Разговор:Лаоник Халкокондил

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије

O revizionistima[уреди извор]

Лаоник Халкокондил je написао да су Срби "највећи и најстарији народ на Земљи"[тражи се извор], примећујући да су аутохтоно становништво Балкана[тражи се извор] и идентификујући их са групама као што су Илири[тражи се извор]. Његов рад је основа ревизионистичке аутохтонистичке српске историјске школе[тражи се извор].

Povodom ovog uklonjenog dela rekao bih sledeće. Ja sam naišao da u Konradovom izdanju piše „Tryballos (Srbi?!) autem gentem esse totius orbis antiquissimam et maximam compertum habeo“, što odgovara onome „da su Srbi (Tribali?!) najveći i najsariji narod na Zemlji“. Međutim, nije mi jasno otkud nekome ideja da se pojam Tribali u Halkokondila stoprocentno odnosi na Srbe, a da onda sledsveno tome sva pobrojana gospoda koja se navodi u odeljku D mora biti deo srpskog govornog područja, jer ako ćemo po toj formuli Tribali=Srbi, onda stoji Srbi=Tribali=Mezi=Iliri=Poljaci=Sarmati. Nisam u potpunosti ispitao samog Halkokondila da bih mogao bilo što sa sigurnošću tvrdim, ali mi se čini isuviše glupim da rehabilitujem uklonjeni deo time što ću jednostavno navesti ovo što sam našao iz 50 pokušaja. Sve vreme sam bio ubeđen da O. L.-Pjanović koristi Bekerevo izdanje Halkokondilove istorije za koje sam bio ubeđen da je neka vrsta reprinta iz 1650, ali kad sam sasvim slučajno naišao na Konradovo izdanje iz 1650. g. odbacio sam pomisao na to da Olga navodi koješta. Međutim, ni dalje nisam načisto šta je ona tu pobrkala što mi stvara nove poteškoće.--Епаминонда (разговор) 19:28, 2. септембар 2011. (CEST)[одговори]

Византинци су овим именом називали Србе.[1] Почетком XV вијека на саборима који су одржани у Костанци, српски цареви се називају и владарима Трибалије. https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B8

Нису сви Византинци називали Србе Трибалима, него само они који су неговали висок, архаичан стил. Порфирогенит нпр. назива Србе њиховим правим именом - Србљи. Уопште, употреба античких етнонима за означавање живих народа била је уобичајена у средњем веку. Неки средњовековни дански писци су свој народ називали Дачанима. Отуда се у неким њиховим списима помиње regnum DaCorum место правилнијег regnum DaNorum. Некада се то радило намерно, а некада из чисто практичних разлога. Тешко да су учесници сабора у Костанцу, који су долазили из далеких земаља (Енглеске, Француске, Кастиље), знали за Србију, која је тада проживљавала најтеже моменте, али је, рекао бих, добар део њих, захваљујући свом класичном образовању, сигурно знао за пребивалиште античких Трибала. Колико се знање античке историје тада ценило, говори податак да су Енглези на саборим у Констанцу и Базелу повели спор са Французима и Кастиљцима око места рођења Константина Великог.-Владимир Нимчевић (разговор) 16:32, 2. април 2016. (CEST)[одговори]

Лаоник Халкокондил неке допуне око Срба/Трибала[уреди извор]

Грци су били сусједи Трибалима у времену прије Христа и у првим вјековима нове ере, па да су они ишчезли (на било који начин), било би то забиљежено. Али, Грци непрекидно остављају у својим списима податке о Трибалима. Грчки цар Јован Кантакузин, који је оставио опширан историјски спис о свом времену, скоро без изузетка, цара Душана назива архонтом или краљем Трибала, а становнике тадашње Србије Трибалима и Илирима. Као и овдје, кад описује сусрете ромејског цара са царем Душаном:

"И да је, по нужди отишавши Краљу, владару Трибала, од њега мимо очекивања био почаствован и као савезник потпомогнут".

Григора, члан једног грчког(ромејског) посланства, описује пут у српску престоницу Скопље и каже: "Ту у Скопљу смо наишли на трибалског краља(Стефан Дечански), коме се сви Трибали безусловно и радо покоравају"...

Имамо и значајне податке Јована Скилице (11. вијек) о ранијим српским владарима у дјелу "Кратка историја": „ Јер док је Тривалијом, оближњим областима Србије (грч. Τρυμαλιας καί των άγχοτάτω Σερβίας μερών) владао Владимир, по кћери Самуилов зет (Βλαδίμηρος ό επί θ-υγατρί του Σαμουήλ κηδεστής) , човјек правичан и мирољубив и пун врлине, прилике у Драчу су биле мирне...”

"Јован посла цару који je боравио, како рекосмо, у Солуну десет кентенарија злата али брод, захваћен олујним ветром, удари на илирске обале (τοις Ίλλυρικοΐς ... αΐγιαλοΐς) и разби сe. Злато приграби Стефан Војислав, архонт Срба (Στέφανος δ καΐ Βοϊσθλάβος, δ των Σέρβων άρχων), који je био прије кратког времена побјегао из Цариграда... и заузео земљу Срба (τον τόπον των Σέρβων), протјеравши оданде Теофила Еротика"...

Грчки хроничар Михаило Глика (12. вијек) у „Хроници свијета“ пише: „Под наредбом цара да угуши устанак у Србији, он окупи војску од 60.000 људи и умаршира у земљу Трибала, али нападне на тако неискусан начин да је проузроковао пад 40.000 људи и 7 генерала...”

Најбољи примјер ко су заправо Трибали нам даје Дука (Δούκας) грчки историчар који, описујући побуну Јована Анђела (севастократора Епира и Тесалије) противу ромејског цара, каже "да су се подигли Трибали, Мези и Илири који се на њиховом заједничком језику зову Србима".

Исто тако Стефана Немању грчки документи називају архонтом Трибала.

Олга Луковић Пјановић је код Халкокондила пронашла вијест да је кнез Лазар "цар Трибала", а "Трибали су најстарији и највећи народ" то Лаоник "поуздано зна". Вриједи споменути да је на крунисању Лепополда I за цара Светог Римског Царства 1665. године ношена и застава Србије на којој је трибалски грб, или да је Карло VI је дао саградити нову капију у доњем београдском граду на којој се налази грб Трибалије(Србије), која била је позната као славолук принца Евгенија Савојског који је побједио Турке у времену од 1706–1736, потом и заставе првог српског устанка на којем је и трибалски грб. Трибалски(српски) грб ће у једном тренутку крајем 19. вијека изазвати обиљне размирице између Мађарске и Србије. Стога је Влада Краљевине Србије свом конзулу у Бечу и Будимпешти забранила учествовати при отварању миленијумске свечаности у Будимпешти. На свечаности се требала појавити застава Угарске и на њој амблем Трибалије, Србије. Тог дана, 27. 5. 1896. године, београдска омладина спалила је пред спомеником кнеза Михаила мађарску заставу у знак протеста...

Споменимо и житије Светог Ахилија (Хиландарски рукопис бр. 230) који је проповједао Трибалима и разобличавао јереси. У његовом житију се наводи да се Трибали на свом језику зову Срби. Свети Ахилије је био учесник Првог васељенског сабора 325. године.

Треба обратити пажњу и на трибалске топониме или врсту трибалског ратовања (четовање, четници) који су одржани и до данашњег дана.