог времена (погледај чланак Авангарда), а такође се односи и на то; он је управо писао о радикалним стварима на директан (у односу на остале писце) радикалан начин; ни у једном другом роману се не може пронаћи такав директан опис као у На Дрини ћуприја — а то му је још први роман, дакле одмах је кренуо радикално. Није био склон књижевним експериментима него реализму — али директном и радикалном представљању историјских истина које многи овде споре.  — Обсусер✉ 03:13, 24. јул 2019. (CEST)

Релативно сигурно јесте, као и било која друга апстрактна темпорална категорија. Ипак, човек би некад требало да укључи разум. Нико не може да каже данас Андрић је мој савременик, а да не осети да у таквој реченичној конструкцији нешто не штима у садржају. Не можеш ни ти, али си симпатично тврдоглав. Ми смо на факултету имали посебан предмет Поетика савремене књижевности (завршио сам катедру Српска књижевност са компаратистиком). На том предмету смо тумачили Горана Петровића, Албахарија, Басару, Тасића, Пиштала и друге савремене књижевнике. Значи писце који још увек стварају те немају заокружени опис и оне за које, пошто припадају домену савремености, нисмо сигурни да ли ће ући у канон српске књижевности и тиме у свевременост. Што се тиче твог аргумента о авангардости. Ух, не знам одакле да почнем. Конструкција да је „авангарда уметност испред свог времена” је лоша. Боље је рећи да је аванграда уметност која покушава да се измести из времена јер прекида са традицијом и утемељеним постулатима естетике. Зато имамо Дишампов писоар као уметничко дело, бркове на Монализи, аутоматско писање, дадаистичке стихове састављене од неразумљивих слогова, и тако даље. Код Андрића немају радикални поступци, нити негира традицију већ се директно на њу надовезује. Постоје модернистички поступци код њега, али не и авангардни. Твој коментар о „директном и радикалном представљању истине” ме је у први мах збунио, али сам укапирао шта желиш рећи. Ствар је у томе што изношење историјске истине припада зрелом модернитету, хоризонту у коме је Андрић стварао. Ми, са друге стране, живимо у хоризонту зрелог постмодернизма. Појавили су се постструктуралисти, деконструкција, Борхес, а у српској књижевности појавили су се џинови попут Пекића и Киша, а сви они довели су у питање епистемолошке поставке модернитета, па самим тиме и могућност компактности историјске истине. Зато писци данашњице или од историјске истине праве иронијски отлкон или праве трагичне околности тога што нам историјска истина измиче. Поента је: много воде је протекло и у нашој и у светској књижевности од Андрића. Наравно, то не значи да Андрић није актуелан. Далеко било. Актуелнији је више него икад и биће актуелан док постоје људе спремни да га читају, као и сви други свевремени писци (Хомер, Шекспир, Данте, Толстој) Само сам желео да објасним зашто његово дело не припада савременој књижевности. Ћуприја неће пасти, ако се не промене ове две ствари, али пошто је расправа изнео сам своја запажања. Немам намеру да се ово претвара у километарску расправу, јер не волим да се убеђујем.Mr. Vols (разговор) 23:00, 24. јул 2019. (CEST)

Mr. Vols Шта ти конкретно тражиш да се уклони. Ево пошто сам један од предлагача, препуштам ти да то урадиш. Пошто си завршио катедру Српске књижевности са компаратистиком, нема шта да расправљамо. Познајеш тематику и уклони то што је спорно. Поздрав!--Soundwaweserb (разговор) 23:07, 24. јул 2019. (CEST)

Научна фантастика??!

Јасно ми је да се фенови sci fi-ja ложе на то да риклејмују књижевне горостасе из прошлости, али мислим да је стварно неозбиљно да се Иво Андрић ставља у исту категорију добрих, али истинских писаца научне фантастике, као што су мени омиљени Реј Бредбери или значајна Урсула Л'ген (код нас нешто обичније, иако неоправдано писано на енглески начин читања француског презимена њеног мужа као "Легвин", узгред буди речено НИКАКО "Ле Гвин", или још горе "Ле Гуин").

Увек сам спреман да будем фасциниран -- нпр штајазнам, рецимо открићем да је Иво Андрић писао о роботима који дижу ћуприју на Дрини, а да је издавач то одбацио, али док се то не деси, мислим да та бесмислена категорија треба да се уклони из чланка.— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 109.245.127.105 (разговор)

У чему је тачно проблем или шта је поента? Лп. — Садко (ријечи су вјетар) 01:56, 18. јул 2023. (CEST)

Дејан Ђокић

Дејан Ђокић, историчар из Ирске, пише у својој најновијој књизи A Concise History of Serbia на страници 373. ово:

Ivo Andrić, another Croat and Roman Catholic like Meštrović, but born in Bosnia, where he had become an adherent of a Yugoslav union prior to the First World War, wrote his best novels in Belgrade during the Second World War.

Иво Андрић чини се све је мање перципиран као Србин у историографији.— TheDiaboloBoy (разговор) 00:15, 14. август 2023. (CEST)

Ајде?! Срећа па историографију не чини једна књига. Андрић се као одрастао и уман човјек јасно изјаснио ко је и шта је. Његово поријекло је само биографска цртица. Хвала ти на коментару. Лп. — Садко (ријечи су вјетар) 00:28, 14. август 2023. (CEST)

Изјашњавање је нешто друго. Андрића су у Београду савременици звали "фра друг Иво". О томе постоје сведочанства. Није он био никада тако прихваћен у Београду како се обично мисли.— TheDiaboloBoy (разговор) 16:38, 14. август 2023. (CEST)